NJUJORK – Bugarska, koja u januaru preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom, nastojaće da Zapadnom Balkanu obezbedi jasniji put ka članstvu kako bi sprečila ponovnu nestabilnost u tom regionu, navodi Blumberg.
Bugarska ministarka zadužena za predsedavanje EU Lilijana Pavlova rekla je prošle nedelje u Sofiji da njena zemlja ulaže napore kako bi najveći svetski trgovinski blok pružio konkretnije smernice za pridruživanje Srbije, Crne Gore, Albanije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova, koje se u tekstu američke agencije pominje odvojeno od Srbije.
Posle decenije u kojoj se dogodila grčka dužnička kriza, priliv miliona izbeglica i Bregzit, Bugarska planira da diskusiju preusmeri sa upravljanja krizom na proširenje, dok se priprema za predsedavanje samitu EU u maju.
“Evropsku agendu ne možemo promeniti u roku od šest meseci, ali bi trebalo da budemo u stanju da svakoj od tih zemalja predstavimo jasan akcioni plan zasnovan na njihovim dostignućima i napretku u rešavanju njihovih problema”, rekla je Pavlova, upozorivši da ce se u suprotnom jazovi između regiona produbiti.
Njeni predlozi obuhvataju i poboljšanje vazdušnih, železničkih i energetskih veza među balkanskim zemljama kako bi se smanjili troškovi rominga, napominje se u tekstu.
Blumberg navodi da većina zemalja Zapadnog Balkana pokušava da izbalansira ciljeve pridruživanja EU i održavanje veza s tradicionalnim saveznicima kao što je Rusija.
“Da bi zadovoljila svoj cilj spremnosti za članstvo u EU do 2020, Srbija mora da popravi odnose sa Kosovom, čiju nezavisnost proglašenu 2008. odbija da prizna”, navodi američka agencija, dodajući da Kosovo može da pospeši svoju agendu pristupanja nakon što je prošlog meseca tamo formirana nova vlada.
Blumberg podseća da je komesar EU za pregovore o proširenju Johanes Han, Srbiju i Crnu Goru proglasio “vodećim kandidatima”, obećavši da će pojačati napore u cilju uvođenja zemalja Zapadnog Balkana u EU do 2025.
Takođe ukazuje da Crna Gora mora da se izbori sa korupcijom i organizovanim kriminalom kako bi ubrzala pregovore o članstvu, dok početak pregovora o pridruživanju Albanije EU, kako navodi, zavisi od pravosudnih reformi u toj zemlji.
Blumberg se osvrće i na Makedoniju, ocenivši da je Skoplje obnovilo svoje težnje ka EU nakon što se ove godine promenilo makedonsko rukovodsto, ali napominje da Makedonija mora da sa Grčkom reši spor zbog naziva.
Za Bosnu i Hercegovinu, koju opisuje kao najpogođeniju nasilnim raspadom Jugoslavije, Blumberg navodi da mora da ojača javnu upravu pre nego što pređe na pregovore o pristupanju.
Američka agencija, međutim, upozorava da Bregzit i potencijalna dublja integracija unutar bloka – skreću pažnju sa daljeg proširenja.
U tom svetlu, prenosi reči Vesele Černeve, višeg programskog direktora Evropskog saveta za spoljne poslove, koja kaže da “Bugarska tek treba da ubedi skeptične zemlje kao što su Holandija, Danska, Nemačka i Francuska da saslušaju probleme Zapadnog Balkana”.