BEOGRAD – Izveštaj Evropske komisije objavljen pre dve nedelje izazvao je brojne kontroverze, a danas je Narodna skupština imala priliku da pokaže svoju medijatorsku ulogu, izjavio je Nenad Čanak predsednik Odbora za evropske integracije.
Dokument ja danas predstavljen pred ovim telom u prisustvu šefa Delegacije EU u Srbiji Sema Fabricija, ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović i šefice pregovaračkog tima Tanje Miščević.
Da i pored ove prilike podeljenost ostaje, pokazala je konferencija za štampu koju je u skupštinskim prostorijama istovremeno organizovao deo opozicionih poslanika, uglavnom članova Saveza za Srbiju.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić izjavila je tom prilikom da je Izveštaj pokazao da su njene kolege i ona bili u pravu kada su govorili da je „SNS generator političkog nasilja“ i da ne postoji rasprava u Srbiji, već degradiranje onih koji drugačije misle, prenosi Tanjug.
Jedna od ocena Evropske komisije koja je privukla najveću pažnju upravo se ticala rada parlamenta.
„Parlamentarne prakse vladajuće koalicije dovele su do urušavanja zakonodavne debate i kontrole i značajno oslabile nadzor parlamenta nad izvršnom vlasti“, stoji u dokumentu objavljenom 29. maja.
Fokus kritike bio je na podnošenju stotina amandmana od strane vladajućih partija, kao i donošenju velikog broja zakona po hitnom postupku. Tokom rasprave u Odboru za evropske integracije ministarka Joksimović i poslanik SNS-a Vladimir Orlić izneli su svoje neslaganje sa ovim ocenama.
Dok je ministarka podsetila da je korišćenje hitnog postupka dozvoljeno kada je u pitanju usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, Orlić je naglasio da je opozicija podnela više amandmana od vlasti tokom rasprave o budžetu, kao i da hitan postupak nije bio poblem kada se radilo o nekim drugim državama.
Kritike u ovom deli Izveštaja Orlić vidi kao potrebu Komisije da uspostavi ravnotežu u odnosu na druge delove, u kojima je primećen napredak. On je naglasio da će, bez obzira na to, primedbe biti usvojene, da se ulazi u „zlatno doba“ rada parlamenta, te da se nada da će se to videti već u izveštaju naredne godine.
Poslanici koji već mesecima bojkotuje rad parlamenta, međutim, sumnjaju da će do ovih primena, za koje se nedavno založila i predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, zaista doći.
Prema Mariniki Tepić, prva neophodna mera jeste smena Gojkovićeve. Sa druge strane, šef poslanika DS Goran Ćirić izjavio je tokom konferencije za štampu da je vladajuća većina priznala da je kriva za probleme u radu parlamenta, navodeći da je opozicija bojkotom postigla neku vrstu pobede, a šef poslanika SDS Marko Ðurišić smatra da su obećanja predsednice parlamenta o promeni atomosfere lažna.
Jedna od poslanica koja je ipak odlučila da učestvuje u raspravi sa vladajućim strankama bila je Gordana Čomić. Ona je na sednici Odbora istakla da bi Izveštaj EK trebalo da služi dijalogu o tome zašto preporuke koje se godinama ponavljaju, a koje se odnose na izborne neregularnosti, netransparentnost i druge oblasti, još nisu primenile.
„Ovo je poslednja šansa da ispunimo rokove koji smo sami sebi zadali, a to je zatvaranje svih poglavlja do 2021. i rešavanje vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom do 2023. godine, kako bi 2025. mogli da postanemo članica EU“, izjavila je Čomić.
Komentarišući ocenu ministarke Joksimović da je Srbija više napredovala nego što je to notirao Izveštaj, Čomić je poručila da možemo da pričamo „da smo mnogo bolji“, ali da je ishod toga – ništa.
„Mi smo u analizama izveštaja davno seli u pogrešan voz, i na nama je da iz njega izađemo“, rekla je ona, dodajući da će se to desiti ukoliko u narednom izveštaju Srbija ostane bez opaski o preporukama OEBS-a, ugrožavanja slobode izražavanja i rada Skupštine.
Pored Gordane Čomić, sednici Odbora prisustvovalo je još svega nekoliko poslanika opozicije koji podržavaju evropske integracije. Jedan od njih je bio Vladimir Đurić iz Stranke moderne Srbije, koji se nije složio sa ocenom ministarke Joksimović da je Izveštaj u celini pozitivan.
„U mnogim bitnim oblastima nije primećen napredak, a stagnacija je jednaka nazadovanju“, primetio je Đurić, dodajući da uređivanje parlamentarne debate ne treba da bude reakcija na Izveštaj, već da ju je trebalo sprovesti davno pre njegovog objavljivnja.
O tretmanu opozicije u Skupštini negativno su se izjasnili i poslanici Srpske radikanlne stranke. Međutim, veću pažnju privuklo je njihovo dovođenje u pitanje prisustva ambasadora Fabricija sednici Odbora za evropske integracije.
Poslanik Aleksandar Šešelj izjavio je da je obraćanje Fabricija “slika i prilika” odnosa vlasti i EU današnja sednica odbora na kojoj predstavnik EU “drži predavanje na engleskom i pušta crtane filmove“.
Ova opaska odnosila se na prezentaciju nalaza Izveštaja koju je poslanicima predstavio ambasador Fabrici, a koja je pokazala da je Srbija umereno usklađena sa većinom politika Evropske unije, kao i da je većinski postigla „određen napredak“, kako se navodi u dokumentu.
Ministarka Joksimović izjavila je da je, na osnovu ove ocene, razumno očekivati otvaranje jednog ili dva poglavlja do kraja rumunskog predsedavanja Savetom EU, koje se završava na kraju ovog meseca.
Drugi članovi vladajuće stranke bili su kritičniji prema dokumentu, ističući da „političke ocene“ o izborima, protestima i skupštinskoj debati ne bi trebalo da se pojavljuju u izveštajima. Takođe je na negativan prijem naišlo i pominjanje Saveza za Srbiju, koji nije parlamentarna koalicija, i označavanje protesta kao „uglavnom mirnih“.
„Da se u nekoj zemlji EU desio događaj sličan upadu u RTS, na ulici bi već bili tenkovi i gumeni meci“, izjavila je poslanica SNS-a Biljana Pantić Pilja.
Na kraju rasprave, ambasador Fabrici ponovio je da su ocene Izveštaja precizne, da postoje problemi hitnih procedura i amandmana, kao i da je dobro što se predsednica Skupštine obavezala da će se stanje popraviti.
Zaključujući tročasovnu sednicu, predsednik Odbora Čanak izjavio je da je pozitivna stvar što parlament može da „iznese“ raspravu ovog tipa, kao i da je to bila demonstracija njegove širine kao važne institucije za proces evropskih integracija. Da li je istovremena konferencija za štampu opozicionih poslanika i nastavak njihovog bojkota takođe dokaz toga, proceniće Evropska komisija.