BEOGRAD – Samit država članica Evropske unije (EU) i lidera Zapadnog Balkana u maju u Sofiji najbolji je politički pokazatelj važnosti koju EU pridaje politici proširenja, ocenio je danas ambasador Bugarske u Srbiji Radko Vlajkov.
Vlajkov je, na konferenciji za novinare o projektima nevladinih organizacija u oblasti ljudskih i manjinskih prava koje finansira Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske, podsetio da njegova zemlja konstantno podržava evropske integracije Srbije, ne samo politički, već i finansijski i tehnički.
Prema njegovim rečima, u 2017. godini projekti su finansirani sa nešto više od 700.000 evra, jer se shvata važnost Srbije u regionu i ozbiljnost reformi koji su prioriteti Vlade Srbije.
Vlajkov je istakao da će svakog meseca Evropskoj uniji ukazivati na važnost proširenja na Zapadni Balkan, dodajući da će početkom februara biti objavljena Strategija proširenja, u aprilu godišnji izveštaj u Srbiji, a u maju će u Sofiji biti samit EU i država Zapadnog Balkana.
“Prošli takav samit je bio 2003. godine u Solunu, a ovaj koji dolazi 15 godina kasnije najbolji je politički pokazatelj koliki značaj EU pridaje regionu”, ocenio je on.
Vlajkov je rekao da će u junu biti održano zasedanje Saveta EU, kada će u centru diskusije biti Zapadni Balkan.
“Imajući u vidu jasnu političku volju predsednika, premijerke i Vlade Srbije, snažno verujem da je Srbija na pravom, najboljem putu i da će brzo ostvariti rezultate u reformama i napredovati u pregovorima sa EU, ali i da će biti realistična u celom procesu”, rekao je on.
Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić predstavio je projekat “Akademija za međuetnički, interkulturalni i međukonfesionalni dijalog – AID”, koji se finansira novcem Ministarstva inostranih poslova Bugarske, napominjući da bi voleo da ovo bude pilot projekat koji će prerasti u ozbiljnu instituciju koja će sutra školovati kadrove.
Janjić je naveo primer aktuelne situacije sa Kosovom i “poražavajuću sliku” mladih koji ne znaju o čemu je reč ili ne barataju činjenicama.
“Želimo da mladi nauče da žive sa konfliktima i da ih rešavaju”, rekao je Janjić, koji je najavio skoro objavljivanje javnog poziva za sve zainteresovane.
Predstavnica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milena Vasić rekla je da je ta organizacija koordinator u Nacionalnom konventu o EU za Poglavlje 23 i naglasila da obaveze iz tog poglavlja i akcionog plana ne treba da budu ispunjeni kao forma, već da bi se suštinski poboljšao položaj građana.
Vasić je predstavila neke od segmente projekta “Ljudska prava izvan pregovaračkih poglavlja” koji je sprovodio YUKOM, najavljujući za februar završnu konferenciju i predstavljanje rezultata.
Ona je ukazala da se ljudska prava ne mogu ostvariti bez nezavisnosti i samostalnog pravosuđa, pa iako tekst nacrta Ustava koji je objavilo Ministarstvo pravde nema veze sa današnjim događajem, pozvala je javnost da se uključi u javnu raspravu o tome, koja traje do 5. marta.
Predsednica Centra za istraživanje migracija Biljana Jović predstavila je projekat “Minoriti njuz kao sveobuhvatna medijska platforma za unapređenje manjinske politike i prakse u Republici Srbiji”, najavivši nastavak njegovog finansiranja.