Opšti je utisak da se u Srbiji vrlo malo ili nedovoljno ulaže u obrazovanje, a upućeniji bi na to dodali da se još manje ulaže u istraživanje i razvoj.
O tome svedoče i podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. koji kažu da je od ukupnog budžeta udeo budžetskih sredstava namenjenih za istraživanje i razvoj iznosio 0,37% odnosno 18 754 517 hiljade dinara.
Kada se tako sagledaju činjenice i ne čudi što veliki broj srpskih naučnika i istraživača ima poteškoća da sprovede svoja istraživanja te stoga napušta zemlju ili traži alternativne izvore finansiranja. Ti alternativni izvori mogu poteći od (neki bi rekli) najneobičnijih izvora, kao što je NATO.
Tačnije, reč je o njegovom programu “Nauka za mir i bezbednost” (NATO Science for Peace and Security) od kojih su do sada benefit imali i Srbija i srpski naučnici.
Šta je program “NATO Nauka za mir i bezbednost”?
Danas veliki broj građana Srbije pericipira NATO kao vojnu organizaciju koja se bavi isključivo vojnim i političkim pitanjima. Međutim, činjenica je da NATO ima čitav niz mehanizama i okvira za saradnju ne samo sa sopstvenim članicama, već i sa nečlanicama koje su mu partneri.
Jedan od tih okvira predstavlja i program “Nauka za mir i bezbednost” nastao 2006. godine. Reč je o programu koji promoviše praktičnu saradnju u oblasti bezbednosti zasnivanu na naučnom istraživanju, inovaciji i razmeni znanja. Cilj programa ja da olakša međunarodne napore da se odgovori na bezbednosne izazove, podrže međunarodne operacije i misije, kao i da se unapredi predviđanje i rano upozorenje radi prevencije katastrofa i kriza.
Kada je u pitanju Srbija, ona je deo ovog programa još od 2007. godine. Značaj učešća Srbije u ovom programu je prepoznat u najnovijem Individualnom akcionom planu partnerstva (IPAP) usvojenog ove godine. U planu se navodi da će Srbija nastaviti da jača saradnju sa NATO programom “u cilju aktivnijeg učešća eksperata i organizacija iz Republike Srbije u projektima, kao i na unapređivanju bilateralne saradnje sa državama regiona u oblasti istraživanja i razvoja”.
Srbija je aktivna u nekoliko oblasti i to Odbrana od hemijskih, bioloških, radioloških nuklearnih agensa, Sajber odbrana, UNSB Rezolucija 1325 Žene, mir i bezbednost kroz serijal raznih radionica o ovoj temi, kao i u okviru Energetske bezbednosti i Zaštite životne sredine.
Važno je naglasti i to da program nije ograničen samo na vojni sektor, već u njemu mogu učestvovati i civilne organizacije. Pa tako u jednom projektu koji je finansiran u okviru NATO programa, studenti i profesori iz Centra za robotiku u Nišu napravili su robota koji može da osmatra okolinu i meri razne parametre. Vrednost čitavog projekta je iznosila 300 hijlada evra.
“Saradnja Srbije i NATO-a na ovakvim programima je izuzetno korisna, i smatram je osnovom pouzdanog partnerstva”, kaže za naš portal Ivan Spasojević, naučni savetnik u Odseku za nauku o živim sistemima (LS) Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu.
On navodi da NATO program “Nauka za mir i bezbednost” predstavlja izuzetan program saradnje koji pruža odličnu podršku istraživanjima.
“Naši i drugi projekti su pokazali da srpska nauka ima kapacitete da izvede vrhunske projekte, i da možemo biti vredni i aktivni učesnici u međunarodnoj naučnoj zajednici”, ističe Spasojević za EWB.
Mikroalge i gorivo
Projekat o kojem doktor Spasojević jeste onaj koji njegov Institut za multidisciplinarna istraživanja sprovodi zahvaljujući programu. Konkretno u pitanju je povećanje proizvodnje lipida u komercijalnim sojevima mikroalgi, gde bi se ti lipidi koristili za dobijanje biodizela.
“Projekat je važan sa energetskog i stanovišta zaštite životne sredine, jer je reč o obnovljivom izvoru energije. Mikroalge vrše fotosintezu, dakle koriste sunčevu svetlost i CO2 u proizvodnji biomase”, navodi Spasojević i dodaje da je osnovni cilj projekta ostvaren, jer je su naučnici na jednom soju mikroalgi uspeli da povećaju prinos lipida za 30% za samo jedan dan.
“Veoma smo zadovoljni ovim uspehom, i trenutno radimo na drugim sojevima kao i na pripremi patentne prijave”, kaže Spasojević za naš portal.
Projekat je počeo 2017. godine i trebalo bi da traje do 2020. godine. Istraživački tim čini osam srpskih istraživača iz instituta koji sarađuju sa Univerzitetom u Mančesteru i Bejlor univerzitetom u Teksasu.
“Nakon što sam se upoznao sa pravilima programa, osmislio sam projekat i pripremio incijalnu verziju. Zatim sam našao partnere u NATO zemljama, konkretno Dr Džona Pitmana sa Univerziteta u Mančesteru i dr Bernda Zehmana sa Bejlor univerziteta iz Teksasa” , kaže Spasojević.
On dalje navodi da je nakon toga našao i potencijalnog korisnika, odnosno podršku iz oblasti industrije u vidu britanskog preduzeća “Varikon Akva”, koje je vodeće u oblasti izgradnje sistema za uzgoj mikroalgi u Velikoj Britaniji i šire.
Stoga za Spasojevića nema dileme – ovaj program je od izuzetnog značaja ne samo za Srbiju, već i za njegov institut.
“Program daje sredstva za nabavku opreme, za stipendije za mlade istrađivače i za potrošni materijal. Ovo je omogućilo odlično opremljenu laboratoriju za mikroalge na našem Institutu, kao i da podržimo da 5 mladih istraživača ostanu u Srbiji”, navodi Spasojević.
Dakle, on dodaje, nakon projekta ne ostanu samo oprema i rezultati, već i mreže saradnje i podrške, pojačani ljudski kapacitetu, ali i izuzetno vredno iskustvo.