BEOGRAD – Ulazak Hrvatske u Šengen zonu mogao bi da donese Srbiji neke neprijatnosti, a najveća od svih bi mogla da budu duža zadržavanja na granici, izjavio je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek gostujući u Danu uživo. Dodaje da bi ova odluka mogla da promeni migrantske tokove ili tokove kriminala.
Evropski parlament je u tematskoj raspravi na plenarnoj sednici u Strazburu podržao ulazak Hrvatske u Šengensku zonu. To bi se, prema očekivanju hrvatskih evroparlamentaraca, moglo dogoditi već 2019. godine. Od Hrvatske se sada očekuje da do kraja sledeće godine ispuni sve kriterijume za pristupanje Šengenskoj zoni, a na Evropskom Savetu je potom da oceni postignuto.
Elek je napomenuo da ta odluka još uvek nije zvanično rešen stav, jer je Hrvatska ispunila 2/3 zahteva i preporuka koje su od nje zahtevano, kao i da do sada nije postojala politička podrška da ona bude primljena u Šengen zonu.
“Za Srbiju najveća neprijatnost mogla bi da budu duža zadržavanja na granicama, budući da Šengen podrazumeva strože kontrole. Međutim, sa druge strane, to bi moglo da da podsticaj izvozu, kao i prevozu putnika, budući da posle hrvatske granice neće biti nijedne u okviru EU”, ocenio je Elek.
Odluka o prijemu Hrvatske u Šengen zonu, prema njegovim rečima, mogla bi da promeni i neke trendove, poput migrantskih tokova ili tokova kriminala.
“Ulazak Hrvatske u Šengen je bitan za Srbiju i zbog toga što se šalje poruka da je evropski projekat i dalje živ, da se Evropa i dalje integriše uprkos izazovima, i posebno je važno uz strategiju proširenja koja je najavljena u februaru sledeće godine”, rekao je Elek.
Sama regulativa granične problematike manje će uticati na stanovnike zemalja Zapadnog Balkana od odluke da uvođenje sistema ETIAS, tj. planirano obavezno najavljivanje putovanja građana država Zapadnog Balkana u EU. Elek kaže da sve najavljene promene imaju za cilj da pojačaju i poboljšaju bezbednost u okviru EU.
“Ali moram da kažem da sve te najavljene promene loše komuniciraju ka građanima Srbije…U medijima imamo tekstove kojima se šalje poruka da smo mi neki divljaci oko kojih EU pravi kavez, a to nije tačno”, navodi Elek i dodaje da se najavljene mere ne odnose samo na Srbiju.
Kako kaže, to je paket većih mera koje je EU krenula da uvodi prošle godine i koje uključuju između ostalog, proširenje ovlašćenja Fronteksa i Evropola, a sve u cilju smanjenja bezbednosnih rizika.
O Akcionom planu za Šengen, koji je najavljen za sledeću godinu, Elek kaže da će sigurno kasniti, što zbog nedostatka finansisjkih sredstava, što zbog nedostatka političke volje, što je karakteristično i za druge oblasti vezane za približavanje Srbije Evropskoj uniji.