BEOGRAD – Tekst dokumenta strategije EU za Zapadni Balkan, koja je danas usvojena u Strazburu, izuzetno je bitan, jer se prvi put proširenje stavlja na dnevni red, a izuzetno važna poruka upućena je na četiri adrese, rekao je Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike.
Jedna adresa su narodi zemalja Zapadnog Balkana, prvi put se umesto floskula određuju konkretni datumi i poručuje da oni koji uspeju da ispune konkretne uslove mogu da uđu u Uniju”, rekao je Majstorović gostujući u Danu uživo.
Druga poruka je, kako kaže, upućena liderima, da je na njima istorijska odgovornost da reformišu države i prilagode ih da postanu funkcionalne države članice EU.
“Treća je namenjena svim zainteresovanim privrednicima, preduzetnicima, da ako žele da investiraju u Zapadni Balkan da će investirati u prostor buduće EU, a time će se olakšati razvoj regiona. Četvrta poruka je upućena državama koje nisu u regionu, možda i onima van Evrope, ali imaju svoje strateške i geopolitičke interese u regionu. To je jasna poruka da su ovaj region i njegovo mesto u EU”, rekao je.
Očigledna je rešenost EU, zato se strategija i zove verodostojna. Ali zauzvrat Unija trazi verdostojnost u primeni reformi.
Kako objašnjava, povratak interesovanja Unije za politiku proširenje posledica su bitnih elemenata, od kojih je prvi shvatanje da “posao po starom ne može da se nastavi”, odnosno da ako se EU povuče sa Zapadnog Balkana neke druge strane će pokušati da sprovedu svoje interese u regionu.
Drugi element je činjenica da je u samoj EU došlo do prevazilaženja ekonomskih poteškoća, dodaje Majstorović, i stvorene su pozitivne okolnosti koje obezbeđuju političkim liderima zemalja EU da se pozabave pitanjima koja su od interesa za Evropu, a ne isključivo problemima u svojim zemljama.
Lideri će pokazati da li su dorasli da preuzmu istorijsku odgovornost
Govoreći o izostavljanju godine i rokova u kojem mora biti postognut sporazum sa Prištinom, Majstorović je objasnio da je su se oko dokumenta morale složiti svih 28 članica, uključujući Britaniju, i da očigledno oko toga nije biilo konsenzusa, već je dat okvirni period.
“Jedan datum svakako imamo, a to je 2023”, kazao je i objasnio da ako želimo da pristupimo Uniji 2025. moramo zatvoriti sva poglavlja, jer će biti potrebne bar dve godine potrebno za ratifikaciju pristupnog sporazuma.
Taj period je ključan za zemlje Zapadnog Balkana i tad treba planirati izvršenja koja stoje pred kandidatima i ako politički lideri prihvat ovu veliku istorijsku šansu, ti rokovi su izvodivi. “Lopta je u našem dvorištu”, poručio je on.
Upitan koliko je izvodiv rok od 2025. i tempo pristupanja, Majstrović je rekao da je očigledno je da i EK prepoznala da je potrebno uložiti dodatne napore u oblasti koja se tiče vladavine prava, od osnovnih prava do reforme pravosuđa, slobode izražavanja, medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
“Evidentno region i Srbija moraju da učine dodatni napor kako bi se predstavili kao legitimmi pretendenti na učlanjenje”, kazao je.
Strategijom se provlači duh da se sa regionom mora ponašati tako da se solidarno pomaže i da svi političari uzdržavaju od zapaljivih izjava, koje ne doprinose pomirenju u regionu.
“Traži se da jedni drugima pruže ruku, traži se da se preuzme istorijska politička odgovornost, a da li su politički lideri tome dorasli to će oni da pokažu”, zaključio je Majstorović.