„Žan Mone format“ ne može da reši političku krizu u Srbiji

Evropski parlament; Foto: Evropska unija

BEOGRAD – Evropski parlament bi mogao da primeni format „Žan Mone“ u posredovanju u pregovorima srpske vlasti i opozicije o unapređenju izbornih uslova, ali na taj način ne bi bila rešena politička kriza u našoj državi, ocenjuju za Danas stručnjaci za politička pitanja.

List Politika je, podsetimo, naveo da ukoliko razgovori ubuduće budu vođeni u navedenom formatu, to će podrazumevati da nema medijske komunikacije dok se ne dođe do konkretnih rezultata. Sagovornici Danasa napominju da uprkos tome što je šef Spoljnopolitičkog odbora i izvestilac za Srbiju EP Dejvid Mekalister izrazio spremnost EP-a da posreduje u navedenom procesu, i što je njegov predlog prihvatila predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, još se ne zna ko bi predstavljao „briselsku stranu“ u pregovorima, budući da nisu konstituisana „ključna tela“ EP-a i Evropske komisije.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, komentariše za naš list da format „Žan Mone“ predstavlja „specifičan alat koji je razvio EP“, ali da je, recimo, u slučaju makedonske krize pre nekoliko godina „korišćen tek u kasnijoj fazi stabilizacije političkih prilika u toj zemlji“, dok su prethodno vođeni pregovori na visokom nivou predstavnika najvećih političkih partija, i zaključen je Pržinski sporazum.

– Treba podvući da Pržinski sporazum nije proizvod „Žan Mone procesa“, nego pregovora najviših vlasti i opozicije, u kojima je posredovala „trojka“ iz Evropskog parlamenta, uz povremeno uključenje komesara EU za proširenje. „Žan Mone dijalog“ može pomoći boljem radu parlamenta, izmenama poslovnika, usavršiti zakonodavni proces… Ali taj dijalog se ne može baviti visokim političkim temama kakve su otvarane na Fakultetu političkih nauka, na okruglim stolovima vlasti i opozicije. Poznajući političku situaciju i stanje demokratije u Srbiji, sumnjam da je ovo dobro rešenje za političku krizu u našoj državi, ukazuje Štiplija.

Naš sagovornik konstatuje i da bi „zli jezici“ rekli da ovakva forma dijaloga, predložena od strane Dejvida Mekalistera, odgovara vladajućoj partiji u Srbiji“.

– Time će pokušati da vrati opoziciju za pregovarački sto u Narodnoj skupštini, a i izbeći suštinske razgovore o promenama koje bi usavršile demokratske procese u Srbiji. Još je nejasno ko bi sa „evropske strane“ učestvovao u ovakvoj formi dijaloga, s obzirom da se još uvek ne zna ime izvestioca za Srbiju, a ni sastav parlamentarne delegacije EP koja bi se bavila Srbijom. U slučaju Srbije, neophodno je da se u dijalog u parlamentu uključe i predstavnici vanparlamentarnih partija, pokreta i udruženja. Po istraživanjima javnog mnjenja koja su dostupna javnosti, neki od vanparlamentarnih aktera imaju veću potporu javnosti od onih koji danas sede u parlamentu, i to se mora imati u vidu. Konstruktivnost ovih aktera bila je primetna kod dijaloga na FPN-u, napominje Štiplija.

Politikolog Boban Stojanović kaže za Danas da tek treba da bude doneta odluka o mogućoj primeni „Žan Mone formata“.

– EP može da predloži da se pregovori tako vode, a onda akteri u Srbiji treba da se oko toga saglase. Pretpostavljam da je pitanje izlaska u javnost pre dogovora ono što može da bude sporno i jedino oko toga se može povesti diskusija, mada bi to značilo i da se proces radi temeljno i ispočetka, za šta nema vremena, posebno ne do redovnih izbora 2020. godine, ukazuje Stojanović.