Države Zapadnog Balkana i dalje su na agendi nemačke spoljne politike. U Berlinu, i posebno među odgovornim poslanicima nemačkog Bundestaga, ne primećujem smanjenje podrške za politiku proširenja EU. Ipak, političari u Berlinu vode računa o tome da li države kandidati ispunjavaju kriterijume za članstvo i da li sprovode sveobuhvatne reforme u glavnim oblastima
Evropska komisija usvojila je prošle nedelje godišnji Paket proširenja, uključujući sedam pojedinačnih izveštaja u kojima se procenjuje implementacija politike proširenja Evropske unije, zasnovane na utvrđenim kriterijumima i poštenim i strogim uslovima. European Western Balkans razgovarao je o tome sa Dejvidom Mekalisterom, poslanikom Evropskog parlamenta iz Nemačke, predsednikom Odbora za spoljne poslove i Izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju.
*Intervju na engleskom jeziku možete pročitati ovde.
European Western Balkans: Kako ocenjujete izveštaj Evropske komisije o Srbiji? Da li ste zadovoljni procenom napretka?
Dejvid Mekalister: Čitam izveštaj Evropske komisije o Srbiji od prve do poslednje stranice i mislim da je ta procena uravnotežena i tačna. Izveštaj je dobro istakao poziciju Srbije kao jedne od dve vodeće države u procesu proširenja. Vlada u Beogradu usvojila je značajne ekonomske reforme koje i dalje daju rezultate. Bavljenje reformama i njihova primena u oblasti vladavine prava i osnovnih prava ostaje najvažniji zadatak za Srbiju. Štaviše, Srbija i Kosovo moraju suštinski da prodube svoj angažman u dijalogu.
Među državama članicama EU kao i u institucijama EU postoji širok konsenzus oko toga da naša Unija mora biti jača i čvršća pre nego što postane veća. Uveren sam da reforma EU i proces pridruživanja nisu međusobno suprotstavljeni procesi i da se oni mogu se odvijati paralelno
EWB: Iako se mnogo govori o značaju slobode medija, poslednji izveštaj, baš kao i onaj pre njega, navode da nije ostvaren napredak u toj oblasti. U njemu takođe stoji da “taj nedostatak napretka predstavlja sve veći razlog za zabrinutost”. Da li se slažete da bi institucije Evropske unije trebalo više da se bave tom temom?
DM: Izveštaj Evropske komisije jasno navodi da nema napretka u garantovanoj slobodi medija. Štaviše, Svetski indeks slobode medija 2018. koji su predstavili „Reporteri bez granica“ potvrdio je procenu Evropske komisije da je Srbija pala sa 66. na 76. mesto. Ta tema je i dalje veoma zabrinjavajuća i za Evropski parlament.
EWB: Vlada Srbije nije zadovoljna procenama napretka u normalizaciji odnosa sa Kosovom koje su navedene u izveštajima Evropske komisije za Srbiju i Kosovo. Šta Vi mislite o procesu normalizacije?
DM: Sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji neophodan je i od suštinskog je značaja kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svom evropskom putu. Imajući to u vidu, slažem se sa procenom Evropske komisije da Beograd i Priština treba da prodube svoju posvećenost dijalogu. Inicijativa predsednika Aleksandra Vučića da pokrene unutrašnji dijalog u Srbiji o budućnosti odnosa sa Kosovom veoma je značajna. Bez efikasne i sveobuhvatne normalizacije njihovih odnosa kroz dijalog koji se odvija uz podršku EU ne može biti održive stabilnosti u regionu.
Sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji neophodan je i od suštinskog je značaja kako bi Srbija i Kosovo mogli da napreduju na svom evropskom putu. Imajući to u vidu, slažem se sa procenom Evropske komisije da Beograd i Priština treba da prodube svoju posvećenost dijalogu.
EWB: Kako vidite izjavu predsednika Francuske Makrona o potrebi da se EU reformiše pre nego što dođe do daljeg proširenja? Da li bi takav stav mogao da ugrozi perspektivu država Zapadnog Balkana da postanu članice EU?
DM: Među državama članicama EU kao i u institucijama EU postoji širok konsenzus oko toga da naša Unija mora biti jača i čvršća pre nego što postane veća. Međutim, uveren sam da reforma EU i proces pridruživanja nisu međusobno suprotstavljeni procesi i da se oni mogu se odvijati paralelno. Šest država Zapadnog Balkana imaju jasnu i čvrstu perspektivu članstva u EU. Vrata EU su otvorena za dalja pridruživanja kada svaka od zemalja ispuni kriterijume.
EWB: U nekim nemačkim medijima bilo je negativnih reakcija na preporuke da se otvore pregovori o pridruživanju sa Makedonijom i Albanijom. Smatrate li da bi Nemačka mogla postati opreznija kada se radi o davanju podrške proširenju u budućnosti?
DM: Države Zapadnog Balkana i dalje su na agendi nemačke spoljne politike. Kancelarka Angela Merkel posvećena je podršci Zapadnom Balkanu u iznalaženju održivih rešenja za izazove sa kojima se suočava taj region. U Berlinu i posebno među odgovornim poslanicima nemačkog Bundestaga ne primećujem smanjenje podrške za politiku proširenja EU. Ipak, političari u Berlinu vode računa o tome da li države kandidati ispunjavaju kriterijume za članstvo i da li sprovode sveobuhvatne reforme u glavnim oblastima.