PARIZ – Nemačka je godinama čeznula za snažnim francuskim partnerom, a sada je možda dobila i više nego što je priželjkivala, s obzirom na to da je samouvereni francuski predsednik Emanuel Makron izbio u vrh evropske političke scene, zamenjujući u toj ulozi nemačku kancelarku, ocenjuje danas Frans pres.
Ovonedeljni snimci iz Pariza, gde je Makron dočekao američkog predsednika Donalda Trampa uz tople osmehe i srdačno rukovanje, nagoveštavaju izvesne promene kada je reč o liderstvu u Evropi, imajući u vidu strogost u Trampovim odnosima s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, navodi francuska agencija.
Makron je, primećuje AFP, dosegao i do istoka, dočekavši ruskog predsednika Vladimira Putina u spektakularnom okruženja Versaja krajem maja.
“Time pokazuje da se Francuska vratila u igru”, smatra Žan-Dominik Ðulijani iz fondacije “Robert Šuman”, ističući da je u toku “rebalansiranje odnosa s Nemačkom – koje je i potrebno”.
S druge strane, Merkelovu su neki mediji na engleskom jeziku doskoro čak pozdravljali kao novog “lidera slobodnog sveta”, nakon što je 2016. godina donela Bregzit i Trampovu šokantnu izbornu pobedu.
Međutim, na tipično nemački način, kancelarka nikada nije polagala pravo na liderstvo u Evropi – poziciju koja bi odmah pokrenula optužbe na račun prošlosti njene zemlje – a uloga lidera joj je delom pripala usled nedostatka stabilne protivteže u Francuskoj, koja je decenijama nemački partner u evropskoj političkoj dinamici, navodi AFP.
Do sada je Francuska, hvatajući se u koštac sa ekonomskim nedaćama u poređenju sa naprednom Nemačkom, i na čelu sa nepopularnim bivšim predsednikom Fransoa Olandom, bila poprilično u senci svog suseda.
Ali, dolazak Makrona u Jelisejsku palatu kao posvećenog evropejca probudio je nade u povratak francusko-nemačkog dueta, koji je i iznedrio evropske integracije i stvorio najveći svetski trgovinski blok.
Međutim, njegov izrazit lični stil i hvaljenje Francuske pojedine je navelo na pitanje da li on možda radije želi da nastupa – kao solista.
Tako je nemački list Špigel u ovonedeljnom izdanju komentarisao da “Makron želi da iskoristi Trampovu posetu da laska američkom predsedniku i sebi obezbedi status lidera Evrope”.
Makronove prijateljske reči i tapkanje Trampa po leđima, uz večeru na Ajfelovoj kuli, i švajcarski list Noje cirher cajtung vidi kao nagoveštaj da bi Makron mogao da postane glavni evropski diplomata, zamenjujući Merkelovu u ulozi koju ona, zapravo, nikada i nije želela”.
Što se tiče drugih evropskih zemalja, AFP napominje da je Britanija – kao drugi važan akter EU – napustila evropsku političku arenu posle referenduma na kojem je prošle godine izglasala istupanje iz Unije.
Istovremeno, glas Poljske je nešto utihnuo jer se suočava sa optužbama za skretanje ka autoritarizmu, dok su Španija i Italija i dalje ekonomski slabe.
Dakle, iako Makron i Merkel možda imaju suprotstavljene stilove, izgleda da to ne ugrožava mnogo suštinu njihovog evropskog liderstva – oboje imaju za cilj jačanje EU, suočene sa unutrašnjim stresom zbog nacionalizma i spoljnim izazovima koje postavljaju Bregzit i Trampov princip “Amerike na prvom mestu”, konstatuje francuska agencija.
AFP ocenjuje da će se njihov odnos suočiti sa ključnim testom posle nemačkih izbora, odnosno sa pregovorima o reformisanju evropske valute.
“Tada će potencijalno duboke podele između Berlina i Pariza verovatno izbiti na videlo, ali će biti potrebno više od prijateljske retorike i fotografija da bi se one prebrodile”, zaključuje Frans pres.