BEOGRAD – Tretirajući samo jednu stranu, konkretno kinesku, kao nekog ko je prevashodno doprineo boljitku srpskih građana, Srbija rizikuje da se predstavi kao nesolidaran i nekredibilan partner Evropske unije, poručio je Srđan Majstorović predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP), gostujući na televiziji N1.
On je podsetio da je EU u prethodnom periodu pružila ogromnu pomoć Srbiji i njenom zdravstvenom sistemu kroz različite donacije i investicije.
“Pitanje je kako bi izgledao zdravstveni sistem Srbije i na koji način bi odgovorio na izazove da EU već godinama ne ulaže značajna sredstva za reformu zdravstvenog sistema”, rekao je Majstorović.
On je ocenio da je strateška komunikacija između EU i Srbije doživela veliki neuspeh.
“Prirodno je da se građani EU koji kroz poreze finansiraju jačanje srpskih kapaciteta pitaju da li je Srbija kredibilan kandidat koji će iskreno pristupiti članstvu i sprovodiiti svoje obaveze, kada na ovaj način favorizuje nekoga ko je došao tu da na jeftin način, veoma vidljiv u medijima, dobije velike političke poene”, istakao je Majstorović ispred CEP-a.
On je objasnio da se kampanja o kineskoj pomoći odrazila na percepciju pomoći i solidarnosti i da se EU tradicionalno ne prepoznaje kao glavni donator u Srbiji.
“Odgovornost za to je podeljena. Sa jedne strane, Evropska unija bi morala sa mnogo više mudrosti da pristupi tom strateškom komuniciranju svih programa i načina pomaganja Srbiji u transformacijama društva. Ali veći deo leži ipak na vlastima u Srbiji”, rekao je Mastorović dodajući da bi one trebalo da nedvosmisleno, pravovremeno i veoma objektivno imaju odnos prema pomoći koja dolazi iz EU, a ne da je diskriminišu na emotivan način u odnosu na pomoć koja dolazi iz drugih zemalja.
Komentarišući Samit u Zagrebu održan putem video konferencije, Majstorović je ocenio da se u javnosti u Srbiji mnogo više pažnje posvećeno određenim terminološkim izrazima u odnosu na ono što je suština sastanka.
“Što se tiče terminologije, ona je vrlo jasno definisana u novoj metodologiji u kojoj se citiram kaže ‘članstvo Zapadnog Balkana u EU je rezultat koji je u skladu sa političkim ekonomskim i bezbednosnim interesima EU’. Sama činjenica da su isti ti šefovi država i vlada nedavno doneli odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom vrlo jasno pokazuje u kom će pravcu države ZB u budućnosti ići, gde leži njihova budućnost”, kazao je Srđan Majstorović.
Prema njegovim rečina, debata oko terminologije odvlači pažnju od suštine, a to je da se pored iskazane solidarnosti i podrške koja nije samo ekonomske prirode i poziva državama Zapadnog Balkana da učestvuju u raznim evropskim programima pomoći, od njih očekuju i određeni rezultati.
“Evidentno je iz izveštaja Fridom hausa (FH) da bi zemlje koje bi trebalo da budu primer zemljama u regionu [Srbija i Crna Gora] jer su najviše odmakle u procesu pregovaranja sa EU, obe su nazadovale na FH listi i to je razlog za ozbljnu zabrinutost budući da će ovakvi izveštaji imati velikog uticaja na raspoloženje unutar Unije prema državama kandidatima. Na osnovu tih izveštaja meriće se politička ozbiljnost da se ove države uhvate u koštac sa ovakvim izazovima”, zaključio je Mastorović.