BEOGRAD – Na koji način će politika razgraničenja uticati na život kosovskih Srba ukoliko dođe do njene primene, šta će se dogoditi sa Srpskom pravoslavnom crkvom i Zajednicom srpskih opština i koje su bezbednosne i ekonomske posledice takve politike, neka su od pitanja kojima se bavi analiza „Kosovski Srbi u kontekstu razgraničenja“ koju je predstavila radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35.
Da bismo mogli da govorimo o svemu onome na šta će razgraničenje, kao rešenje kosovskog problema uticati, neophodno je da prvo znamo šta razgraničenje uopšte znači. Međutim, zbog velikog broja nepoznanica koje sa sobom nosi, ova tema izaziva strah među Srbima južno od Ibra ali i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kaže izvršna direktorka Nove društvene inicijative Jovana Radovanović.
„Stanovnici južno i severno od Ibra različito posmatraju politiku razgraničenja. Ne očekuje se veća eskalacije nasilja, ali može doći do institucionalnog pritiska koji bi povećao iseljavanje Srba“, upozorava Radovanović i dodaje i da bi predstojeći sastanak srpskih i kosovskih zvaničnika u Berlinu krajem aprila mogao u potpunosti da promeni kurs rešenja kosovskog pitanja.
Bez obzira da li će razgraničenje ostati na stolu kao rešenje, ono što treba da brine jesu potencijalni rizici koje takva politika nosi.
“Na primer, nakon potencijalnog članstva Kosova u UNESCO srpska baština bi bila pretvorena u kosovsku baštinu”, objašnjava Milan Krstić iz Centra iz društveni dijalog i regionalne inicijative.
Situacija sa Zajednicom srpskih opština je još lošija jer statut još uvek nije usvojen, te se i ne zna kako će ona zapravo izgledati i kakve će nadležnosti imati.
„ZSO se posmatra kao treći entitet vlasti, kao Republika Srpska, koji bi mogao da blokira funkcionisanje Kosova. Kada bi se biralo između ZSO i politike razgraničenja, mislim da sve ide u korsit razgraničenja“, naglašava Krstić.
Dodaje i da multietničnost svima mora biti cilj.
„Treba zadržati multietničnost bezbednosnih institucija i opstanak međunarodnih organizacija makar pet godina posle implementacije“ zaključuje Krstić i dodaje da je važno održati dosadašnje mehanizme zaštite SPC i obezbediti da baština ostane upisana kao srpska čak i ukoliko Kosovo uđe u UNESCO.
Igor Novaković iz Saveta za inkluzivno upravljanje smatra da je ova analiza potrebna da bismo znali koji su dalji koraci ukoliko dođe do razgraničenja. Međutim, veruje da analiza zanemaruje dva bitna elementa.
„Prvo, normalizacija je predusov da se preporuke sprovedu, i tu mislim na normalizaciju između društava. Drugo, Zajednica srpskih opština mora biti depolitizovana jer se sada posmtara kao politički nezavisni autonomni entitet”, kaže Novaković.
Dodaje i da, sa ili bez razgraničenja, novi sporazum mora da garantuje čvršće veze između Beograda i Prištine, srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i same države Srbije.