Početak 2020. izborne godine obeležile su značajne promene izbornog zakonodavstva. Tako je izborni cenzus sa 5 smanjen na 3 odsto, a broj glasova koje osvoje stranke nacionalnih manjina biće prvo uvećan za 35% pre nego što se pređe na raspodelu mandata.
Čini se da bi stranke nacionalnih manjina, posebno one dobro organizovane i politički “ukrupnjene”, novim pravilima mogle da dobiju olakšan put za svoje predstavnike u republičkom parlamentu. Ipak, bošnjačke partije, i na ovim parlamentarnim izborima idu u tri kolone.
Stranka pomirenja i pravde (SPP) na čijem čelu je Muamer Zukorlić će učestvovati u koaliciji sa Demokratskom partijom Makedonaca, Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića (SDPS) je na listi sa SNS, dok će Stranka demokratiske akcije (SDA) Sulejmana Ugljanina pokušati samostalno da osvoji poslanička mesta.
Početkom marta lider SPP-a Muamer Zukorlić pozvao je na jedinstvenu bošnjačku listu kako bi se konačno videlo jedinstvo Bošnjaka, ali su taj predlog odbila druga dvojica bošnjačkih lidera.
Safeta Biševac, novinarka beogradskog lista Danas, za EWB ističe da promena izbornih pravila može da dovede do toga da stranke nacionalnih manjina, za koje važi “prirodni prag”, koji se računa po D’Ontovom sistemu, dobiju manje poslanika.
“Jednostavno, manji je cenzus. Očekuje se da više lista uđe u parlament i da bude manje “bačenih glasova”, što znači da bi stranke manjina, samim tim i bošnjačke, teže ušle u parlament”, kaže Biševac.
Prema njenim rečima, ne znači da će manji cenzus automatski oštetiti stranke manjina, ali da sve zavisi od toga koliko će stranaka preći cenzus i koliko će glasova biti potrebno za jedno poslaničko mesto.
“‘Većim’ manjinama, kao što su Mađari i Bošnjaci, lako je da dobiju svoje političke predstavnike u Skupštini Srbije. Probleme imaju ‘manje’, hrvatska, naprimer”, objašnjava kolumnistkinja Danasa i urednica dodatka Sandžak Danas.
Biševac smatra da što se sandžačkih Bošnjaka tiče, ponovo će moći da biraju u trouglu Ljajić-Zukorlić-Ugljanin, pri čemu su prva dva političara deo vlasti, a SDA Sulejmana Ugljanina, opozicija koja ima dosta ambiciozne zahteve za specijalnim statusom i autonomijom Sandžaka, kao i rešavanjem nacionalnog statusa Bošnjaka.
“Kada se govori o Sandžaku i Bošnjacima, uvek je zanimljivo ko će osvojiti lokalnu vlast u Novom Pazaru. Vladajuću koaliciju predvodi Sandžačka demokratska partija koju je osnovao Rasim Ljajić. Njihova kampanja je dosta snažna i očigledno im je stalo da po svaku cenu zadrže najveći sandžački grad”, kaže Biševac.
Postojeći pravni okvir u Srbiji omogućava odgovarajuću zastupljenost pripadnika bošnjačke zajednice u organima vlasti. Ulazak političkih predstavnika Bošnjaka u Narodnu skupštinu Republike Srbije i Vladu Republike Srbije, od izbora 2000. godine, ocenjivano je kao pozitivno je dostignuće za jačanje bošnjačkog uticaja na nivou Republike.
Međutim, i dalje postoje problemi povodom položaja pripadnika bošnjačke zajednice i stabilnosti i razvoja Sandžaka i Srbije. Pri tome je efektivnost ostvarivanja prava Bošnjaka nesrazmerno veće na nivou lokalne zajednice nego u pitanjima iz delokruga republičkih vlasti. U stvarnosti i dalje nema srazmerne zastupljenosti u izvršnoj vlasti, upravi, sudstvu, policiji, vojsci i u upravljanju javnim preduzećima i ustanovama, tvrdi Safeta Biševac.
Sukob oko “prestiža” između lidera bošnjačkih partija, u prvom redu Ugljanina i Ljajića, traje od samog nastanka SDA, a u ovom sukobu upotrebljava se centralna vlast. U ogorčenoj borbi za vlast nad sandžačkim Bošnjacima, nijedan od lidera nije se ustručavao na oslanjanje na “neformalne centre moći”, strane vlade, pre svega na Vladu Turske kao i na bošnjačke političke vođe u Sarajevu.
Dominantnu poziciju među Bošnjacima imao je Ugljanin sve do lokalnih izbora u septembru 2004. godine, od kada ga nadjačava Ljajić. Od izbora aprila 2016. godine raste uticaj Zukorlića, u Narodnoj skupštini Srbije, Bošnjake predstavljaju dve partije, BDZ Sandžaka i SDA, čije su izborne liste osvojile po dva mandata.
Deo bošnjačkog biračkog tela predstavlja i Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS), na čelu sa Ljajićem, koja je registrovana kao mutlietnička stranka i koja je na izborima nastupila u okviru koalicije oko SNS.
Jedina politička aktivnost oko koje su se složile SDA, SDPS i BDZ Sandžak je miting održan u Novom Pazaru, početkom avgusta 2016. godine, u znak podrške Erdoganovoj borbi za održanje na vlasti posle “neuspešnog puča” u Turskoj.
Pitanje statusa Sandžaka opterećuje rad Bošnjačkog nacionalnog vijeća
Iako bi poseban akcenat rada Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV) trebalo da bude na jačanju obrazovanja, kulture, informisanja, promovisanje Sandžaka i svih aktuelnih tema koje se tiču bošnjačkog naroda i bošnjačke zajednice, pitanje ustavno-pravnog statusa Sandžaka glavni je prioritet.
Tako je predsednica BNV-a po stupanju na tu funkciju 2019. godine u intervjuu za Radio Slobodnu Evropu naglasila da je iznalaženje optimalnog rešenja ustavno-pravnog statusa bošnjačkog naroda i regije Sandžak prioritetno pitanje za BNV.
Zbog toga je BNV usvojilo Odluku o pokretanju inicijative za rešavanje statusa Bošnjaka i statusa regije Sandžak, koja naglašava uspostavljanje specijalnog stausa za Sandžak, kao optimalnog rešenja za sve narode koji žive u ovoj regiji i realizacija te inicijative je zapravo prioritetna za bošnjačku zajednicu.
Ova inicijativa, koja je prekrila sva ostala pitanja bošnjačke zajednice, naišla je na kritike zbog podsticanja novih podela među etničkim zajednicama, umesto povezivanja.
Naša sagovornica Safeta Biševac smatra da je dosadašnji rad Bošnjačkog nacionalnog vijeća značajno ispolitizovan.
“Živimo u državi u kojoj sve zavisi od politike, ali nacionalni saveti nisu zamišljeni kao politički već organi koji se bave pitanjima kulture, obrazovanja, informisanja na jezicima manjina. BNV bi trebalo tim pitanjima da se bavi, a ne statusom Sandžaka”, kaže Biševac.
Ona objašnjava da Bošnjaci imaju pravo na obrazovanje na svom maternjem, bosanskom jeziku (koji se u Srbiji označava kao bošnjački), ali da je BNV napravio toliko grešaka u organizaciji nastave da mnogi ne žele da njihova deca uče na bosanskom.
“Mnogi u Srbiji ne priznaju bosanski jezik, a onda BNV koje treba da popularizuje bosanski to ne čini kako treba. Naravno mi Bošnjaci kao “mlada” nacija imamo problem sa kadrovski prilično slabom intelektualnom elitom. Mnogi obrazovani Bošnjaci ne žele da se angažuju ni u BNV ni političkim partijama. Jednostavno, nikome ne veruju”, naglašava Safeta Biševac.
Ekonomska nerazvijenost Sandžaka – pitanje svih pitanja
Ekonomska situacija u oblasti Sandžaka obeležena je izrazitom nerazvijenošću koja je nasleđena kao rezultat politika mnogih vlada. Od kraja dvadesetog veka sve do danas, dodatno je opterećena isprepletanošću sa “sivom ekonomijom”, švercom robe, korupcijom, dubokom recesijom industrijske i poljoprivredne proizvodnje, visokom nezaposlenošču, posebno mladih.
Sinonim za ekonomiju Sandžaka je “samonikla privreda” jer se oslanja na preduzimljive poslovne ljude koji su započeli privrednu aktivnost u ratnoj i ekonomskoj krizi u Srbiji koja je tada bila pod ekonomskim sankcijama EU i UN. Dakle, bez ikakve pomoći države i bankarskog sektora.
“Većina Bošnjaka živi u trouglu Novi Pazar-Sjenica-Tutin, a taj deo Srbije je zaostao za ostatkom zemlje pre svega u putnoj, ali i ostalim vidovima infrastrukture. Bolnica u Novom Pazaru je, na primer, na početku epidemije imala samo tri respiratora, a u njoj se sem više od 100 hiljada građana ovog grada leče i ljudi iz susednih opština. Položaj Bošnjaka otežava katastrofalna ekonomska situacija i visok stepen nezaposlenosti”, kaže Biševac dodajući da je Novi Pazar grad bez stranih investicija.
Ona smatra da i istorijski animozitet prema Bošnjacima, pre svega zbog muslimanske vere, a i rata devedesetih, određuje položaj bošnjačke manjine danas u Srbiji.
“Mnogi Srbi, pre svega intelektualni krugovi ne prihvataju da smo poseban narod, da imamo svoj jezik, kulturu, već pokušavaju da nas ubede da smo “Srbi islamske vere”, što većina nas odlučno odbija. Tu su i konkretni problemi,nedovoljne zastupljenosti Bošnjaka u organima državne uprave, čime se krše propisi Srbije koji nalažu da broj pripadnika manjina u policiji i državnoj upravi odgovara nacionalnoj strukturi. To u većinsko bošnjačkim sredinama nije slučaj, pa tako u Novom Pazaru gde Bošnjaci čine 80 odsto stanovnika, Srbi i dalje čine većinu u policiji i pravosuđu”, zaključuje Biševac.
I dok još jedan izborni ciklus dolazi i prolazi, pitanja deblokiranja ekonomskog razvoja i političkog života Sandžačkih Bošnjaka ostaju. Odbacivanje etničkih predrasuda i međusobnih granica izgleda kao jedan od osnovih uslova, ali taj problem nastavlja da pokazuje svoju žilavost.