BEOGRAD – Zamrznuti konflikt na Kosovu znači zamrznuti život i on ne dolazi u obzir, poručila Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. U civilnom sektoru, kako kaže, postoji konsenzus da pitanje Kosova mora da se reši, a dijalog bi trebalo da da odgovor na koji način će to biti učinjeno.
U subotu je održana nova runda unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Učesnici su bili predstavnici civilnog sektora, a to je bio prvi dijalog u kojem je direktno u razgovorima učestvovao i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić od kojeg smo mogli da čujemo da se najveći broj učesnika unutrašnjeg dijaloga o Kosovu zalaže za očuvanje statusa kvo i očuvanje zamrznutog konflikta i da čekamo neke bolje prilike jasno stavljajući do znanja da je protiv te ideje.
Nataša Dragojlović, jedna od učesnica poslednje runde unutrašnjeg dijaloga, rekla je u Novom danu TV N1 da se zamrznutom konfliktu protive i organizacije civilnog društva.
“Mi smo rekli da status kvo ne dolazi u obzir. Postoji deo društva koji smatra da je status kvo nedopustiv i da se mora tom problemu prići drugačije”, poručila je Dragojlović, ocenjujući da “zamrzavanje konflikta znači zamrzavanje života”.
Srbija, kako kaže, ne može da čeka da se promene međunarodne okolnosti i sve mimo nas postane drugačije, a da mi u svom stavu ništa ne menjamo.
Stoga je zajednički stav organizacija okupljenih u Nacionalnom konventu o EU da dijalog mora da se nastavi, i da maksimalistički zahtevi nisu opcija, več da se mora doći do srednjeg, održivog rešenja, prihvatljivog za obe strane, kojim bi i Beograd i Priština bili podjednako nezadovoljni.
Kako doći do takvog rešenja, pitanje je, kako kaže, od milion evra. “Kada bih znala kako, kandidovala bih se za Nobelovu nagradu”, ističe Dragojlović.
Dodaje i da je Vučić, tokom unutrašnjeg dijaloga, rekao da će ono što bude dogovoreno u narednih šest meseci do godnu, godinu i po dana, “odrediti našu sudbinu”.
Sveobuhvatni pravno-obavezujući sporazum bi, prema njenim očekivanjima, trebalo da sadrži sve ono što je do sad dogovoreno, kao i još neke krupne ili sitne stvari koje bi bile regulisane na takav način da bi dve strane mogle da se ponašaju prema tom sporazumu.
Apsurd što je Kosovo poglavlje svih poglavlja
Dragojlović ipak dodaje da je apsurd da je poglavlje 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Prištinom, “poglavlje svih poglavlja”, jer su druge važne oblasti za život građana, poput slobode medija, reforme pravosuđa, poljoprivrede i sl. ostale u senci kosovskog problema.
“Ta apsurdna situacija dovodi do toga da pada podrška građana EU i moj je utisak da albanska strana zato izbegava ispunjavanje svojih obaveza. Za njih EU nije dovoljno ubedljiv akter, niti im je stalo do evropske perspektive kao Srbiji i Crnoj Gori”, ocenila je Dragojlović.
Smatra i da insistiranje Srbije da se formira Zajednica srpskih opština nije odugovlačenje, i da je najnormalnije tražiti od Prištine da ispuni ono što je preuzela kao obavezu potpisivanje Briselskog sporazuma, pa da se onda pređe na dalje pregovore.
Govoreći o samitu EU-Zapadni Balkan koji će u maju biti održan u Sofiji, a na kojem bi Kosovo, prema pisanju medija, moglo da bude predstavljeno kao država, Dragojlović je ocenila da se sada komplikuje situacija u samoj EU, jer članice koje nisu priznale Kosovo odbijaju da učestvuju na skupu pod takvim okolnostima. Kaže da ne zna kako će se postaviti Vlada Srbije, ali smatra da će pogrešiti “šta god da uradi”.