Kako NATO percipira Srbiju? Zašto NATO ima nisku podršku među stanovništvom Srbije? Šta znači pristupanje Severne Makedonije NATO-u za Srbiju? To su neka od pitanja koja smo postavili ambasadoru Miomiru Udovičkom, šefu Misije Republike Srbije pri NATO u Briselu.
European Western Balkans: Prošle nedelje je održana Parlamentarna skupština NATO-a, gde se moglo čuti kako je Srbija postala veoma važan partner za NATO. S druge strane, u Srbiji NATO ima veoma nisku podršku među stanovništvom, koje ga neretko percipira kao neprijatelja. Da li mislite da je takav stav građana opravdan, posebno ako uzmemo u obzir trenutni nivo saradnje Srbije i NATO-a?
Miomir Udovički: Bombardovanje Jugoslavije i priznavanje nezavisnosti Kosova od strane brojnih članica NATO nesumnjivo da su osnovni razlozi za negativan stav našeg javnog mnjenja prema ovoj organizaciji.
Istovremeno, imamo situaciju da su bilateralni odnosi sa zemljama članicama NATO koje su učestvovale u ovim akcijama značajno unapređeni i da je njihova percepcija u našem društvu mnogo bolja od percepcije same organizacije. Verujem da će naše javno mnjenje uočiti i da je saradnja sa NATO korisna za našu zemlju.
EWB: Individualni akcioni plan partnerstva Srbije i NATO (IPAP) je istekao, a pokrenuta je procedura za usvajanje novog koja se u međuvremenu odužila. Da li imate bilo kakve informacije o tome kada će se usvojiti i kakav će biti njegov konačan sadržaj?
MU: Individualni akcioni plan je dobio saglasnost svih naših nadležnih ministarstava i tela i predstoji usvajanje na Vladi. Sadržaj je sličan prethodnom, usvojenom 2015. IPAP je samo plan, a ne sporazum, kako se često pogrešno navodi u javnosti i odslikava pravce naše saradnje sa NATO. On govori o našoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, ekonomskim reformama, saradnji u oblasti odbrane i vojske, javnoj diplomatiji, naučnoj saradnji i saradnji u kriznim situacijama, te o zaštiti poverljivih informacija.
EWB: U medijima retko možemo da vidimo o saradnji Srbije i NATO-a u okviru programa Nauka za mir i bezbednost. Koliko je za Srbiju važno da sarađuje u okviru tog programa i koji su trenutno rezultati?
MU: Da, šteta je što naša javnost nije bolje upoznata o konkretnim aktivnostima iz oblasti naučne saradnje sa NATO. Ona je veoma široka i koristi našim brojnim institucijama, univerzitetima, istraživačkim centrima, iskusnim, ali i mladim naučnicima, kako u finansijskom aspektu, tako i u razmeni iskustava i znanja.
Mislim da bi i ove institucije i pojedinci, ne samo država, trebalo da budu aktivniji u prezentovanju ove saradnje, veoma korisne za našu državu. Trenutno su u toku projekti iz oblasti energetske bezbednosti, podizanja bezbednosne zaštite od opasnih otpada, sajber odbrane, protiv-terorizma i drugi.
EWB: Krajem prošle godine, počela je procedura transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova što je dosta uzburkalo javnost u Srbiji. Da li su članice NATO-a upoznate sa strahovima Srbije i kakva je njihova reakcija na ovaj potez Prištine?
MU: I Sekretarijat NATO i pojedinačne članice NATO su veoma dobro upoznate sa našim stavom o tzv. Vojsci Kosova. NATO i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg su u više navrata istakli neslaganje sa načinom i trenutkom započinjanja transformacije KBS. Iako postoje određene razlike u stavovima pojedinih članica, NATO je zamrzao usvajanje bilo kakvih novih projekata sa KBS.
EWB: Videli smo tokom poslednje posete ruskog premijera Dimitrija Medvedeva da su potpisani brojni ugovori, tako da možemo zaključiti da je saradnja naročito poslednjih par godina u usponu. Kako NATO gleda na ovu saradnju, posebno ako uzmemo u obzir da su NATO zvaničnici označili Rusiju kao remetilački faktor u regionu?
MU: Najviši funkcioneri NATO su više puta eksplicitno iskazali da je svaka zemlja suverena da bira sa kim će da sarađuje u bezbednosnim aktivnostima i da to ne smeta ovoj organizaciji. U vezi sa konkretnom vežbom “Slovenski štit 2019”, NATO je ponovio stav da je “to stvar Srbije i Rusije”, ističući “dobre i produktivne odnose” između Srbije i NATO.