U susret Samitu lidera Zapadnog Balkana koji danas počinje u Trstu, European Western Balkans je razgovarao sa visokom predstavnicom za spoljnu politiku i potpredsednicom Evropske komisije, Federikom Mogerini. Sa njom smo razgovarali o Berlinskom procesu, planovima EU za Balkan, odnosima u regionu, ali i stanju demokratije u Srbiji i državama regiona.
European Western Balkans: Ove godine se u Trstu održava četvrti sastanak na visokom nivou u okviru Berlinskog procesa. Kako Evropska unija doprinosi ovom procesu?
Federika Mogerini: Cilj Berlinskog procesa je da uvede Zapadni Balkan u Evropsku uniju. I to je identičan cilj kome težimo od našeg prvog dana na dužnosti, kroz diplomatiju, investicije, saradnju po svim pitanjima od bezbednosti do migracija. Samit u Trstu nije odvojen od svega, već je ključni deo našeg šireg angažmana sa regionom. Ovaj angažman je nedavno doveo do početka nove faze u dijalogu između Beograda i Prištine, do aplikacije Bosne i Hercegovine za članstvo u EU, do važnih reformi u zapadnobalkanskoj šestorci. Evropska unija najsnažniji partner balkanskih naroda dok rade na miru, rastu i demokratiji u svojim zemljama.
EWB: Neki politički analitičari govore da je Berlinski proces samo zamena za proširenje EU. Da li je to istina ili je to ipak komplementarni proces sa pristupanjem EU?
FM: Berlinski proces treba da prati put Balkana ka Evropskoj uniji. On nije zamena, niti konkurent, već je suprotno – ono što olakšava naš zajednički rad. Evropska unija neće nikada biti kompletna bez Zapadnog Balkana. Region je u srcu Evrope. Narodi Zapadnog Balkana dele i doprinose evropskoj kulturi, istoriji i ekonomiji. Ovaj region je deo Evrope, a takođe će biti i deo Evropske unije – u to ne postoji sumnja.
EWB: Nemački ministar spoljnih poslova je najavio program „Berlin plus“ za Zapadni Balkan. Koja su vaša očekivanja od tog programa?
FM: Svaka inicijativa države članice koja podržava put regiona ka Evropskoj uniji je dobrodošla. Uvek govorim da Evropska unija ne mora da govori samo jednim glasom: naša različitost i raznovrsnost alata koje možemo da primenimo nas čini mnogo jačim igračem. Ono što je zaista bitno jeste da svi „glasovi“ pevaju istu pesmu i da sve inicijative teže istom cilju. Berlin plus je deo naše zajedničke akcije ka Balkanu: njegov fokus na konkurentnost, integraciju i inovacije je savršeno u skladu sa poslom koji obavljamo i sa onim o čemu ćemo razgovarati u Trstu.
EWB: Može se čuti od različitih zainteresovanih strana iz Evrope da je Zapadni Balkan jedan od prioriteta EU. Koliko je region visoko na agendi EU?
FM: Nije moguće da prođe ijedan dan a da mi ne radimo na Balkanu ili ne razgovaramo sa liderima iz regiona. Prošlog ponedeljka smo održali sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje sa Bosnom. Aleksandar Vučić i Hašim Tači su posetili Brisel nedelju dana pre toga. Ove godine sam putovala u sve glavne gradove regiona i srela se liderima Balkana nebrojano puta. Prošlog marta, Evropski savet je ponovo potvrdio svoju nedvosmislenu podršku regionu na putu ka Evropskoj uniji. Nastavićemo da budemo najsnažniji partner regiona – zato što verujemo u evropsku perspektivu Balkana i zato što nam je potrebna saradnja kako bismo odgovorili na potrebe naših građana, od bezbednosti do ekonomskog rasta.
EWB: Studija Savetodavne grupe Balkan u Evropi (Balkans in Europe Policy Advisory Group – BiEPAG) govori da se pristup Evropske unije ka Zapadnom Balkanu može nazvati stabilitokratijom, što znači da EU više ceni stabilnost u odnosu na demokratiju u regionu. Kako komentarišete ovakve tvrdnje?
FM: Ne postoji stabilnost bez demokratije, i to jake demokratije. Promocija dobrog upravljanja i poštovanja vladavine prava su srž našeg svakodnevnog angažmana sa našim partnerima na Balkanu. Naš rad za efektivna pravosuđa je doprinos kvalitetu demokratije kao i regionalnoj stabilnosti. Naše posredovanje kako bi se odgovorilo na političke krize je zapravo stvaranje demokratije koja funkcioniše kao i regionalne stabilnosti. Razumemo da su evropske integracije pitanje čitavog društva, ne samo rukovodstva jedne zemlje. Baš zato u celom regionu radimo direktno sa građanima, institucijama, civilnim društvom, biznis zajednicom, a ne samo sa vladama. Svako ima svoju ulogu u ovom procesu.
EWB: Države Zapadnog Balkana su na različitim nivoima procesa pristupanja EU. Da li očekujete da zemlje regiona zajedno uđu u Evropsku uniju ili odvojeno, po principu regate?
FM: Tempo reformi zavisi od svakog glavnog grada i svakog rukovodstva jedne zemlje. Kriterijumi za pristupanje su jasni za sve i tu ne nema prečica. Naša vrata su stalno otvorena: sve zavisi od svakog iz zapadnobalkanske šestorke, da pređu liniju i pridruže nam se. U isto vreme, postoji jasna veza između regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i njihovog napretka ka Evropskoj uniji. Regionalna saradnja svakog od zapadnobalkanske šestorke snažnijim: to je u interesu njihovih građana i to može približiti region našoj Uniji.
EWB: Hašim Tači je rekao da očekuje da će dijalog između Beograda i Prištine uskoro biti okončan i da će se to dogoditi istorijskim dogovorom između Srbije i Kosova. Kako vi vidite budućnost dijaloga?
FM: Ja sam optimista po prirodi: dobra doza optimizma i posvećenosti uvek može da doprinese dijalogu. Prošle nedelje kada sam srela predsednike Vučića i Tačija u Briselu, svi smo se složili da počnemo novu fazu dijaloga između Beograda i Prištine ka punoj normalizaciji odnosa. Saglasili smo se i o važnosti primene postignutih dogovora iz dijaloga bez odlaganja. Ovo je bila veoma intenzivna godina za odnose između Beograda i Prištine: pre samo nekoliko meseci situacija je bila napeta, ali dana vidimo novu i jedinstvenu mogućnost za pomirenje. Kada postoji politička volja da se krene napred, uvek postoji prostora za optimizam.
EWB: Srpski mediji su preneli da vas je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, pitao za tačan datum pristupanja Srbije EU. Šta ste mu odgovorili?
FM: Srbija je postigla sjajne rezultate u proteklim godinama, otvorivši deset pregovaračkih poglavlja i privremeno zatvorivši dva: reforme se isplate, prvo i najvažnije za građane Srbije. Predsednik Vučić zna – kao i lideri u regionu – da u najvećoj meri od Srbije zavisi kada će odrediti datum pristupanja Evropskoj uniji. Članstvo će doći sa reformama i sa normalizacijom odnosa sa Kosovom. Oboje želimo Srbiju u Evropskoj uniji. Srpsko rukovodstvo ja ambiciozno, pa smo i mi.
EWB: Brisel često hvali reforme u regionu. Međutim, brojni indeksi pokazuju da demokratski standardi u državama Zapadnog Balkana imaju tendenciju opadanja. Zašto postoji utisak da Brisel okreće glavu od ovih pitanja?
FM: Region je ostvario napredak koji je bio nezamisliv pre samo par godina. Nikada se neću stideti da kažem da posao još uvek nije završen – mora da se nastavi, a reforme moraju da donose mnogo više. Ali ću uvek slaviti svaki korak u tom pravcu, svaku reformu koja učini političko rukovodstvo više odgovornim, koja se bori protiv korupcije, koja čini sudstvo efikasnijim i transparentnijim. Oni koji treba da vide konkretne boljitke su građani, posebno mladi. To je odgovornost lidera regiona i ona mora biti pre svega drugog.