LONDON – Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović uverena je da strateška uloga Srbije u Jugoistočnoj Evropi leži u povezivanju – ekonomija, ljudi, pa čak i politike – i ističe da Beograd u tom smislu ima dobre namere.
Ona je, u intervjuu publikaciji Imerdžing Jurop (Emerging Europe) sa sedištem u Londonu, podsetila da je Srbija do sada otvorila 10 poglavlja u pregovorima o članstvu u EU, od kojih je dva privremeno zatvorila, i ocenila da su najveći izazovi poglavlja 23 i 24, jer obuhvataju najšira pitanja vezana za vladavinu prava.
“Ponekad se čini da su ova poglavlja skoro bez parametara. Ako želite da pronađete grešku, uvek nešto možete naći. Kada bi se procenjivalo po istim standardima, nisam sigurna da bi sve sadašnje države članice danas uspešno prošle test za članstvo”, rekla je Joksimović.
Kad je reč o pregovorima sa EU, ona dodaje da glavni izazovi leže i u oblasti zaštite prirodne sredine, poljoprivrede, fitosanitarne kontrole i energetike.
Ministarka ističe da je najvažnije da građani Srbije budu zadovoljni napretkom i reformama kako bi poverenje koje imaju u evropski put bilo stabilno i snažno, ali napominje da se ponekad javlja problem kada na kontekst procesa integracija utiče zapaljiva retorika, često pod izgovorom predizborne kampanje.
“U poslednje četiri godine, Srbija je tri puta imala izbore, i glasovi nikada nisu dobijeni upotrebom zapaljive retorike protiv naših suseda. To je karakteristika zemlje koja ozbiljno shvata svoju kandidaturu za EU”, istakla je ona.
Kad je reč o poglavlju 35, koje se tiče Kosova, Joksimović ukazuje da je stav Srbije o traženju odgovora putem dijaloga – besprekoran.
“Čak i tokom nestabilnog perioda, kada su albanski lideri davali nebrojene zapaljive izjave i tražili izmene granica u regionu, Srbija je pozivala na dijalog. Dijalog između Beograda i Prištine je jedini održiv put za rešavanje spornih pitanja koja su važna za građane Kosova i Metohije”, ističe ona.
Prema njenim rečima, ključno je poštovanje dosad postignutih sporazuma kao što je sporazum o uspostavljanju Zajednice srpskih opština na koju, kako je navela, Srbi čekaju godinama i koja bi im omogućila da ostvare svoja prava.
“Zato smo uvek skretali pažnju na činjenicu da poglavlje 35 nije i ne bi trebalo da bude zamena za dijalog, jer bi to značilo da Srbija ne pregovara o članstvu u EU samo sa EU, već i sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini”, rekla je Joksimović, naglasivši da to nije u skladu s principima procesa pristupanja.
Upitana da li se boji da će EU na kraju tražiti od Beograda da prizna Kosovo, ministarka odgovara da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i da zato i učestvuje u procesu dijaloga s Prištinom.
“Dijalog i Briselski sporazum odražavaju činjenicu da Srbija nije priznala nezavisnost Kosova, kao što nisu ni pet država članica EU. Povrh toga, lično ne mislim da bi čak i potencijalno priznanje značilo ubrzan ulazak u EU”, kaže ona.
Odgovarajući na pitanje o odnosima Srbije s Hrvatskom, Joksimović podseća da su oni konstantno obeleženi hrvatskom provokativnim retorikom koja se stalno opravdava ili predizbornim kampanjama, ili određenim spornim istorijskim datumima.
“Tada usledi naša reakcija, i to tako ide u krug. Stoga ovo pitanje prevazilazi značaj otvaranja poglavlja i ne smatram racionalnim da bi evropske integracije trebalo da se koriste kao instrument za uslovljavanje poboljšanja bilateralnih odnosa”, ističe ona.
U tom kontekstu ukazuje da i među sadašnjim državama članicama EU postoje mnogi konflikti iz prošlosti, ali da se svi i dalje slažu da je bolje sesti za isti sto i pregovarati o najvažnijim interesima zemalja i evropskog kontinenta.
“Ne znam zašto i mi ne bismo učinili isto. Srbija pokazuje spremnost za to. Pretpostavljamo da će Hrvatska deliti naš stav u budućnosti”, kaže Joksimović.
Na pitanje kakvu ulogu bi Srbija želela da ima u regionu Balkana, ona odgovara da Srbiju vidi kao centralni deo Jugoistočne Evrope što, kako navodi, našoj zemlji omogućuje da razvija saradnju u više pravaca u regionu.
“Što se nas tiče, pravci takve politike saradnje otvoreni su za sve sa Balkana. Kroz ove pravce, Balkan će biti otvoren za sve delove Evrope i sveta. Za Evropu, put iz Budimpešte do Atine je važan još iz vremena rimskih imperatora”, pojašnjava ministarka.
Danas bi, kaže, taj put trebalo da predstavlja arteriju koja povezuje Aziju i Jugoistočnu Evropu, odnosno takozvani “Put svile” što u kontekstu evropskih integracija znači – ključni transportni koridor u transevropskoj mreži Jugoistočne Evrope.
“Zato verujem da je strateška uloga Srbije u povezivanju – ekonomija, ljudi, čak i politika”, istakla je Joksimović.
U tom kontekstu, ona ideju o jedinstvenom balkanskom tržištu ocenjuje kao teoretski dobru, ali napominje da je za uspostavljanje carinske unije i zajedničkog tržišta potreban opsežan rad i formiranje zajedničkih institucija što je, kaže, pozamašan politički izazov.