Fiskalna diskriminacija u pogledu visine akciza na jaka alkoholna pića je ono što koči otvaranje poglavlja 16 – Oporezivanje u postupku pregovora Srbije sa Evropskom unijom. Ne postoji ni jedan ekonomski opravdan razlog zašto se Srbija ne bi uskladila zakonodavstvom Evropske unije u ovoj oblasti, zaključak je analize objavljene na portalu Pančevo Si Ti.
Od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, dve trećine se odnosi na ekonomska pitanja, poput carinske unije, pitanja preduzetništva, fiskalne i monetarne politike i oporezivanja. U okviru poglavlja 16, Evropska unija očekuje od država kandidata za članstvo da usklade svoje zakonodavstvo iz oblasti indirektnog oporezivanja sa direktivama EU.
Indirektni porezi podrazumevaju poreze na potrošnju, kao što je porez na dodatu vrednost kojim je obuhvaćena većina dobara na tržištu, ili akcize – koji se uvode na određenu grupu proizvoda i usluga. Najčešće su to akcize na duvan, alkohol, naftu i naftne derivate.
U okviru Poglavlja 16, čija tema je oporezivanje, od Srbije se očekuje da uskladi svoje zakonodavstvo u oblasti indirektnog oporezivanja, aspekte korporativnog oporezivanja i razmenu podataka u okviru Poreske uprave, sa ciljem sprečavanja poreske evazije, tj. izbegavanja plaćanja poreza.
Srbija je sklopila dogovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, poreske evazije i premeštanju dobiti kada su u pitanju multinacionalne kompanije.
Kako bi otvorila pregovore o ovom poglavlju, od Srbije se u narednoj godini očekuje da ukloni diskriminaciju u primeni akciza na uvezena jaka alkoholna pića, ubrza sprovođenje programa reforme Poreske uprave.
EU i Srbija – različite definicije alkoholnih pića utiču na različito oporezivanje
Politika Evropske unije u pogledu akciza je takva da propisuje minimalne akcize na određenu vrstu alkoholnog pića koje se stavlja u promet. Svaka država članica je u obavezi da prilagodi iznos svoje akcize tako da on ne bude manji od propisanog evropskog minimuma, pri čemu ovo usklađivanje nije jednokratno već traje do momenta pristupanja EU.
S druge strane, postoji mogućnost da jedna zemlja ostvari potpuno usklađivanje visine akciza u određenom periodu nakon pristupanja EU. Akciza može biti veća od propisanog minimuma ukoliko je procenjeno da će taj viši iznos akcize rezultirati priželjkivanim pozitivnim efektima.
Evropska unija ne predviđa uvođenje bilo kakvih nameta na proizvodnju alkoholnih pića za nekomercijalne svrhe, odnosno građani koji proizvode pića za sopstvene potrebe i za poklanjanje rođacima i prijateljima, prema EU zakonodavstvu nastaviće da budu oslobođeni poreskih nameta, kao i do sada.
Direktiva EU predviđa mogućnost primene nižih stopa akciza na alkoholna pića malih proizvođača alkoholnih napitaka. Ekonomska logika koja je u pozadini ovakve odluke jeste da ovi proizvođači proizvode za prodaju na lokalu i pošto im proizvodnja nije velika, uvođenje akciza iste visine kao i velikim proizvođačima otežalo bi im posao, a vrlo je moguće da bi usled ovakvih nameta države odustali od proizvodnje.
Našim zakonima trenutno ništa tako nije predviđeno, te je ovo usklađivanje jako korisno za male proizvođače u Srbiji. Njima svakako inostrana konkurencija nije u tržišnoj niši niti ih mogu ugroziti veliki proizvođači.
U Evropskoj uniji se razlikuju četiri grupe alkoholnih pića, a to su pivo, vino, poluproizvodi (poput likera, porta ili šerija), etil alkohol, pri čemu se vrste etil alkohola razlikuju po količini alkohola koji je sadržan u određenom piću.
Što se tiče našeg zakonodavstva ono razlikuje pivo, vino i poluproizvode, a jaka alkoholna pića klasifikuje na rakiju od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije sa dodatkom ekstrakta bilja, delova bilja ili poljoprivrednih proizvoda, rakija od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina, ostala jaka alkoholna pića.
Upravo u različitosti definicija alkoholnih pića stvara se prostor za različito oporezivanje. Evropska unija propisuje akcize na žestoka alkoholna pića u zavisnosti od količine sadržanog alkohola u piću, dok podela koju propisuje srpsko zakonodavstvo akcize uvodi u zavisnosti od sirovine od koje se pravi alkoholno piće.
Podela koju naše zakonodavstvo uvodi nedvosmisleno stavlja u povlašćen položaj proizvođače i potrošače alkoholnih pića od voća, odnosno uglavnom su u pitanju domaći proizvođači rakija. Na ovaj način se podstiče nefer konkurencija na tržištu alkoholnih pića, jer su cene više za žestoka pića koja su napravljena od žitarica.
Nema ekonomskih razloga za neuslašavanje sa evropskim zakonodavstvom
Usklađivanje akciza je potrbno kod žestokih pića i to tako da se napravi razlika između žestokih pića po njihovoj jačini, odnosno sadržaju alkohola, a ne po tome da li se prave od voća ili žitarica. Dakle, porašće cene rakija od voća. Ovo ne bi trebalo značajnije da utiče na prihode od akciza na alkoholna pića koje, inače, čine tek oko 15 odsto prihoda od ostalih akciza (u konsolidovanom prikazu budžeta Republike prihodi od akciza se razlažu na akcize na derivate nafte, akcize na duvanske prerađevine i ostale).
Kada se posmatra udeo akciza na alkoholna pića u ukupnim prihodima po osnovu akciza, one čine tek oko dva odsto ukupnih prihoda od akciza. Dakle, ne postoji nijedan ekonomski racionalan razlog zašto se srpsko zakonodavstvo ne bi usaglasilo sa evropskim zakonodavstvom i time bili jedan korak bliže Evropskoj uniji.
Usklađivanje akciza u Srbiji sa višim akcizama u EU može uticati na smanjenje broja mladih koji konzumiraju alkohol. Međutim, za smanjivanje konzumacije alkohola kod mladih nije dovoljno samo da poraste cena alkoholnih pića, već da se uvedu i prateće zakonske norme, koje će se istovremeno poštovati. Dakle, osim porasta cena, značajan uticaj ima i dostupnost alkoholnih pića mladima. Porast starosne granice za kupovinu alkohola je takođe od velike važnosti.
Trenutna poreska politika u Srbiji, osim što čini kupovinu jedne grupe žestokih alkoholnih pića preferencijalnom, takođe ne ostvaruje ni pune efekte uvođenja akcize.
Jedan od razloga zbog koga se akcize uvode korekcija ponašanja građana. Ukoliko je cilj da se koriguje ponašanje u smislu da se destimuliše konzumacija žestokih alkoholnih pića kod stanovništva, onda se postavlja pitanje kakva je to politika korigovanja ponašanja kada je jedna vrsta žestokog alkoholnog pića skoro dva i po puta jeftinija od druge vrste. Da li se ovakvom politikom zaista koriguje ponašanje građana i da li je u pitanju zabrinutost za građane i njihovo zdravlje ili je u pitanju politika podsticanja nefer konkurencije?
Celokupnu analizu možete pročiti na sajtu Pančevo Si Ti.
Ovaj tekst je objavljena u okviru projekta „Zašto su EU ekonomska pregovaračka poglavlja važna? – Ka boljem razumevanju u regionu južnog Banata”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo su odgovorni organizacija civilnog društva „Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA” i partner – nezavisni medijski portal Pančevo Si Ti i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. Projekat je deo je programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju CETRA, Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i nezavisni medijski portal – European Western Balkans.