BEOGRAD – Odnosi Srbije i NATO-a su i dalje opterećeni događajima iz prošlosti. I pored toga, njihova saradnja je i dalje na visokom nivou, ali postoji prostor da se ona dalje unapredi, moglo se čuti na današnjoj onlajn diskusiji koji je organizovao Atlantski savet Srbije.
Na samom početku diskusije “Jačanje veza između NATO-a i Republike Srbije” obratio se brigadni general Tomazo Vitale, šef NATO Kancelarije u Beogradu, i rekao da je svoje imenovanje na tu poziciju doživeo kao veliku čast.
“Srbiju shvatamo kao ključnog aktera u regionu za očuvanje mira i stabilnosti. Veoma poštujem ovu zemlju i iskreno se nadam da ću odraditi najbolji posao koji je moguć. Želim da svojim srpskim prijateljima pomognem da izgrade sposobnosti i kapacitet. Razlog zašto moramo da unapredimo ovu saradnju kako je da bismo svi bili jači i odgovorili na novim bezbednosnim izazovima”, istakao je Vitale.
Vitale se osvrnuo na saradnju Srbije i NATO-a u okviru IPAP-a. On je istakao da je plan pružio važne smernice o tome kako da se unapredi saradnja i ispune interesi i potrebe Srbije i NATO-a.
“Ova saradnja je počela 2006. godine i tada sam bio u sedištu NATO-a gde smo radili mnogo toga. Saradnja je bial izuzetna, a NATO Kanelarija za vezu je osnovna u Beogradu 2006. godine kako bismo olakšali ovaj proces i po mogućstvu ga ojačali”, rekao je Vitale.
Saša Kostić, ministar savetnik iz odeljenja za NATO i Partnerstvo za mir Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, istakao je da su partnerski odnosi Srbije i NATO-a veoma bitan element spoljne politike Srbije.
“Suštinski se svodi na partnersku saradnju, bez aspiracije ka članstvu u Alijansi uz poštovanje vojne neutralnost. Unapređenju ove saradnje doprnosti politički dijalog na najvišem nivou, kroz kontakte, razne skupove, ali i kroz kontakte na drugim nivoima”, istakao je Kostić.
“Početkom novembra prošle godine, usvojili smo IPAP za period 2019-2021. Novi IPAP predstavlja prvi ciklus koji je uspešno implementiram, a mnoge aktivnosti su našle u novom dokumentu uzimajući u obzir njihov dugogodišnji karakter”, dodao je Kostić.
On je rekao da saradnja Srbije i NATO-a ne ide na štetu Srbije niti obrnuto i dodaje da su odnosi opterećeni nasleđem iz prošlosti na koje Srbija i NATO imaju različite poglede. Međutim, on smatra da ova saradnja treba da se unapredi.
“Kada se pominje saradnja, svi misle da je isključivo u pitanju vojna saradnja. Ona je šira i obuhvata i civilne saradnju, a tu mislim na učestvovanje Srbije u programu NATO Nauka za mir i bezbednost, program izgradnje integriteta usmeren na jačanje transparentnost i borbu protiv korupcije u sistemu odbrane, aktivnosti na jačanju rodne ravnopravnosti u skladu sa Rezolucijom 1325, kao i oblast saradnje u oblasti odgovora na vanredne situacije”, zaključuje Kostić.
Da saradnja treba da se unapredi smatra i Boško Jakšić, spoljno-politički komentator i novinar lista Politika, koji ističe da su dve decenije prošle, a mantra da je NATO bombardovao Srbiju 1999. i dalje se koristi u svim javnim debatama kao argument za sprečavanje bilo kakve saradnje.
“Sa minimum informacija i maksimum stereotipa ovde svako ima svoje mišljenje o NATO. Percepcije NATO-a su uglavnom negativne. Stvari su fiksirane na 1999. godinu. Aktuelna srpska vlast priča u svim datim situacijama o NATO-u kao ozbiljnom partnerom u sitaucijama kada se generalni sekretar sastaje sa predsednikom, ali u ostatku vremena se čini suviše malo kako bi se promenila negativna percepcija”, ističe Jakišić.
Jakšić ističe da aktuelna vlast “drži daljinski upravljač koji na ovaj ili onaj način” oblikuje javno menjenje, pa je pitanje koliko zapravo prosečan građanin zna o suštini EU i njenim vrednostima i da li zna da “da većina članica EU ima kolektivnu odbranu koja se naziva NATO”.
“Promena percepcija stvorenih 1999. zahteva ozbiljan napor i adekvatno informisanje i korišćenje svih sredstava meke moći, kojom NATO raspolaže, ali ne vidim da ih stvarno koristi”, ističe Jakšić i dodaje da za takvu sitauciju i NATO treba da snosi deo odgovornosi.
On je izjavio da nesumnjivo postoje mnogi pozitivni aspekti sradnje između Srbije i NATO-a, ali da se oni i dalje čuvaju negde “u tunelima i podzemlju”. Ta saradnja ga podseća na jedan undercover operation (tajnu operaciju), gde srpska strana izbegava svaku priliku da govori o ovoj saradnji.
Solidarnost u doba korone
COVID-19 pandemiju je brigadni general okarakterisao kao veoma neočekivanu i naglasio je da je njegovu rodnu Italiju ta kriza veoma jako pogodila. Tomazo je zahvalio srpskoj vladi i građanima Srbije na pomoći, te pohvalio način na koji se Srbija odnosila prema pandemiji.
“Video sam koliko je u Srbiji ta kriza dobro prevaziđena i želim da čestitam srpskim vlastima i predsedniku Vučiću na način na koji su upravljali izašavši na jedan bezbedna način iz ove pandemije. Kao Italijan želim da kažem hvala vam, hvala Srbiji. Dobrota i solidarnost prema našoj zemlji je nešto što mi nećemo nikada da zaboravimo”, istakao je Tomazo.
Govoreći o načinu na koji se NATO nosio sa krizom, Tomazo je istakao da je tu takođe solidarnost igrala veliku ulogu. NATO i njegovo osoblje su se starali da se stvore terenske bolnice, podeli oprema, pruži strateški vazdušni transport, kao i da se podeli i razmeni ključno znanje i iskustvo. On je istakao veliki značaj Evroatlantskog centra za koordinaciju aktivnosti odaziva u slučaju katastrofa (EADRCC) i naglasio važnost ove saradnje u budućnosti.
“Takve situacije ne prepoznaju granicu geografije i oni mogu ozbiljno da utiču na sve. Radili smo na transportu medicinskog osoblja i opreme, materijala širom NATO saveza. Organizovali smo 350 trateških letova i hiljade tona materijala. Radili smo na isporuci i u regionima gde je NATO raspoređen poput KFOR-a i Avganistana”, objasio je Tomaze.
Kada je u pitanju KFOR šef NATO Kancelarije u Beogradu je istakao da je misija u vreme pandemije dostavila gradonačelnicima južne i severne Mitrovice raznu opremu. S druge strane, Češka i Srbija su radili na razovju medicinskih maski vrhunskog kvaliteta u okviru NATO programa Nauka za mir i bezbednost, dok je Turska dostavila brojnu opremu kao na primer maske i kombinezone.
“Glavan reč u svemu ovome je solidarnost”, zaključio je Tomazo.
Saša Kostić se složio sa ocenom generala Tomazo o značaju solidarnosti i saradnje u vreme globalne zdravstven krize. On je dodao da Srbija nije tražila pomoć preko EADRCC-a, ali ona je sarađivala i nastaviće da sarađuje u okviru ovog tela.
“Za vreme vanrednog stanja cilj je bio održavanje kapaciteta, a aktivnosti Ministarstva spoljnih poslova su bile usmerene ka povratku naših građana i repatrijacije državljana drugih zemalja. Takođe, Srbija je u skladu sa svojim mogućnostima nastojala da sa svoje strane uputi adekvatnu pomoć našim partnerima u našoj zajednici” rekao je Kostić.