BERLIN – S obzirom na to da u skorije vreme neće biti proširenja Evropske unije, neophodna je nova evropska strategija za Zapadni Balkan kako bi u prelaznom periodu države regiona bile motivisane, smatra nekadašnji visoki međunarodni predstavnik u BiH i izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Petrič kaže da je na delu neka vrsta balkanizacije Evropske unije, dok je manje vidljiva evropeizacija Balkana.
“Neophodna je nova evropska strategija za Zapadni Balkan kako bismo ga motivisali u prelaznom periodu s obzirom da neće biti skorog proširenja. Ne možemo tek tako da prepustimo građane i vlade regije da čekaju desetak godina”, kaže Petrič.
Od zapaljivih izjava se, kaže, treba uzdržavati, a nužna je odgovornost i ozbiljnost u sprovođenju reformi i kao primere naveo predsednika RS Milorada Dodika i premijera Albanije Edija Rama, čije poteze je nazvao “Rama šou”.
“Potrebna je odgovornost na regionalnom nivou političara poput Rame, Vučića, ali i Plenkovića s obzirom na to da je njegova zemlja članica EU. Dakle, nužna je odgovornost i ozbiljnost u sprovođenju reformi, a ne potezi poput ‘Rama šou’”, rekao je Petrič.
Na konstataciju da su nedavne izjave albanskog premijera Edija Rame da će se Albanija i Kosovo ujedini ako bude bledela evroska perspektiva ovih zemalja, Petrič kaže “da nam takve izjave nisu potrebne”.
Uveren je, ističe, da političari u Beogradu, kao i u Tirani i Prištini ne veruju da je to ostvarivo jer bi bilo koja promena granica na Balkanu vodila u rat. EU i SAD svakako nisu zainteresovani za takav scenario.
Govoreći o odnosima Beograda i Prištine, zamrznutom dijalogu o pitanju formiranja Zajednice srpskih opština i zadržavanju Ramuša Haradinaja u Francuskoj po optužnici Srbije što je dodatno uzburkalo strasti, Petrič kaže da izbori na Kosovu i pitanje ko će biti premijer je tipičan primer nedostatka preventivne evropske diplomatije.
Ne isključuje mogućnost da ishod kosovskih izbora može da izazove tenzije u pregovorima Beograda i Prištine, koji su preduslov za približavanje i pomirenje dve strane.
“Dakle, EU mora da ubrza formiranje Zajednice srpskih opština. Međutim, ako izostane preventivno delovanje evropske diplomatije bojim se da će se stanje pogoršati nakon izbora na Kosovu”, rekao je.
Na opasku da evropska diplomatija već godinama nije efikasna, Petrič kaže da u poređenju sa veoma ozbiljnim svetskim krizama kao što je na Bliskom istoku, problemi na Zapadnom Balkanu su rešivi sa umešnom diplomatijom.
“Međutim, veoma je frustirajući uglavnom reaktivni pristup Brisela zbivanjima u ovoj regiji. Potrebna je proaktivna politika”.
Na konstataciju da se stiče utisak da je Brisel sklon da zbog geostrateških interesa “zažmuri” na kršenje demokratskih principa, te da se srpskom premijeru Aleksandru Vučiću toleriše autoritarno ponašanje zarad prihvatanja sporazuma sa Prištinom, Petrič kaže:
“Ko smo to mi – mislim na EU – da govorimo o autoritarnim trendovima na Balkanu – kada pogledate vlasti u Budimpešti i Varšavi, ili rezultate izbora u Francuskoj i drugde? Dobro je što je Makron pobedio ali je trećina glasova otišla autoritarnoj, antievropskoj političarki Marin Le Pen”.
Na pomen jačanja proustaških tendencija u Hrvatskoj iako je ona članica EU, on kaže da možda zvuči preoštro, ali da, smatra da je na delu neka vrsta balkanizacije Evropske Unije dok je manje vidljiva evropeizacija Balkana.
“Nužno je sagledati širu sliku, tačnije da je napredak EU neraskidivo povezan sa progresom u regiji. Na taj način bi Brisel mogao da pokaže da je u stanju da rešava probleme u svom okruženju, što je preduslov za delovanje na globalnom planu. Ako nema pomaka na Balkanu onda se postavlja pitanje u čemu je EU uspešna u spoljnoj politici”.
A na pitanje u kojoj meri Rusija uspeva da iskoristi konfuznu evropsku politiku da bi ojačala svoju poziciju na Balkanu, Petrič konstatuje da nažalost, pomenuta politika Brisela ostavlja veliki prostor drugim akterima, poput Rusije, da šire uticaj.
“Međutim, svi treba da znaju, uključujući i Moskvu, da Zapadni Balkan ne služi za otimačinu. Dakle, Rusija može da investira, ali taktikom odlaganja evropskih integracija zemalja regije ne može da promeni njihov strateški put na čijem je kraju članstvo u EU”, naveo je Petrič.
Kada je reč o EU, Petrič kaže da misli da je Brisel uznemiren stanjem na terenu, pre svega Federika Mogerini, jer je nedavno posetila balkanske prestonice.
“Pokazalo se da EU nema strategiju i odgovor na geopolitički promenjeno okruženje. U tom smislu ona je povukla dobar potez pozivajući političare iz regije na neformalnu večeru. Međutim, uopštene izjave nakon tog skupa pokazuju da nema ničeg novog. I pre toga su evropski zvaničnici ukazivali da zemlje aspiranti treba da urade domaći zadatak na putu ka EU”, naveo je Petrič.
Imajući u vidu i da se sama EU suočava sa višestrukom unutrašnjom krizom, ali i delovanjem drugih aktera na Balkanu kao što su Rusija, Kina, arapske zemlje i posebno Turska, Petrič kaže da. Izgleda kao da je EU bespomoćna i bez ideje kako dalje.
“Javno saopštenim stavom da neće biti proširenja u narednih pet godina, EU je u velikoj meri obeshrabrila građane Balkana da vrše pritisak na svoje vlade da sprovode reforme. Imajući u vidu duboku krizu na starom kontinentu, ne vidim realističnu šansu da u narednih deset godina bilo koja zemlja bude primljena u EU. To znaju političari u evropskim prestonicama ali i na Balkanu”, kazao je Petrič.