U susret samitu lidera Zapadnog Balkana koji se sledeće nedelje održava u Trstu, razgovarali smo sa evropskim komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju, Johanesom Hanom. Razgovarali smo o situaciji u svakoj zemlji na Zapadnom Balkanu, kao i o njegovim očekivanjima od ovogodišnjeg samita u Trstu.
Pročitajte intervju i u originalu na englskom jeziku.
European Western Balkans: U izveštaju Evropske komisije o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24 za Srbiju navodi se da kako Srbija bude napredovala, pažnja će se postepeno premeštati na delotvornost procesa reforme zakonodavstva u praksi kao i na kapacitet institucija zaduženih za sprovođenje vladavine prava. Da li to znači da Vlada Srbije ne radi dovoljno u ovoj oblasti? Kako biste ocenili trenutno stanje vladavine prava i slobode medija u Srbiji?
Johanes Han: Ukupna ocena je da je Srbija još uvek u relativno ranoj fazi kada se govori o pitanjima vladavine prava. Akcioni planovi Srbije o poglavljima 23 i 24 su usvojeni pre oko godinu dana, što je omogućilo otvaranje pregovora o ovim poglavljima. Srbija je od tada počela da primenjuje mere kojima se obavezala svojim akcionim planovima. Ne radi se samo o usvajanju relevantnih zakona, već i njihovoj efektivnoj primeni, uključujući rano praćanje rezultata u praksi.
Pitanja vladavine prava će trasirati ukupni tempo pregovora o pristupanju EU. Zbog toga će ona morati da postanu prioritet za Srbiju u narednim mesecima. Bez obzira šta su izazovi, bilo da je to sloboda izražavanja i medija, nezavisnost, nepristrasnost i efikasnost sudstva, borba protiv korupcije, nediskriminatorsko delovanje prema nacionalnim manjinama, postupanje o ratnim zločinima ili saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, Srbija mora da napravi dalji suštinski napredak u održavanju tempa pregovora. Stvaranje prave promene u ovim oblastima je takođe esencijalno za građane Srbije i za biznis zajednicu.
EWB: Kako vidite činjenicu da je Vlada Srbije dobila Ministarstvo za evropske integracije? Da li će ono pomoći Srbiji da bude efektivnija u pregovaračkom procesu?
JH: Pozdravljam osnivanje novog Ministarstva za evropske integracije jer verujem da ono odslikava Vladinu nameru da dâ prioritet strateškom cilju Srbije, a to je članstvo u EU. Verujem da će ono rezultirati u prioritizaciji rada o pregovorima sa EU u ministarstvima i telima koja se bave EU pitanjima. Evropska komisija je spremna da Vladi Srbije pruži neophodnu pomoć i podršku u ostvarivanju ovog cilja.
EWB: Edi Rama je osovjio većinu glasova na nedavno održanim izborima u Albaniji. Koja su ključna očekivanja od nove vlade? Šta bi opozicija trebalo da radi?
JH: Mi sada očekujemo da se vlada snažno posveti da Albaniju void napred na putu EU integracija kroz dosledne reformske napore. Nova vlada će morati da se posebno koncentriše na implementaciju reforme sudstva i korupciju. S tim u vezi, nova vlada će morati takođa da se efektivnije fokusira na borbu protiv trgovine drogom i uzgajanja droge- Jasno je da samo sa funkcionalnom vladavinom prava zemlja može da napreduje ukupno kao demokratsko drušvo i održiva privreda i da postane članica EU.
Zrela opozicija koja je sprema da preuzme ulogu u konstruktivnom dijalogu je takođe ključna za demokratski proces u zemlji.
EWB: Najavili ste da ćete poslati specijalnu misiju za vladavinu prava u Makedoniju, predvođenju gospodinom Pribeom. Koja su ključni zadaci misije? Sa druge strane, spor oko imena sa Grčkom je i dalje tema. Da li očekujete da problem bude rešen uskoro kako bi se odblokirala evro-atlantska budućnost zemlje?
JH: Kao što sam već najavio, zaista šaljem više eksperte za vladavinu prava nazad u Skoplje kako bi pratili razvoj događaja koji se tiču njihovim preporuka iz 2015. godine i kako bi savetovali novu vladu po sistemskim pitanjima vladavine prava. Prvi odlazak misije se već odigrao 27. juna kada je vođa tima, Rajhard Pribe posetio Skoplje. Nakon njegove posete, ceo tim će posetiti Skoplje od 17. do 21. jula.
Cenimo napore makedonskog premijera i njegove vlade da dopru do njihovig kolega u Grčkoj i Bugarskoj. Važno je da se pronađe saglasno rešenje za spor oko imena i put koći će voditi napred. EU je spremna da pomogne ovaj proces koji se vodi u UN-u i da olakša kontakte ako je potrebno.
Sada nova vlada, zajedno sa opozicijom, mora da se fokusira na primenu Hitnih reformskih prioriteta i Dogovora iz Pržina, kako bi vratili zemlju nazad na njen evro-atlantski put.
EWB: Izgleda da je Kosovo u škripcu nakon održanih izbora. Takva situacija će nastavak dijaloga Beograda i Prištine učiniti neizvesnim. Kako vidite budućnost dijaloga?
JH: Dijalog za normalzaciju odnosta između Beograda i Prištine se nastavlja sa svojim ciljem promovisanja saradnje između dve strane, pomažući im da ostvare napredak na njhovom putu ka EU i unapređujući živote ljudi.
Ova privrženost je ponovljena 3. jula kada je visoka predstavnica/potpredsednica Federika Mogerini održala sastanak sa predsednicima Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem. Strane su se dogovorile da pokrenu novu fazu u dijalogu između Beograda i Prištine za normalizaciju odnosa i naglasile važnost primene već postignutih dogovora bez daljih odlaganja.
EWB: Crnogorski zvaničnici nisu zadovoljni idejom o zajedničkom tržištu na Balkanu koje ste vi pohvalili nekoliko puta. Zbog čega mislite da je ono dobro za zemlje i građane u regionu?
JH: Zaista je bilo nekih signal iz Crne Gore koji su bili protiv ideje o carinskoj uniji o kojoj se svakako ne raspravlja trenutno. Budimo jasni – mi ne promovišemo osnivaje carinske unije ili stvaranje bilo kakvih novih struktura u region. Mi, svakako, odgovaramo na pozive iz regiona za razvoj predloga za veću ekonomsku integraciju, koja će pomoći povećanju rasta i stvaranju poslova. Ja sam više nego spreman da pružim političku, tehničku i ekonomsku podršku Evropske komisije ovom cilju, ali će ipak same zemlje morati da načine neophodne korake kako bi ubrzale regionalnu ekonomsku integraciju. Dakle, da ponovim još jednom, mi ne razgovaramo o carinskoj uniji već o konceptu “regionalnog ekonomskog prostora”, koji je baziran na postojećim privrženostima regiona.
Ubeđen sam da će veća ekonomska integracija učiniti region atraktivnijim i konkurentnijim. Regionalni ekonomski prostor je zato obećavajući put za stvaranje snažnijih i održivijih ekonomskih šansi za region i njegove ljude, a to je cilj koji svi podržavaju. U tom smislu, Crna Gora je odigrala konstruktivnu i aktivnu ulogu i uključila se u rad zajedno sa svojim regionalnim partnerima u razvoju planova. Premijer Marković je dao signal da potpuno podržava inicijativu koja se nastavlja na već dogovorene ambicije tokom predesdavanja Crne Gore CEFTA-om 2016. godine. Dozvolite mi da takođe podvučem da dalje produbljivanje ekonomskih integracija u region treba da bude zasnovano na pravilima i principima EU. Na taj način ova inicijativa će biti važna prekretnica na putu ka pristupanju EU, a ne – kako to neki loše tumače – zamena za njega.
EWB: Ima li novosti o evrospkoj budućnosti Bosne i Hercegovine? Šta treba učiniti kako bi se proces ubrzao?
JH: Potpuno smo posvećeni da pomognemo Bosni i Hercegovini da dalje napreduje na svom putu ka EU, kao što pokazuju intenzivni kontakti koje smo zajedno visoka predstavnica/potpredsednica Mogerini i ja preduzeli sa bosansko-hercegovačkim vođstvom i institucijama poslednjih meseci. To će se nastaviti u narednim mesecima i naša će poruka ostati da je brzina u procesu jedino zavisi od Bosne i Hercegovine.
U tom smislu, snažno podržavam Bosnu i Hercegovinu da se refokusira na Reformsku agendu o socio-ekonomskim pitanjima, pitanjima vladavine prava i administracije, kao i isporučivanje odogovora neophodnih za pripremu mišljenja Komisije o zaslugama o aplikaciji za člastvo u EU. Takođe, usvajanje daljih strategija koje se odnose na čitavu državu u oblastima kao što su poljoprivreda, energetika ili zapošljavanje će omogućiti da Bosna i Hercegovina koristi obimnu pomoć iz EU kako bi unapredila živote građana. Politički poremećaji i veštački proizvedene krize skreću vreme i energiju sa reformi koje građani očekuju u skladu sa privrženošću koje su preuzeli svi politički lideri i institucije BiH.
Nakon što je 2016. godina bila pozitivna, 2017. godina ne treba biti protraćena. Nastavićemo da podržavamo Bosnu i Hercegovinu sa savetima za javne politike, tehničkom pomoću i finansijskom podrškom kako bi dostigla svoje ambicije za članstvo u EU.
EWB: Približava se samit u Trstu. Šta očekujete kao ključne rezultate ovogodišnjeg sastanka? Kako vidite budućnost Berlinskog procesa i šta zemlje regiona mogu da očekuju od takozvanog programa Berlin Plus?
JH: Jedan od ključnih rezultata će biti najavljivanje godišnjeg “paketa povezanosti” za transportne i energetske infrastrukturne projekte. Takođe se nadamo da će lideri potpisati Sporazum o transportnoj zajednici, kao id a usvoje akcioni plan za stvaranje Regionalne ekonomske oblasti. Otkako je pokrenut pre tri godine, Berlinski process je uneo novu dinamiku sa konkretnim rezultatima u razvoju i regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu . Zato se radujem novim, konstruktivnim idejama kao što su one nedavno pokrenute od strane nemačkog ministra spoljnih poslova o tome kako učiniti process još više dinamičnijim i kako dobiti još više finansiranja kako bi se odgovorilo na potrebe za investiranjem koje ima region.
Objavljivanje ovog članka pomogla je Fondacija Konrad Adenauer