BEOGRAD – Uloga Kine na Zapadnom Balkanu prenaglašena, Ruska potcenjena, Sjedinjene Američke države brinu jedino o pitanju Kosova, Evropska unija mora da radi bolje, zaključak je panelista koji je moderirala bivša ministarka spoljnih poslova hrvatske, Vesna Pusić.
Bivši ambasador Francuske u Beogradu Mišel Fuše i Tereza Falon, direktorka Centra za evro-atlantske studije iz Brisela, složili su se sa izjavom Johanesa Hana da Rusija i Kina imaju sve veću ulogu u regionu.
Fuše je rekao da je Rusija primarno fokusirana na to da spreči širenje NATO-a u regionu, posebno u Srbiji i BiH.
“Ruski prvi fokus je da stopira dalje proširenje NATO-a. Druga je da spreči pritisak NATO-a na Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.
On je istakao da Evropska unija mora da reformiše mnogo stvari iznutra, pre nego što započne proširenje.
“Mi moramo da se transformišemo, počevši od Evropske komisije”, rekao je Fuše.
Aleksej Kovalev, ispred ruskog medija Meduza, rekao je se svaka greška Evropske unije na Zapadnom Balkanu, reflektuje na odnos Rusija i zemalja u regionu.
On je istakao da je Ruski problem što ne može da ponudi ovim zemljama ni ideologiju ni tržište, dok Kina nudi tehnologiju i inovacije.
Tereza Falon je rekla da je Rusija pogođena angažmanom Kine na Zapadnom Balkanu, dodajući da se geopolitika vratila u dvorište Evropske unije.
Piter Svank, penzionisani američki general, ocenio je da Sjedinjene Američke Države brinu o regionu zapadnog Balkana, nakon Hladnog rata, na jačanju pomirenja u regionu, ali da taj proces još uvek nije okončan.
Veliko proširenje ponovo moguće
Veliko proširenje EU, poput onog iz 2004. godine je ponovo moguće, ali zemlje Zapadnog Balkana moraju da preduzmu odlučniju akciju u tom pravcu, izjavila je sinoć Jelica Minić iz Evropskog pokreta Srbije.
Na panelu o velikom proširenju EU pre 15 godina (Big Bang Enlargement), učesnici su podsetili da je tada u EU ušlo čak 10 zemalja: Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka.
“Mislim da je moguće da dođe do ponovnog velikog proširenja, pogotovo što zemlje ZB koje imaju aspiraciju da postanu članice EU, predstavljaju malo stanovništvo i malu teritoriju i ne bi bile preveliki teret za EU. Posebno što postoje vrlo konkretni interesi za to”, rekla je Minić.
Dodaje da Srbija više nije na obodu EU, već da je potpuno okružena zemljama EU i NATO.
“Mi smo unutra, tako da postoji rizik za EU da imaju džep unutar EU koji eventualno može da doživi neku ozbiljniju nestabilnost, interno produkovanu ili uvezenu”, rekla je Minić.
Ona ističe da bi EU morala mnogo više da investira u zemlje Zapadnog Balkana i pre njihovog članstva u Uniji, preko svojih fondova, ali i direktnim investicijama.
Smatra i da bi nova administracija u EU, sudeći prema izjavi čelnih ljudi poput nove predsednice EK Ursule fon der Lajen, mogla da poveća spremnost za proširenje EU kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana.
Iako je Francuska blokirala otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Minić kaže da se nemački parlament izjasnio u prilog otvaranja pregovora sa tim zemljama.
“Ali, postoji nešto što bi mi morali da uradimo, a to je mnogo veće zagovaranje i lobiranje sa svakom članicom EU, kao i sa evropskim institucijama. Zemlje ZB bi morale da preduzmu mnogo odlučniju akciju, kako bi se pojavile u pozitivnom svetlu u javnosti EU”, poručila je Minić.
Ocenjuje da su se u vreme kada se pripremalo veliko proširenje 2004. godine dešavale ogromne promene unutar same EU, tako da se proces proširenja odvijao paralelno.
Naglasila je da bi bolje organizovanje unutar EU moglo i sada da ide istovremeno sa prijemom novih članica.
Generalni sekretar Evropskog pokreta u Nemačkoj Bernd Hiteman kaže da je, prema njegovom mišljenju, mnogo više zemalja u EU za proširenje nego što je bilo 2009.
“EU prolazi kroz teška vremena, Begzit, mnoge druge krize, Imaćemo novu EK, ali ne treba da odustanemo od integracionog procesa”, rekao je on.
Po pitanju veta Francuske na otvaranje pregovra sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Hiteman kaže da još to nije gotovo i da će se o tome još dosta razmišljati unutar EU.
Zamenik ministra spoljnih poslova Češke Martin Povejšil kaže da su mnoge krize koje su pogodile EU poslednjih godina glavni razlog za skepticizam kada je reč o proširenju.
“Danas je taj skepticizam veći nego što je bio pre 15 godina”, ukazao je Povejšil dodajući da se tu ne radi samo o krizi na relaciji Istok-Zapad, već mnogo više o krizi unutar same EU i da je zbog toga pitanje proširenja utoliko važnije.
Evroparlamentarac i bivši jugoslovenski diplomata iz Slovenije Ivo Vajgl kaže da i Srbija i Severna Makedonija, kao i Albanija, treba više da porade na dostizanju demokratskih vrednosti, umesto pritiska na medije i problema sa opozicijom.
Vajgl je rekao da to sve šalje lošu sliku za EU, kao i da EU ne želi haos u svom dvorištu.
Odlazak mladih Srbiju košta dve milijarde evra
Odliva mozgova i odlazak mladih problemi su sa kojima se suočavaju i članice EU, a samo Srbija i još tri zemlje regiona Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora zbog toga gube četiri milijarde evra godišnje, rečeno je na panelu u završnici prvog dana Beogradskog bezbednosnog foruma.
Srbija godišnje gubi i do dve milijarde evra godišnje, a zajedno sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i Albanijom ta cifra dostiže i četiri milijarde evra, pokazali su rezultati prvog velikog istraživanja o toj veoma važnoj temi, “Troškovi emigracije mladih”, koje je u te četiri zemlje sproveo Institut za razvoj i inovacije uz podršku Vestminster fondacije za demokratiju, a o čemu je govorio Emil Atanasovski.
Atanasovski je rekao da su, najdirektniji troškovi sa kojima se društvo susreće zbog odlaska ljudi, gubitak uloženih sredstava u obrazovanje. Dodao je da je veoma važan i gubitak koji se odnosi na BDP.
“Šest miliona ljudi iz regiona živi van svoje zemlje i sada su to već generacije koje su otišle i odlaze”, upozorila je Alida Vračić iz BiH, osnivač think tank “Populari”, koja smatra da ljudi odlaze i zbog osećaja nemoći, a ne, kao što mit kaže, isključivo iz ekonomskih razloga,
Ona je rekla da je važno da vlasti prestanu da ćute o veoma važnom problemu odlaska ljudi.
Mit da će EU rešiti probleme i sprečiti odlaske je, kako Vračić kaže, srušen, jer se i na primeru Hrvatske vidi da ljudi odlaze.
Slovenački ministar i generalni sekretar Strateškog foruma na Bledu Petar Grk smatra da ne treba potcenjivati proširenje i ulogu EU na odliv mozgova, jer između ostalog članstvo donosi veoma bitne reforme koje unapređuju društvo i živote građana.
Grk je rekao da je važno napraviti razliku između toga da li ljude žele da odu ili moraju.
Na skupu je bilo i reči da nedostaje veza dijaspore sa resornim institucijama, da mnogi ljudi koji su otišli i dalje se vode kao da žive u zemlji.
Panelu i diskusiji, koja je trajala duže nego što je predviđeno, skoro dva sata prisustvovao je i ministar za Rad, zapošljavanje socijalna i boračka pitanja Zoran Ðorđević.