Premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ambasadorka NR Kine u Srbiji Čen Bo; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

Zvanični Beograd zaoštrio je retoriku prema Briselu, nakon što je EU najavila restrikciju i limitiranje izvoza medicinske opreme van teritorije EU. Na konferenciji 15. marta kada je uvedeno vanredno stanje u Srbiji, predsednik Aleksandar Vučić označio je Kinu kao “jedinu koja može da pomogne Srbiji” i kao državu u koju se polažu najveće nade. Tom prilikom, predsednik je kao reakciju na restrikcije koje je najavila EU poručio da “ne postoji velika međunarodna, niti evropska solidarnost”, nazvavši je i “bajkom na papiru”. Tako je retorika srpskih zvaničnika, po nekim ocenama, prešla put od „sedenja na dve stolice“, formalno opredeljene za EU – do otvorenijeg sukoba sa Zapadom.

Ovakav nastup predsednika naišao je na brze reakcije Brisela.

“Ovo nije vreme za polemiku niti za neutemeljene optužbe. Evropska unija je glavni donator, investitor i trgovinski partner regiona Zapadnog Balkana”, rekla je za list Danas portparolka Evropske komisija Ana Pisonero.

Ona je podsetila da od 2014. godine Evropska unija izdvaja preko milijardu evra za podršku Zapadnom Balkanu. Kada je u pitanju Srbija, Pisonero je dodala da je EU za Srbiju uvek bila tu i u najtežim vremenima.

“Tokom i nakon poplava 2014. EU je pomogla izdvajanjem 180 miliona evra, ili tokom migrantske krize 2015, dajući više od 100 miliona evra”, rekla je Pisonero.

Da je EU za Srbiju tu ne samo u teškim vremenima, podsetio je i Ambasador Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici. Najavljujući nekoliko dana kasnije hitno odobravanje Srbiji 7,5 miliona evra bespovratnih sredstava za borbu protiv koronavirusa, Fabrici je istakao da je u prethodnih 20 godina EU donirala više od 200 miliona evra i dala kredite u iznosu i od 250 miliona evra da bi sistem zdravstvene zaštite u Srbiji bio jači. Tako, donacijama Evropske unije obnovljeno je 20 kliničkih centara, Institut za virusologiju Torlak, kupljena oprema Infektivnoj klinici i dr.

Uprkos tome što je Evropka unija drži budžetski kontitnuitet u pomoći Srbiji već 20 godina, prema brojnim istraživanjima javnog mnjena, građani u Srbiji nemaju percepciju o toj pomoći. Tako četvrtina ljudi u Srbiji misli da Rusija pruža veću finansijsku pomoć Srbiji od Evropske unije.

Prema istraživanju Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) „Svet u medijima“, negativan i neutralan tonalitet prema Evropskoj uniji dominiraju u srpskim medijima. Prema alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih (KOMS), negativni trendovi o EU prisutni su i kod mladih ljudi, a problem evroskepticizma kod mladih leži u načinu na koji se u medijima, ali i od strane donosioca odluka EU predstavlja. Antievropska kampanja dodatno je pojačana izjavama zvaničnika u doba borbe protiv COVID-19.

„Antievropska kampanja kod nas je prisutna dosta dugo od strane državnih funkcionera, tako da je ova korona došla kao izgovor za to”, kaže za EWB potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPUS) Vladimir Međak.

On ističe da čak i ako se gleda visina donacija i u ovoj situaciji izazvanoj virusom COVID-19, najveća pomoć je došla iz Evropske unije.

„Problem je u tome što kad sa jedne strane mi nešto kupimo, a to se prikaže kao pomoć, a onda sa druge strane kad nešto dobijemo od EU, to se ne prikaže uopšte. Neko očigledno uzima zdravo za gotovo 200 miliona evra godišnje, što računato od 2001. godine, znači 4 milijarde evra, bespovratnih sredstava dobijenih od EU”, objašnjava Međak.

On naglašava da Evropska unija prema Srbiji ima budžetsku konstantu već 20 godina i da se u projekte i Srbiji svake godine šalje preko 200 miliona evra iz različitih programa, projekata i fondova EU.

Međak ocenjuje da vlasti u Srbiji računaju i podrazumevaju na pomoć od 200 miliona evra godišnje od strane EU, ali kada bi Srbija ostala bez tih sredstava onda bi verovatno videla koliko je značajna ta pomoć.

“Korona jeste izgovor za antievropsku propagandu, ali treba jasno reći da je svaka pomoć dobrodošla u ovom trenutku i treba biti zahvalan svima, i Kinezima i Norvežanima i EU ali i onima koji će nam tek pomoći”, kaže Međak, dodajući da se ne može zbog ovakvog jednog događaja menjati spoljnopolitička orijentacija zemlje, pogotovo ako može imati dugoročne posledice.

Potpredsednik EPUS-a ne isključuje mogućnost da je ovakav narativ o EU jeftino kupovanje političkih poena za unutrašnje potrebe vlasti u Srbiji.

“Kada se ovo završi postaviće se pitanje šta se dešavalo za vreme korone. Pitanje će biti da li je neko u Srbiji računao da će Evropska unija biti u ozbiljnim internim problemima narednih godina pa se neće baviti Srbijom, pa je onda sve ovo bilo jeftino kupovanje poena na domaćoj političkoj sceni. To će se videti kada se sve završi”, objašnjava Međak.

Koliko je EU pomogla Srbiji do sada u borbi protiv COVID-19?

Evropska unija pripremila je paket od 94 miliona evra za Srbiju tako što joj je omogućila prenamenu neutrošenih sredstava iz fonda Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) i tekućih projekata.

Kako su za Radio Slobodna Evropa iz Ministarstva za evropske integracije naveli, ovo po stavkama znači da je Srbiji na raspolaganju 15 miliona evra za hitne potrebe iz tekućih programa i ugovora u okviru Programa Organizacije Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), da se sagledava mogućnost korišćenja 21 milion evra iz Programa za podršku evropskim integracijama, kao i da se dodatna sredstva od 57.6 miliona evra, opredeljena za projekte koji nisu počeli, preusmere za podršku srpskom zdravstvenom sistemu i prevazilaženju socioekonomskih posledica krize izazvane pandemijom koronavirusa.

Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji, i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, prethodno su u Beogradu 20. marta potpisali sporazum kojim se obezbeđuje 7.5 miliona evra bespovratne pomoći Evropske unije, od čega je milion namenjen za dopremanje medicinske opreme, koja spada u generalni paket od 94 miliona.

Vladimir Međak ističe da je prenamena IPA fondova znak da EU želi da pomogne Srbiji, kao i da je značajno to što će Srbija imati pristup Fondu za medicinska sredstva koji je otvoren za države članice, ali je proširen za države koje vode pregovore: Srbiju, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju.

Neophodna veća vidljivost pomoći Evropske unije Srbiji

Kao posledica širenja negativnih narativa, lažnih vesti i negativne kampanje o Evropskoj uniji, četvrtina građana Srbije misli da je najveći donator Srbiji Rusija. Vladimir Međak smatra da bi Evropska unija nakon ove krize morala da bude vidljivija za građane Srbije.

„Ako se to ne desi, to znači da Evropska unija zaista nema koncept sopstvenog predstavljanja i promocije. Jer, vi ulažete u jednu zemlju milijarde evra a onda se to nigde ne vidi i još vas dovode na stub srama i predstavljaju kao nekoga ko neće da pomogne“, kaže Međak.

On objašnjava da, ukoliko se ne promeni način na koji se sa građanima komunicira o EU, to će postati ozbiljan problem u procesu pregovaranja.

„U novoj metodologiji pristupnih pregovora koju je EU usvojila pre par dana, jasno se kaže da će elite država Zapadnog Balkana biti u obavezi da građanima predstave šta Evropska unija radi i da će EU tu biti mnogo vidljivija. Dakle taj rečnik i komunikacija sa građanima će morati da se promeni prema novoj metodologiji ili će to jednostavno postati sastavni deo pristupnih pregovora jer će onda loša komunikacija ulaziti u godišnje izveštaje. Ja želim da se javno priča o tome šta je Evropska unija uradila, a šta nije uradila. Da se izađe iz domena mitova i legendi o EU“, zaključuje Međak.

Bliski odnosi Srbije sa Kinom i Rusijom i ranije su često bili predmet kritika zvaničnika i EU, uz slanje jasne poruke da će Srbija, u procesu evrointegracija, morati da usaglasi svoju spoljnu politiku sa ostalih 27 država članica. Možda bi vlasti trebalo da pokažu više entuzijazma kada je u pitanju odnos prema EU i pokušaju da u institucijama EU pronađu svog saveznika.