BEOGRAD – Profesor na Univerzitetu u Gracu i koordinator Savetodavne grupe za Balkan u evropskoj politici Florijan Biber smatra da je sporazum Atine i Skoplja o novom nazivu Republika Severna Makedonija “dobar kompromis”, ali upozorava da će njegova primena biti teška zbog snažnog protivljenja nacionalista i slabosti obe vlade.
“Uspeh će zavisti i od tajminga narednih koraka i da li će vlade biti sposobne da ubede svoje građane”, rekao je Biber u svojoj izjavi za European Western Balkans.
Sporazum tek treba da bude ratifikovan u oba parlamenta i potvrđen na referendumu o ustavnim promenama u Makedoniji, što ostavlja prostora opoziciji u obe zemlje da mu se suprotstavi u narednim mesecima.
Biber ističe da obe zemlje, naročito Grčka, do sada “nisu uvek pripremale teren i suočene su sa strastvenom i radikalnom opozicijom”.
Kako je objasnio, “referendum je velika prepreka i zavisiće od sposobnosti vlade da ubedi svoje pristalice na prednosti sporazuma, uključujući pregovore o pristupanju EU i članstvo u NATO”.
“Ovde, spoljni akteri mogu da pomognu ponudom podsticaja, ali bi i bilo od pomoći ukoliko bi Evropska narodna partija (EPP) izvršila pritisak na svoju članicu (grčku) Novu Demokatiju i (makedonski) VMRO da zauzmu proevropsku liniju, čime bi se okončao spor”, poručio je Biber.
Biber je ukazao da ono što sporazum Skoplja i Atine čini dobrim je da nudi “trajno, a ne privremeno rešenje”.
“Njime se jasno stavlja do znanja da postoje dva makedonska identiteta, jedan kojeg se drže Grci u severnoj Grčkoj i jednog Makedonaci, i da oba mogu da koegzistiraju. Sporazum je izgrađen na prihvatanju ove dvojnosti, koja predviđa postojanje makedonskog jezika i nacionalnosti i samo menja ime zemlje. Ako razmišljamo o istorijskom regionu Makedonija, to nije netačno – iako bi trebalo da bude Severozapadna Makedonija, da budemo precizniji”, rekao je Biber.
Kako je zaključio, na nekom nivou, sama činjenica da postoji sporazum je ono što ga čini dobrim jer je status kvo gora opcija.