BEOGRAD – Koliko je 2025. godina realna da Srbija postane članica EU i radi li Vlada dovoljno na reformama, samo su neke od tema o kojima se razgovaralo na tribini “Godinu dana od Strategije za Zapadni Balkan – Može li Srbija u EU 2025?”
Baš kada je proces proširenja bio na izidsaju, EU je donela Strategiju za Zapadni Balkan koja je zemljama regiona, pre svega Srbiji i Crnoj Gori, poslala jasnu poruku da su vrata unije i dalje otvorena, smatra generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić.
“Trenutak donošenja je bio pravi. Međutim, mnoge stvari iz Strategije nisu učinjene. Jedini pomak učinjen je u rešavanju problema koji su imale Grčka i Severna Makedonija”, navodi Grubješić.
Ne samo da stvari iz Stratgeije nisu ispunjene, već je politika proširenja ponovo gurnuta u drugi plan. Grubješić smatra i da se na pitanje da li Srbija ima šansu da postane članica EU do 2025, ne može odgovoriti ni sa da, ni sa ne.
“Ne zavisi sve od Srbije, već i od same Evropske unije. Ulazimo u šestu godinu otvaranja poglavlja, ali znamo šta su glavne prepreke za ovaj usporen proces. Ukoliko se te prepreke reše, šanse da se sva poglavlja otvore ili zatvore rastu. Dok su visoke političke teme u vrhu nema šanse da i druge politike uđu u prvi plan“, zaključuje Grubješić.
Sa njom je saglasan i predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politIke Srđan Majstorović, koji smatra da je Strategija za Zapadni Balkan nešto najbolje što je došlo iz Brisela u proteklom periodu.
“To je bila poruka građanima da treba da budu deo Unije, a vladama da treba više da se trude”, tvrdi Majstorović i dodaje da ne vidi da se ova Vlada preterano bavi reformama.
Što se dotičnog datuma tiče, smatra i da 2025. nije nemoguća, ali ne i preterano realna, jer se ni jedna ni druga strana ne trude previse.
“Ono što je očigledno jeste manjak samopouzdanja sa strane EU koja će proći kroz određene stvari u narednom periodu. Ključno je da vidimo novi sastav Evropske komisije i njenu filozofiju prema proširenju, ali u svetu ali i njeno susedstvo. Nedostatak entuzijazma za ozbiljnijim društvenim reformama vidi se u državama Zapadnog Balkana.”, veruje Majstorović.
Dodaje da je ključ zapravo u regionalnoj saradnji.
“Treba raditi na ukidanju rominga, radu na infrastrukturi, izgradnji veza između naroda. Onda ćemo možda postati pozitivno iznenađenje za EU, jer nećemo biti izvor nemira i trzavica. Potrebno je da umesto Western Balkans budemo Better Balkans”, objašnjava Majstorović.
Da građani žele da budu better Balkans pokazaju i podatak da čak 75 odsto građana smatra da bi reforme trebalo sprovesti, bez obzira da li će Srbija postati članica EU, tvrdi koordinator za praktične politike Beogradske otvorene škole Vladimir Pavlović.
„Treba da imamo konsenzus o tome da je EU integracija, jedan reformski okvir i da u okviru toga treba da postoji podela uloga. Treba da imate građane i NVO koji su spremni da se uključe u taj proces, kao i parlament u kom će se o čitavom procesu razgovarati”, ističe Pavlović.
Međutim, poslednjenih godina sve procesu fali i transparentnosti i uključenost, kako samih građana, tako i nevladinih organizacija.
„Problem jeste što se mi kao društvo nalazimo u fazi gde nema kulture dijaloge. Svako drugačije mišljenje se smatra otvorenim napadom, nema prostora za konstruktivnu kritiku”, kaže Pavlović i dodaje da niko u regionu nema kapacitet da reforme sprovodi samostalno, bez podrške EU.
Upravo zbog nedostatka kapaciteta da reforme sporovodimo, građani više i nemaju prevelika očekivanja od 2025. godine, veruje izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji Milan Antonijević.
“Četvrti GRECO izveštaj ukazuje da Srbija nije uradila ništa u oblasti borbe protiv korupcije. Ako se setimo izjava od pre godinu dana, kada je jasno rečeno da Srbija ne sme da načini nijednu grešku u oblasti vladavine prava do 2023. godine ukoliko želi da postane članica do 2025, jasno je da nazadujemo”, ističe Antonijević.
Naglašava i da pored Poglavlja 23, koje je za Srbiju već postalo političko, postoji još stvari koje će odrediti brzinu puta Srbije ka članstvu, kao što su izbori za EU parlament, ali i odnos buduće Evropske komisije prema politici proširenja.