BRISEL – Javna diskusija na temu vladavine prava u procesu pristupanja u Evropskoj uniji održana je danas u Evropskom parlamentu. Odbor za spoljne poslove EU u saradnji sa Odborom za ljudska prava, pravdu i unutrašnje poslove EU organizovao je ovu debatu na kojoj se raspravljalo o dosadašnjem napretku ali i izazovima sa kojima se suočavaju države-kandidati na putu ka Evropskoj uniji.
Pre ulaska u Evropsku uniju, svaka država koja je kandidat mora da ispuni Kopenhaške kriterijume, osnovna pravila kojima se određuje da li je država spremna da pristupi Uniji ili ne. Prethodni slučajevi pokazuju da ovi kriterijumi često donose poteškoće što dodatno otežava nadgledanje sam proces priključivanja EU. Severna Makedonija, Srbija, Albanija i Turska su države -kandidati dok su potencijalni kandidati Bosna i Hercegovina i Kosovo.
Kristijan Danijelson, direktor Generalnog direktorata za susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske unije obajsnio je ulogu vladavine prave, dodajući da je to osnovna i najvažnija vrednost.
Kako je istakao Član 49. mora da poštuje i promoviše zajedničke vrednosti a to uključuje vladavinu prava. “Građani žele da žive u državama u kojima je vladavina prava uz druge vrednosti uspostavljena”, rekao je Danijelson. Iako je primećen napredak, zabeležena je stagnacija po pitanju reformi koje se odnose na vladavinu prava.
“Veliki broj država koji želi da se priključi Evropskoj uniji daleko je od toga”, istako je Danijelson, dodajući da se od 2015. primenjuje nov način za merenje progresa sa ciljem da se dobije više uporednih rezultata. Pruža veću transparentnost a i olakšava debate o reformama”.
On je zaključio da države kandidati treba da pokažu više odlučnosti u daljem procesu priključivanja Evropske unije.
Precednik Venecijanske komisije Đani Bukvikijo istakao je da Venecijanska komisija ima važan instrument kada je reč o merenju stanja vladavine prava.
Kako je istakao ono što je važno jeste da Ustavni sudovi budu nezavisna tela, zato što su oni ti koji moraju da naprave ravnotežu između većine i manjine, dodajući da su važni jer su oni ti koji brane vladavinu prava u većini država kandidata. Političari su često u iskušenju da napadnu ove sudove ukoliko im se ne dopadne njih sud ili odluka.
“Kada su reforme započete devedesetih godina prošlog veka, potcenili smo značaj mentaliteta, smatrajući da će mlade generacije automatski inkorporirati svoj mentalitet sa vladavinom prava. Potcenili smo mentalitet pravosuđa koji je odgovoran u ovim društvima.
Potreban nam je sofisticiraniji pristup. Moramo pronaći ravnotežu između nezavisnosti i odgovornosti ali i ravnotežu između međunarodnih standarda i cele situacije. S tim u vezi, moramo nastaviti sa podržavanjem država kandidata”, rekao je Bukvikijo.
“Vladavina prava je ključni element u donošenju odluke da li neka država treba ili ne treba da uđe u EU. Evropska unija sa jedne strane treba da gura i podstiče reforme u državama kandidatima, sa druge strane perspektiva članstva mora da zadrži svoj kredibilitet. Države kandidati moraju da reformišu svoje pravosuđe ne samo zbg procesa priključivanja Evropskoj uniji, ali i zbog dobrobiti svoji građana”, zaključio je predsednik Venecijanske komisije.
Marko Kmezić iz Centra za Jugoistočne studije, Univerziteta u Gracu istakao je da civilni sektor mora biti ključni partner dodajući da se glas Evropske komisije mora čuti. Poruke koje dolaze iz EU moraju biti jasne i potpune, u slučaju će se izgubiti ti pozitivini glasovi koji dolaze odatle.
“Potrebno je povećati pritisak na političke lidere u regionu. Civilno društvo bi trebalo da bude ključni partner Evropskoj uniji u procesu približavanja političkih lidera vladavini prava”, zaključio je Kmezić.
Izvršni direktor Savetodavne grupe Balkan u Evopri Naim Rašiti objasnio je da postoji rastući jaz između Evropske unije i Zapadnog Balkana po pitanju šta reforme zaista znače. Te razlike su posebno vidljive na Kosovu, Severnoj Makedoniji i u Srbiji.
“Izgleda da se Srbija vraća u period devedesetih, stanje je loše po pitanju slobode medija, vladavine prava i demokratije. Često se može čuti da što više poglavlja otvori, to je stanje demokratije lošije. Kao i u Srbiji u Albaniji, vlast koristi reforme protiv opozicije.
Kada je reč o Kosovu, ono ima zamrznut dijalog sa Srbijom, zaustavljen proces izgradnje države ali i proces normalizacije sa Srbijom. Samim tim i reforme su zamrznute. Iako je uradilo mnogo toga po pitanju vizne liberalizacije, ništa se nije promenilo”, rekao je Rašiti.
Populizam na Zapadnom Balkanu postaje sve bliži nacionalizmu, a uočavaju se i tenzije diljem regiona.
“Reforme vladavine prave bi trebalo da se sprovode ne samo zbog Brisela već i zbog dobrobiti njihovog naroda. Jasno je da bez jasne implementacije i reformi dalji proces pristupanja Evropskoj uniji nije moguć”, zaključak je ove javne diskusije.