Nakon letnje pauze, Evropski parlament ponovo zaseda, što vraća fokus i na zahtev koji je opozicija u Srbiji u julu uputila Evropskoj komisiji, o uspostavljanju ekspertskih grupa za rešavanje političke krize u zemlji. Ovaj zahtev podržali su i predstavnici tri grupe u Evropskom parlamentu, uključujući i izvestiteljku iz senke za Srbiju grupe Zelenih, Violu fon Kramon Taubadel.

Sa poslanicom Fon Kramon, koja je takođe i izvestiteljka za Kosovo, pričali smo o inicijativi opozicije, budućem odnosu Evropskog parlamenta sa Srbijom, kao i obnovljenom dijalogu Beograda i Prištine.

European Western Balkans: Nedavno ste, zajedno sa poslanicima iz grupa Socijalisti i demokrate i “Obnovimo Evropu” podržali zahtev opozicije u Srbiji za uspostavljanjem ekspertske grupe koja bi sastavila izveštaje o zaraobljavanju države i medija. Možemo li da očekujemo Vaš dalji angažman na ovu temu u narednim mesecima?

Viola fon Kramon: Naravno, u Evropskom parlamentu pažljivo pratimo razvoj situacije u Srbiji. Međutim, pitanje nije uspostavljanje ekspertske grupe, već šta će tačno da se dogodi nakon toga. Pretpostavljam da bi ekspertska grupa bila u mogućnosti da detaljno analizira situaciju u medijima, zarobljavanje države i vladavinu prava u Srbiji. Ova analiza jedino ima smisla ako može da obezbedi konkretne dalje korake, i nadajmo se da bi neke promene mogle da se primene kroz dijalog sa vlastima u Srbiji. Ako se to ne desi, sve ostalo su samo zanimljivosti na parčetu papira.

EWB: U slučaju Severne Makedonije, posredovanje EU koje je dovelo do razrešenja političke krize podržale su sve najveće grupe u Evropskom parlamentu, uključujući i Evropsku narodnu partiju (EPP), kao i Evropsku komisiju. Da li je realistično očekivati od njih da u bliskoj budućnosti podrže istu stvar kada je reč o Srbiji?

VFK: Situacija u Srbiji i Severnoj Makedoniji se dosta razlikuje. Velka većina Evropskog parlamenta je uverena da Srbija treba da ostane na evropskom putu i nastavi sa procesom evropskih integracija, ali i dalje ostaje puno posla koji Srbija mora da odradi.

Budimo jasni: kada je reč o demokratiji, situacija u Srbiji se pogršava poslednjih nekoliko godina. Vučić je taj koji mora da pokaže posvećenost. Ako želi da Srbija dugoročno postane članica EU, a kratkoročno da ostvari tešnju saradnju i integraciju sa EU, onda mora da pokaže volju za time. Učešće u posredovanju i ispunjavanje konkretnih zahteva je način da pokaže spremnost, i sigurna sam da će Parlament i Komisija biti spremni da učestvuju u tome.

EWB: Da li mislite da će grupama u Evropskom parlamentu biti teže da postignu konsenzus o rezolucijama o Srbiji nego što je to ranije bio slučaj?

VFK: Neće biti lako, ali verujem da ćemo uspeti da postignemo većinu, a nadajmo se i konsenzus, o situaciji u Srbiji. Nažalost, Evropska narodna partija gleda kroz prste Vučiću. Ponekad ni ne pokazuju svest o ozbiljnosti situacije u Srbiji. Gospodin Tusk jednog dana kritikuje Viktora Orbana na Tviteru zato što koristi fondove EU da obogati svoj krug prijatelja i ograniči medijske slobode; narednog dana Tusk tvituje o Srbiji i hvali Vučića za njegov rad u izbornoj kampanji. Ne možemo da imamo različite standarde za različite političare. Sada moramo da ubedimo EPP da je njihovo ponašanje štetno za njihov sopstveni kredibilitet, kao i kredibilitet EU, i pre ili kasnije moramo da suočimo Vučića sa nekim teškim pitanjima.

EWB: Srpska napredna stranka sada ima 75% mandata u parlamentu. Šta očekujete od nove vlade kada je reč o EU integracijama?

VFK: Sigurna sam da parlament može da usvoji rezolucije o važnosti evropskih integracija koje lepo zvuče. Vučiću odlično ide hvaljenje EU kada mu je to potrebno. Ali ako SNS uzima reforme u okviru EU integracija za ozbiljno, moraju da naprave konkretne korake.

EWB: Da li mislite da su izborini rezultati i protesti koji su se održali nakon toga promenili stav EU o situaciji u Srbiji?

VFK: Nije moj posao da odlučim da li je kandidati trebalo da bojkotuju izbore ili ne, ali jasno je da takmičenje nije bilo fer. Mediji su faktički pod Vučićevom kontrolom, državni zvaničnici su aktivno vodili kampanju za SNS, kandidati opozicije su zastrašivani, i bilo je brojnih neregularnosti na dan izbora. Ne govorim to ja iz svoje briselske kancelarije; ovo su nalazi misije OEBS-a, izbornih posmatrača i onih koji su bili na terenu. Represija na protestima je apsolutno neprihvatljiva. Nisam gajila lažnu nadu o stanju demokratije u Srbiji pre izbora, ali mislim da će sada čak i oni koji nisu obraćali mnogo pažnje razumeti šta se dešava.

EWB: Da li imate utisak da je, zbog obnovljenog dijaloga između Beograda i Prištine, EU i dalje manje kritična prema vladajućoj partiji nego što bi mogla da bude? Koliko dugo takvo stanje stvari može da potraje?

VFK: Postoji iskušenje da se sve teme stave u jednu kutiju a onda probere jedna koja će se rešavati, dok se druge zaborave. Ali ovako ne bi trebalo da funkcionišu međunarodni odnosi. Ovo je greška koju EU često pravi, fokusiramo se na dijalog i zaboravimo sve drugo što se događa u Srbiji i na Kosovu.

Pošto su naša društva i privrede u velikoj meri međusobno povezani, važno je kako lokalne privrede funkcionišu, važno je da li institucije funkcionišu ili zbog zarobljavanja države i korupcije sistem dopušta prijateljskim kompanijama i pojedincima da rade šta žele. Ako dozvolimo ovom cenkanju da se desi, ohrabrujemo države koje imaju sporove ili konflikte sa susedima, da rade šta god hoće, zato što su nedodirljivi dok se ne reši spor.

EWB: Da li očekujete od predsednika Srbije da uskoro postigne sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji sa Kosovom?

VFK: Optimistična sam da će dijalog između Beograda i Prištine uskoro dati neke konkretne rezultate, ali može se desiti da su prvo u pitanju samo manji koraci. Prvo se mora izgraditi poverenje, ali krajnji cilj treba da bude sveobuhvatna normalizacija odnosa.