Prošle godine je Srbija u pregovorima sa Evropskom unijom otvorila šest poglavlja, polovinu od ukupnog broja otvorenih poglavlja. Vesnici nade i sa jedne i sa druge strane upućuju na 2018. godinu kao godinu velike važnosti za proširenje Unije na region u svetlu intenziviranja njenog angažovanja. Sa druge strane, i od Srbije se očekuje veće angažovanje i opipljiv napredak u reformama i preuzetim obavezama.
Pre nešto više od četiri godine, kada je Srbija očekivala otpočinjanje pretpristupnih pregovora, govorilo se da bi pregovori mogli biti završeni već 2018. godine. Međutim, usled brojnih internih i eksternih faktora, još u ranoj fazi pregovora bilo je jasno da će pristupanje Srbije Evropskoj uniji biti dug i mukotrpan proces.
Nakon što je Evropski savet dodelio Srbiji status kandidata u martu 2012. godine i u junu 2013. doneo odluku da se otvore pristupni pregovori sa Srbijom, oni su zvanično započeli Prvom međuvladinom konferencijom o pristupanju Srbije EU, 21. januara 2014. godine. Tada su predstavljeni Pregovarački okvir Evropske unije i Uvodna izjava Republike Srbije.
Potom, na Drugoj međuvladinoj koferenciji otvorena su dva poglavlja, poglavlje 32 pod nazivom Finansijska kontrola i poglavlje 35 – ostala pitanja – kojim se prati sprovođenje dogovora o normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Iako u pregovaračkom poglavlju 35, koje obuhvata pitanja koja se ne mogu svrstati ni u jedno drugo pitanje, nema unapred definisanih pravnih tekovina EU i ono nije obuhvaćeno izveštajem Evropske komisije, ono za Srbiju predstavlja jedno od najtežih poglavlja usled političkog momenta ali i zbog pravila vođenja pregovora koja se, prema novoj metodologiji pregovora, odnose i na poglavlja 23 i 24.
Pored činjenice da će poglavlja biti otvorena u ranoj fazi pregovora i da mogu sadržati prelazna merila, primenjuje se tzv. klauzula o ravnoteži koja podrazumeva da “mora biti obezbeđena opšta ravnoteža u pogledu napretka pregovora u okviru svih poglavlja“, shodno Pregovaračkom okviru. Stoga, od napretka u ovim poglavljima zavisi i celokupan napredak u pregovaračkom procesu i Komisija može predložiti da ne preporuči otvaranje i/ili zatvaranje drugih poglavlja ukoliko napredak u okviru pomenutih poglavlja bude u značajnom zaostatku u odnosu na celokupan napredak pregovora.
Pomenuta poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava i 24 – Pravda, sloboda i bezbednost su otvorena, nakon višemesečnog odlaganja, u julu 2016. godine. Njihovo otvaranje u aprilu je odloženo usled hrvatskog stava da će blokirati otvaranje poglavlja 23 ukoliko Srbija ne ispuni zahteve u vezi sa regionalnom jurisdikciju u procesuiranju ratnih zločina, pravima hrvatske nacionalne manjine i punom saradnjom sa Tribunalom u Hagu.
Krajem 2016, u decembru, otvoreno je poglavlje 5, u vezi sa javnim nabavkama, dok je poglavlje 25 – Nauka i istraživanje istovremeno otvoreno i privremeno zatvoreno. Sa druge strane, Hrvatska je blokirala otvaranje poglavlja 26 o obrazovanju i kulturi, insistirajući na pitanjima u vezi sa hrvatskom nacionalnom manjinom i povratkom kulturnih dobara. Stoga, ono je otvoreno i privremeno zatvoreno na Petoj međuvladinoj konferenciji krajem februara 2017, kada je otvoreno i poglavlje 20 u vezi sa preduzetništvom i industrijskom politikom.
Nekoliko meseci kasnije, u junu, otvorena su još dva poglavlja, o pravu intelektualne svojine – poglavlje 7 i o carinskoj uniji – poglavlje 29, dok su na poslednjoj međuvladinoj konferenciji 11. decembra ovorena poglavlja 6 i 30, o pravu privrednih društava i ekonomskim odnosima sa inostranstvom.
Međutim, poslednja međuvladina konferencija je bila specifična i zbog političke odluke da se ne otvori poglavlje 33 o finansijskim i budžetskim odredbama, za koje je Srbija bila spremna, usled, kako se navodi, primedbi povodom slabog napretka Srbije u tri oblasti: vladavine prava, suzbijanja korupcije i reforme pravosuđa.
Nedovoljan napredak u sprovođenju akcionog plana za poglavlje 23 je konstatovan u poslednjem polugodišnjem Izveštaju Evropske komisije o trenutnom stanju u poglavljima 23 i 24, gde se napominje da je sprovođenje obaveza u oblasti vladavine prava obuhvaćenih akcionim planovima, u mnogim slučajevima „i dalje u ranoj fazi“.
Stoga će i u 2018. godini najveća pažnja biti posvećena reformama prvenstveno u okviru poglavlja 23, gde se očekuje, između ostalog i izmena Ustava.
U nacrtu Strategije Evropske komisije o proširenju, koja će biti usvojena 6. februara, navodi se da bi Srbija do 2019. godine morala da stavi “hitan fokus” na ispunjavanje prelaznih merila u oblasti vladavine prava, kao i prelaznih merila za poglavlje 35 koja se odnose na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Prištinom, kada bi EU trebalo da razmotri merila za zatvaranje poglavlja.
Iako se u dokumentu Evropske komisije predviđa da bi države članice mogle 2023. godine da zatvore pristupne pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom, nakon čega bi, 2024. godine, usledilo potpisivanje Pristupnog ugovora, koji bi do kraja 2025. ratifikovale države članice, čime bi se proces pristupanja EU priveo kraju, kao uslov za to se navodi ispunjavanje svih merila, što podrazumeva intenziviranje procesa reformi i sa opipljivim rezultatima i napredak u dijalogu sa Prištinom.
„Na Srbiji je da odredi brzinu pregovora, na prvom mestu praveći stvaran i sadržajan napredak u oblasti vladavine prava. Napredak u dijalogu sa Kosovom i rad u cilju sveobuhvatne normalizacije odnosa, biće ključan za naperdak Srbije u procesu prstupanja EU”, poručuje se iz Evropske komisije.