[EWB Intervju]: Braže: NATO i Srbija su uspostavili pouzdano i obostrano korisno partnerstvo

Baiba Braže; Foto: Flickr / Latvian Foreign Ministry

Razgovarali smo sa Baibom Braže, pomoćnicom generalnog sekretara NATO-a za javnu diplomatiju, o izazovima koji predstavlja COVID-19 pandemija, lažnim vestima i dezinformacijama, saradnji sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Kosovom, kao i o generalnoj bezbednosnoj situaciji na Zapadnom Balkanu.

European Western Balkans: COVID-19 pandemija nesumnjivo predstavlja najveći izazov sa kojom se svet danas suočava. Šta vi vidite kao glavne bezbednosne posledice pandemije i šta NATO čini da odgovori na njih?

Baiba Braže: Glavni zadatak NATO-a je da nastavi da razvija kredibilno i efektivno odvraćanje i odbranu naših zemalja i stanovnika. Preduzeli smo sve neophodne mere da NATO ostane oprezan i pripremljen da odgovori na bilo koju pretnju, jer je od važnosti da zdravstvena kriza ne postane bezbednosna kriza.

COVID-19 pandemija predstavlja izazov bez predsedana za sve naše države i nastavlja da ima dubinski uticaj na naše ljude i naše ekonomije. Stojimo u potpunosti solidarni sa svima onima koji su pogođeni krizom i veoma smo zahvalni onima koji su na prvim linijama.

NATO i savezničke vojske nastavlju da igraju ključnu ulogu u podržavanju civilnog odgovora na COVID-19, jačajući kapacitete naših društava da budu rezistentnija. Solidarnost i rezistentnost su principi NATO-a u borbi sa pandemijom.

Saveznici su sa više od 350 letova dostavili stotine tona važnog materijala drugim Saveznicima i partnerima širom sveta. Širom Saveza, skoro pola miliona vojnika je podržalo civilni odgovor tako što je sagradilo skoro 100 poljskih bolnica, osiguravalo granice i pomoglo sa testiranjem. U junu smo usaglasili novi plan – Operacija Saveznička ruka – kako bi osigurali da ostanemo spremni da pomognemo i Saveznicima i partnerima. Osnovali smo poverilački fond za kupovinu potrebnog materijala i pripremamo medicinske zalihe. Ovo će pomoći da kritična pomoć stigne na pravo mesto u pravo vreme. Dobili smo ponude za medicinsku opremu i novac. Ovo uključuje i respiratore iz Sjedinjenih Država i Mađarske, zaštitnu opremu iz Nemačke, kao i podršku u vidu miliona evra od nekoliko NATO saveznika.

Između oktobra i početka novembra, naši saveznici Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija su dobili na desetine respiratora i oko 1,5 miliona evra u vidu medicinskog materijala iz zaliha. Određena finansijska ponuda je namenjena da pomogne našim partnerima koji su najviše pogođeni, uključujući Republiku Moldaviju i Tunis. Dalja pomoć se razmatra za Bosnu i Hercegovinu, Irak i Ukrajinu.

EWB: Poslednjih meseca zbog COVID-19 krize, došlo je do prave eksplozije lažnih vesti i dezinformacija širom Evrope što može imati negativne implikacije za stabilnost i bezbednost. Da li je NATO pokrenuo neke mere kako bi odgovorio na ovaj problem?

BB: Suzbijanje dezifnormacija i propagande nije ništa novo za NATO i trenutno je veoma visoko na agendi Saveza. Veoma je važno da radimo zajedno sa Saveznicima, partnerima, civilnim društvom, akademijom i medijima da suzbijemo dezinformacije proistekle od državnih i nedržavnih aktera koji pokušavaju da unesu podele i podriju naše demokratije.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je sugerisalo da SAD rade zajedno sa Gruzijom da stvore “opasnu bolest, uključujući za vojnu namenu”. Ruski državni mediji su takođe tvrdili da je COVID-19 biološki rat i da “nema solidarnosti” između Saveznika. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je sugerisalo da su vojnici SAD-a doneli korona virus u Vuhan, a državni mediji su promovisali tvrdnje da je COVID-19 proistekao iz Italije. Kineska ambasada u Francuskoj je tvrdila da je osoblje lokalnog staračkog doma napustilo svoj posao i ostavilo stanovnike da “umru od gladi i bolesti”. Iranski vrhovni vođa je čak tvrdio da je korona virus “specifično napravljen za Iran”.

Takođe smo videli dezinformacije usmerene ka kreiranju nepoverenja u NATO vojnike. Na primer, u aprilu je poslato lažno pismo u ime generalnog sekretara NATO-a u kome se tvrdilo da će NATO povući svoje vojnike iz Litvanije. Takođe smo videli i lažne priče o prisustvu COVID-19 među borbenim grupama u Letoniji i među snagama SAD-a u Poljskoj. Ovo pokazuje koliko je značajno ostati oprezan.

Naravno, ništa od ovoga nije tačno. NATO je na sve ovo odgovorio činjenicama, transparentnošću i prikazivanjem savezničke solidarnosti bez presedana. To je mislim jedan od lekova za dezinformacije.

NATO nastavlja da blsiko sarađuje sa Saveznicima i partnerima širom sveta, sa drugim međunarodnim organizacijama poput EU, G7, UN kako bi identifikovao, otkrio i suzbio dezinformacije. Odgovaramo na lažne narative činjenicama, našim vrednostima i sa konkretnim aktivnostima koji pokazuju spremnost i solidarnost NATO-a. Nastavljamo da sarađujemo sa slobodnim i nezavisnim medijima, civilnim društvom, akademskom zajednicom, fact-checkerima radi ukazivanja na dezinformacije i pobedu istine. Oni imaju ključnu ulogu u suzbijanju dezinformacija i davanje tačnih informacija javnosti. Civilno društvo, mediji i akademska zajednica takođe igraju ključnu ulogu u jačanju civilnih društva protiv dezinformacije.

EWB: Severna Makedonija je postala 30. članica NATO-a marta 2020. godine. Kako vi mislite da je ovo doprinelo bezbednosti Zapadnog Balkana i strateškim ciljevima NATO-a?

BB: Pristupanje Severne Makedonije NATO-u je rezultat dugogodišnje čvrste i obostrano korisne saradnje – uz odlučnost i posvećenost reformama vlasti u Severnoj Makedoniji – što je dovelo do jačanja bezbednosti zemlje. Ponovo izabrani premijer Zaev je bio u sedištu NATO-a. Ovo je bila važna prilika da se obeleži istorijsko dostignuće Severne Makedonije. Severna Makedonija se pridružila kao suverena država jakom Savezu, sa stolicom za našim stolom i jednakim glasom u oblikovanju i donošenju naših odluka.

Severna Makedonija nastavlja, kao punopravna članica, da značajno doprinosi kooperativnim bezbednosnim naporima u mnogim različitim ratištima. Ima vojnike koji služe u Avganistanu u okviru NATO misije “Odlučna podrška” da trenira, savetuje i pomaže avganistanskim snagama. Takođe učestvuje u kolektivnom naporu da podrži njihovu finansijsku održivost tako što doprinosi NATO poverilačkom fondu za avganistansku vojsku. Skoro se takođe pridružila i mirovnoj misiji na Kosovu.

Da sumiram, Severna Makedonija je postala od bezbednosnog konzumenta do pružioca bezbednosti za manje od 20 godina. Ovo je najvažnije dostignuće i za Severnu Makedoniju i za Savez.

Nedugo po pristupanju, Severna Makedonija je mogla da iskusi šta znači biti deo NATO-a tako što je postala jedan od Saveznika kojima je bila potrebna podrška kada je COVID-19 pogodio zemlju. Globalna pademija je jasno pokazala da u ovakvim vremenima, prijatelji i Saveznici su važniji više nego ikad. Severna Makedonija nije stajala sama tokom krize koronavirusa.

NATO Koordinacioni centar za vanredne situacije je pružio blagovremenu i koordinisanu pomoć gde je efektivno bila potrebna, bez dupliranja poslova, kroz dostavu medicinskog materijala i finansijske pomoći kako bi se olakšalo državnom zdravstvenom sistemu i spasili životi. Krajem oktobra, Severna Makedonija je dobila COVID-19 paket pomoći od novih medicinskih zaliha NATO-a, a to je uključivalo 60 respiratora i druge opreme koja je bila hitno potrebna u vrednosti od oko 1,4 miliona evra. Ovo naravno dolazi kao dodatak podrške i pomoći koju su Saveznici već pružili Severnoj Makedoniji. Kako je rekao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg: “Ovo je solidarnost NATO-a u akciji”.

EWB: Srbija je usvojila drugi Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) za period 2019-2021. Kako vidite implementaciju ovog plana i da li je COVID-19 pandemija imala neki negativan efekat? 

BB: Srbija je cenjen, poštovan i važan partner. Naša saradnja je pouzdana. Obostrano je korisna i atiklisana u brojnim domenima; postoje regularni kontakti na najvišem nivou. U Beogradu, imamo Vojnu kancelariju za vezu od 2006. godine sa ciljem da se olakša partnerstvo između NATO i Srbije, i doprinese bezbednosnim potrebama Srbije.

Konkretno, na zahtev Srbije, preduzimamo brojne aktivnosti kreirane da se ojačaju srpske odbrambene i bezbednosne snage u okviru Partnerstva za mir (PzM) koji je Srbija potpisala 2006. godine.

Sveukupno posmatrano, NATO i Srbija rade zajedno da budu spremni za civilne vanredne sitaucije poput poplava i šumskih požara. Takođe, pomažemo Srbiji da reformiše svoje bezbednosne snage i institucije. NATO trenira srpske vojnike za međunarodne mirovne operacije, a u poslednjih 20 godina investirali smo milione evre da Srbija uništi 230 tona zastarele municije. NATO i Srbija su uspostavili obostrano korisno partnerstvo.

Neki od primera su zajednička saradnja za pomoć drugim zemljama, kao što je obuka iračkih vojnih medicinara. Takođe, od 2066. godine Srbija je doprinela 30 aktivnosti u okviru NATO programa Nauka za mir. Ovo uključuje oblasti energetike i ekološke bezbednosti, atomsko-biološko-hemijske odbrane, borbe protiv terorizma, sajber odbrane i ljudske bezbednosti. Takođe, nekoliko NATO saveznika i partnera – na primer Austrija, Češka i Turska – su pružili kritičnu medicinsku pomoć Srbiji kao odgovor na COVID-19 pandemiju.

EWB: Srbija je nedavno otkazala sve vojne vežbe sa drugim zemljama. Na koji način će ovo uticati na partnerstvo Srbije i NATO?

BB: NATO ima dugoročno partnerstvo sa Srbijom koje cenimo. Nemamo neke specifilne događaje sa Srbijom u narednim mesecima, ali ostajemo privrženi partnerstvu u cilju održavanja stabilnosti i bezbednosti regiona.

EWB: Pre tačno dve godine, Skupština Kosova je odobrila transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u Vojsku Kosova u narednih deset godina. Ovaj potez su podržale NATO članice poput Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Sjedinjenih Država, dok je generalni sekretar Jens Stoltenberg izjavio da žali zbog ove odluke. Kasnije je rekao da Savez razmatra nivo saradnje sa KBS. Kakav je stav NATO-a po ovom pitanju?

BB: Generalni sekretar je bio jasan decembra 2018. godine da je takav potez loše vremenski tempiran i da je oduka donešena u suprotnosti sa njegovim savetom. NATO nastavlja da podržava razvoj KBS pod trenutnim mandatom. Sa promenom mandata, Severoatlantki savet preispituje nivo saradnje NATO-a sa KBS. Diskusije među Saveznicima i dalje teku.

Ostajemo posvećeni bezbednosti Kosova kroz dnevne aktivnosti misije KFOR-a – čiji je mandat uspostavljen kroz Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine da bi se omogućila sigurna i bezbedna sredina i sloboda kretanja svih zajednica na Kosovu.

NATO takođe podržava dijalog Beograda i Prištine uz podršku Evropske unije. Kao što je u nekoliko navrata ukazao generalni sekretar Stoltenberg, i Beograd i Priština treba da osiguraju da ne dođe do rasta tenzija u regionu, da se uzdrže od aktivnosti i izjava koji mogu dovesti do eskaliranja, i da treba da budu fokusirani na napredak reformi i političkog dijaloga koji predstavlja jedino održivo i dugoročno rešenje.

EWB: Prošle godine je Bosna i Hercegovina predstavila takozvani “Plan reforme” koji ne prejudira članstvo u NATO. U intervjuu za naš portal Admiral Džejms Fogo, komandant NATO Savezničke komande združenih snaga u Napulju, nazvao je ovo “napretkom” i “malom pobedom” uzimajući u obzir negativan stav Srba. Kako Vi vidite NATO perspektivu Bosne i Hercegovine?

BB: NATO ima ekstenzivnu saradnju sa Bosnom i Hercegovinom. Savez ostaje i dalje prisutan u Bosni i Hercegovini kroz NATO sedište u Sarajevu, koje obavlja veliki opseg zadataka uključujući podršku reformama i izgradnju kapaciteta unutar odbrambenih i bezbednosnih snaga BiH, strukture i institucije, kroz okvir Partnerstva za mir.

Imamo regualaran kontakt sa vlastima u BiH. Radujemo se nastavku naše saradnje u reformisanju bezbednosnih snaga i struktura, a BiH nastavlja da doprinosti evroatlanstkoj bezbednosti uključujući i u okviru NATO misije “Odlučna podrška” u Avganistanu.