BEOGRAD – Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Ðukanović izjavio je danas da se Balkan suočava sa nerešenim problemima i da Srbija i druge zemlje regiona očekuju da će nakon izbora za Evropski parlament sledeće godine njihova evropska perspektiva biti dodatno potvrđena.
Ðukanović je, na otvaranju konferencije “(Pre)komponovanje EU i Zapadnog Balkana”, rekao da bi odsustvo evropske perspektive za taj region moglo da doprinese jačanju antievropskih snaga i populističkih i nacionalnističkih pokreta.
“Čini mi se da često dobijamo konfuzne i različite poruke iz EU, što može na celom Balkanu da da podsticaj retrogradnim politikama i oživljavanju prevaziđenih megalomanskih projekata, sa nesagledivim posledicama, možda i gorim od onih iz 90-ih godina”, ukazao je Ðukanović.
On je naveo da se Balkan, “poznat i po samodestruktivnosti, ali i po potencijalu za širu destruktivnost same Evrope”, suočava sa nerešenim problemima – od još uvek neimplementiranog sporazuma između Grčke i Makedonije o imenu, nezavršenog procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, do nekonsolidovanih prilika u BiH.
“Zato su i naša očekivanja od evropskih izbora u maju 2019. godine velika. I Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana očekuju da će evropska perspektiva biti dodatno potvrđena i da će političke partije i opcije koje osvoje većinu biti skolne za nova proširenja”, rekao je Ðukanović.
Ðukanović smatra da je važno da se u okviru rasprava o budućnosti Evrope ustanovi nova vizija jake Evropske unije, koja bi mogla da ima elemente federalizma, onako kako su je sami osnivači evoprske federaklističke ideje promovisali.
Važno je, dodao je, da EU mora da otkloni stalne nesporazume između jezgra i periferije i da osnaži sve svoje različite aspekte politike – od bezbedosti, politike azila, odbrane, ekonosmke i monetarne unije…
“Samo na taj način, EU može postati mnogo značajniji i relevantniji akter svetske politike”, podvukao je Ðukanović.
Dodao je da takvu viziju ne dele svi, te da se čini da u samoj EU jačaju druge tendencije i viđenja.
“Nailazimo na neku vrstu nesnalaženja i nedovoljnog prilagođavanja dominantnih aktuelnih političkih opcija, kada je u pitanju jačanje populizma i nacionalizma. A, to će, plašim se, ugroziti temeljne vrednosti EU – od ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i ljudskih prava”, rekao je Ðukanović.
Direktor Fondacije “Fridrih Ebert” za Srbiju i Crnu Goru Maks Brandle rekao je da, kao socijaldemokrata iz Nemačke, veruje da smo svi zajedno na putu razvoja Evrope.
“Delimo zajedničku istoriju i imamo zajedničku budućnost, svi mi koji živimo u Evropi. Takođe, delimo i iste izazove”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, liberalizam je jak i razvija se u Evropi i moramo da se borim za liberalnu demokratiju.
“Svuda se javlja tema populizma i to ugrožava demokratiju”, rekao je Brandle i podsetio da su na izborima u Nemačkoj u svih 16 pokrajinskih parlamenta ušle populističke partije.
Istakao je da proces puta ka EU podrazumeva određene podsticaje demokratskom razviju.
“Video sam u Hrvatskoj da sam datum pristupanja i sam događaj ulaska u EU ne rešva sve probleme. Važan je razvoj, kroz koji zajedno prolazimo”, rekao je Brandle.
On je dodao da nemačke socijaldemokrate imaju priliku da se tokom kampanje za izbore u EU bore liberalnu demokratiju.
“Nismo u maju doživeli pobedu, kao socijaldemokrate, postajemo sve manje zastupljeni u parlametnu, ali moramo biti jasniji po pitanju ovih vrednosti, da se borimo za njih”, ,rekao je Brandle.
Današnju konferenciju organizovali su Centar za spoljnu politiku i Fondacija “Fridrih Ebert”.