BRISEL – Opšti zaključak internog izveštaja o Srbiji (tzv. non-pejper) koji je Evropska komisija ove nedelje predala državama članicama, a u koji su imali uvid Radio Slobodna Evropa i novinska agencija Beta, je da je izostao značajan napredak u oblastima pokrivenim poglavljima 23 i 24, a posebno reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, ratnih zločina i slobode medija.
Iako je bilo planirano da Srbija na međuvladinoj konferenciji u decembru otvori tri nova poglavlja, postoji mogućnost da do te konferencije uopšte ne dođe, piše Radio Slobodna Evropa.
Srbiji su zamereni “ograničeni rezultati” u istrazi, gonjenju i presuđivanju u slučajevima korupcije na visokom nivou, nedostatak koordinacije i kontrole antikorupcijske politike i slabo uključivanje građana u ovaj proces.
“Komentarisanje tekućih istraga, optužnica ili sudskih postupaka može predstavljati oblik neprihvatljivog političkog pritiska ili uticaja na tužilaštvo i sudstvo”, ističu eksperti Evropske komisije, prenosi RSE. Ove prakse predstavljaju nepoštovanje Kodeksa ponašanja Vlade Srbije i Kodeksa poslanika.
Izveštaj napominje da je u prvoj polovini 2018. Visoki savet sudstva reagovao povodom izjava o procesima koji su u toku, kao i da je Poverenik za samostalnost tužilaca istraživao primedbe na na političke pritiske.
Povodom izmena Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, Evropska komisija je istakla napredak koji je postignut u usklađivanju predloženih amandmana sa preproukama Venecijanske komisije, ali se osvrnuo i na dužinu procesa i nekonstruktivnu atmosferu koja je obeležila jedan njegov deo.
“Što se tiče slobode izražavanja i medija, opšte okruženje i dalje nije pogodno na ostvarivanje ovih prava”, stoji u dokumentu.
Pretnje, zastrašivanje i nasilje nad novinarima još jednom su prepoznati kao problem. Neophodnost jačanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM-a) takođe je naznačena.
Nacionalna strategija za istrage i procesuiranje ratnih zločina iz 2016. godine vrlo se sporo primenjuje, dodaje Evropska komisija. Potrebno je uspostaviti sistem sveobuhvatne zaštite svedoka i žrtava, zaključuje se.
Oblasti u kojima je izveštaj prepoznao određeni napredak jesu institucionalne reforme, prava manjina, pranje novca i pitanje azila.
Na zajedničkoj konferenciji sa premijerkom Anom Brnabić, ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović i ministarkom pravde Nelom Kuburović, šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da Evropska komisija prepoznaje napredak Srbije, ali da je potrebno još rada u poglavljima 23 i 24.
Međutim, prema izvorima Radija Slobodna Evropa, prilikom nedavnog sastanka radne grupe EU o zemljama u pristupnom procesu, bar sedam je izrazilo rezervisanost povodom održavanja međuvladine konferencije planirane za decembar.
Na toj konferenciji, očekivalo se da Srbija otvori barem tri nova poglavlja: 9 (finansije), 17 (ekonomsku i monetarnu politiku) i 18 (statistiku). Njena budućnost je, kako se čini, neizvesna.