Prema poslednjem ispitivanju javnog menjenja Ministarstva za evropske integracije, samo 55 odsto građana bi na referendumu podržalo članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Iako podrška članstvu u poslednje dve godine raste, ona je na znatno nižem nivou nego 2009. godine, kada je iznosila čak 73 odsto. Međutim, ono što zabrinjava je činjenica da 72 odsto ispitanih građana nije čula ni za jedan projekat koji se finansira iz EU fondova, dok samo četvrtina smatra da je EU najveći donator Srbije od 2000. godine.
Imajući u vidu da je Unija za 15 godina uložila oko 3 milijarde evra u Srbiju, nameće se pitanje – ko je slaba karika u komunikaciji prednosti članstva Srbije u EU – država, Unija, ili pak nedovljna zainteresovanost samih građana?
Zbog čega je podrška članstvu niska?
Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP), objašnjava da ovi podaci ukazuju na to da postoji ozbiljan problem u komuniciranju konkretnih efekata procesa pristupanja EU građanima Srbije.
„Naizgled, postoje svi preduslovi za jednu uspešnu, sistemsku, organizovanu, održivu kampanju komuniciranja sa građanima. Ona je predviđena u Strategiji komunikacije Vlade Srbije koja je usvojena još 2011. godine, međutim njeni efekti se svode na sporadičnu promociju otvaranja pregovaračkih poglavlja ili projekata finansiranih od strane EU i redovna istraživanja stavova građana prema EU“, kaže Majstorović za European Western Balkans.
Tako se, kaže on, stiče utisak da ne postoji jasna vizija o tome šta je potrebno da bude suština poruka koje se šalju građanima.
„Ukoliko izuzmete Pregovarački tim i resorno Ministarstvo za evropske integracije, ostatak Vlade retko učestvuje u promociji evropskih integracija, odnosno objašnjavanju zašto su neophodne reforme koje se preduzimaju u okviru ovog procesa i kakve su koristi, odnosno eventualni troškovi, koje građani mogu da očekuju“, ističe Majstorović.
On objašnjava da neretko pojedini ministri šalju dvosmislene poruke u vezi članstva Srbije u EU.
„Neki od njih demonstriraju elementarno nepoznavanje realnih okolnosti, zaboravljajući u svojim javnim nastupima da EU nikoga ne zove u svoje članstvo, već da je Srbija ta koja je podnoseći zahtev za članstvo izrazila želju da postane članica EU i ispuni neophodne uslove za to. Nažalost, dugotrajnost procesa pristupanja, kao i uticaj krize unutar EU, takođe imaju uticaj na raspoloženje i motivaciju građana“, smatra predsednik Upravnog odbora CEP-a.
Sa druge strane, on ističe da građani imaju pravo da znaju šta ih očekuje u procesu pristupanja EU, ali da se u ovom trenutku sa građanima komunicira „jednosmerno“, te da je njihova uloga ograničena na pasivni prijem poruka koje im se upućuju.
Koordinator za praktične politike Beogradske otvorene škole, Vladimir Pavlović, napominje da je podrška građana od suštinskog značaja, imajući u vidu da put ka članstvu u EU podrazumeva u pojedinim segmentima suštinske reformske procese koji iziskuju ozbiljne resurse i, u pojedinim slučajevima, podrazumevaju nepopularne poteze poput dodatnih finansijskih troškova i novih administrativnih procedura.
On objašnjava da prema rezultatima istog istraživanja svaki četvrti građanin smatra da EU primenjuje prema Srbiji politiku stalnog uslovljavanja i ucena i da je to razlog koji najviše usporava ulazak Srbije u EU, kao i to da 50 odsto građana uključenih u ispitivanje smatraju da pre država (nego oni lično) ima koristi od članstva u EU.
„Obeshrabrujuća poruka koja nam se ovde šalje ogleda se u suštinskom nerazumevanju sadržine procesa. Članstvo u EU, pre svega, zavisi od naše spremnosti kao pojedinaca i društva u celini da prihvatimo i u praksi primenimo standarde i vrednosti politika EU zarad naše dobrobiti“, Pavlović objašnjava i dodaje da EU nema ulogu ucenjivača ili kočničara promenama koje moramo da postignemo.
„Naprotiv, problem je u tome što smo svedoci trenda u kome EU u Srbiji, u pojedinim situacijama, odustaje od insistiranja od doslovne primene pomenutih standarda i vrednosti utkanih u njenim pravnim tekovinama i javnim politikama. Država u kojoj živimo u ovom slučaju predstavlja partnera na zajedničkoj misiji, sa resursima koje smo mu poverili, za koje znamo da postoje i koji su nam dostupni zarad unapređenja kvaliteta naših života kroz proces integracije u EU“, kaže Pavlović za EWB.
Čija je odgovornost?
Da li je nedovoljna informisanost građana odgovornost političkih elita, neadekvatne politike države, nemogućnosti EU da dopre do građana ili je posledica prezasićenosti medija drugim temama, ostaje pitanje na koje bi trebalo obratiti pažnju, imajući u vidu 2025. godinu kao potencijalni datum pristupanja EU.
„Nedovoljna informisanost građana o procesu koji traje bezmalo dve decenije posledica je nevoljnosti i nespremnosti svih koji se bave evropskim integracijama da tu temu približe na razumljiv i prihvatljiv način, bez tehnokratskih floskula kojima se zamagljuje suština. U krajnjoj instanci, građani treba da postanu vlasnici procesa transformacije jednog tranzicionog, vrednosno kolebljivog društva u evropsko i uređeno društvo“, napominje generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Suzana Grubješić za EWB.
Sa druge strane, Vladimir Pavlović smatra da odgovornost leži na svima.
„Odgovornost političkih elita koje su bile na vlasti od 2000. godine na ovamo je u tome što su (ne)voljno dozvolile da predominantni diskursi vezani za evropsku integraciju budu oni vezani za velike političke teme (razlaz Srbije i Crne Gore, Haški tribunal, Kosovo, regionalna saradnja i sl.). Ove teme jesu bitne, ali su one istovremeno onemogućile informisanje građana, otvoren i odgovoran dijalog o drugim temama koje su podjednako važne za naše društvo“, kaže Pavlović.
On ističe da postoji i odgovornost države, koja takođe, nije uspela da uspostavi održivi dijalog o tome kako se suočiti i sa onom stranom procesa evropskih integracija koji podrazumeva dodatne napore, i u pojedinim slučajevima nepopularne mere, kao i to da i Unija jednim delom snosi odgovornost.
„Odgovornost EU leži u tome što nije uspela u potpunosti da dopre do građana i što i dalje nije u stanju da delotvorno iskomunicira sve ono što je urađeno u Srbiji u prethodnih 18 godina. Redovno informisanje o količini bespovratnih sredstava i realizovanim projektima očigledno nisu dovoljni“, ukazuje Pavlović, navodeći podatak istraživanja da se Rusija se i dalje kotira kao jedan od najvećih donatora Srbiji iako se, prema dostupnim podacima, ne nalazi ni u prvih 10.
Srđan Majstorović, pak, objašnjava da su istraživanja stavova građana poput ovog korisna jer ukazuju na podeljenu odgovornost za nedovoljnu informisanost građana. On smatra da je proces pristupanja EU u vlasništvu svih njenih građana ali je država, odnosno Vlada, ta koja sa predstavnicima EU pregovora uslove našeg članstva.
„Najveća odgovornost za informisanost javnosti svakako leži na državnim organima i EU. Svoju odgovornost bi u budućnosti morali mnogo uspešnije da podele sa drugim zainteresovanim akterima kao što su organizacije civilnog društva, mediji, privredna i strukovna udruženja i sindikati“, kaže Majstorović.
Ono što posebno zabrinjava, navodi Majstorović, jeste upadljiva neaktivnost većine narodnih poslanika kada je u pitanju informisanje javnosti o procesu pristupanja EU.
„Kvalitet i nivo rasprava u Skupštini, zloupotrebe pravila i opstrukcije njenog rada, ukazuju da nije realno očekivati bilo kakve pomake u pozitivnom pravcu u bliskoj budućnosti. Nažalost, u takvim okolnostima javnost će time biti oštećena i neće biti u prilici da čuje argumente od onih koji imaju dužnost da odlučuju o evropskoj budućnosti Srbije“, ističe Majstorović.
Međutim, on smatra da najveća odgovornost leži na političkim liderima koji „moraju da pokažu vlastitim primerom šta se očekuje od „EU evropeizacije“ Srbije“, kao i to da moraju da promovišu demokratske institucije i vladavinu zasnovanu na zakonima i pravilima koja su isti za sve.
Mladi u Srbiji nedovoljno obavešteni o procesu evropskih integracija
Vladimir Pavlović kaže da prema jednom od poslednjem istraživanja na temu stavova mladih prema EU, članstvo Srbije u Uniji ne podržava trećina mladih, dok samo 12 odsto apsolutno podržava članstvo.
„Mladi imaju jasan stav o pojedinim prilikama koje donosi proces evropskih integracija (npr. obrazovanje, putovanja, zaposlenje) dok pokazuju značajno odsustvo interesovanja za neka druge segmente života jedne zajednice čijem unapređenju kvaliteta bi mogli da značajno doprinesu“, ukazuje Pavlović.
Međutim, ono što brine, kaže, jeste to što su mladima nedostupne ili teško dostupne praktične informacije o tome kako iskoristiti ove prilike, naročito mladima van velikih urbanih centara.
„Sve ovo govori u prilog tome da su mladi nedovoljno obavešteni o procesu evropskih integracija. Sa mladima je neophodno razgovarati o evropskim integracijama jezikom koji razumeju, instrumentima komunikacije koje koriste i, za početak, o temama koje su im prvenstveno interesantne. Pored toga neophodno je probuditi u njima potrebu za građanskim aktivizmom i delovanjem u zajednici“, objašnjava Pavlović za EWB.
Koordinator programa Krovne organizacije mladih Srbije, Boban Stojanović, saglasan je sa tvrdnjom da mladi nisu dovoljno obavešteni o procesu evropskih integracija, ali i da većina mladih zna šta Evropska unija može da im donese u pogledu putovanja, obrazovanja, zaposlenja.
„Nisko poverenje u institucije EU, niska podrška mladih ulasku Srbije u EU i odsustvo znanja šta EU donosi Srbiji u pogledu vladavine prava, bezbednosti, slobode medija i zaštiti ljudskih prava ukazuje na to da mladi nisu baš najbolje informisani kako o EU, tako i o procesu evropskih integracija Srbije“, kaže Stojanović za naš portal.
„Čak i kada se govori o suštini, ona se predstavlja apstraktno, kroz broj otvorenih poglavlja, a mladi nisu previše zainteresovani da se dublje upuštaju u to“, ukazuje on.
Da bi se ova tema približila mladima, Stojanović smatra da bi to trebalo učiniti kroz interaktivnijij sadržaj, putem društvenih mreža i aplikacija, ali na što jednostavniji način, kao i da bi pažnja trebalo da bude usmerena na to da se mladima „evropske integracije predstave odvojeno od dnevno-političkih i drugih dešavanja u Srbiji“.
Šta je neophodno uraditi da bi se procenat podrške povećao?
Srđan Majstorović smatra da je potrebno decentralizovati proces pristupanja EU i otvoriti ga za širu javnost kako bi se unapredilo razumevanje ovog procesa i reformi koje se tom prilikom sprovode, ali i da je neophodno pričati o konkretnim reformama.
On ističe i da je potrebno objasniti „kontekst u okviru kojeg se proces odvija i uskladiti, blansirati očekivanja građana od članstva u EU“, što podrazumeva drugačiji način komuniciranja sa građanima.
„Predstavnici Vlade često pominju da se reforme u okviru procesa pristupanja sprovode zbog građana Srbije, a ne članstva u EU. To je dobra polazna tačka za dijalog o koristima koje za građane donose jasna podela vlasti, poštovanje ljudskog dostojanstva, nezavisno sudstvo, zapošljavanje na osnovu stručnosti kandidata, slobodni mediji i druge oblasti“, kaže Majstorović. On napominje da je posebno je važno „promeniti ton i pacifikovati poruke koje se tiču saradnje u regionu, uspostavljanja poverenja i dobrih odnosa sa susedima imajući u vidu zajedničku evropsku budućnost“.
Sa druge strane, Suzana Grubješić smatra da bi ovaj trend mogao da se preokrene, ukoliko bi građani mogli da osete konkretnu korist od procesa evropskih integracija, kao što je bilo ukidanje viza 2009. godine.
„Imajući u vidu da se EU posle pauze od nekoliko godina, opet zainteresovala i za region i za temu proširenja, nije iznenađenje da natpolovična većina građana Srbije nastavlja da podržava pristupanje Evropskoj uniji“, smatra Grubješić.
Ona je uverena da će ta podrška biti značajno veća u trenutku održavanja referenduma o ulasku u EU, kao što je bilo u drugim zemljama, navodeći primere Slovenije i Hrvatske. „U Sloveniji je u na referendumu 89 odsto glasalo ZA, dok je u Hrvatskoj glasalo 66 odsto, a samo dve godine pre ulaska, podrška građana Hrvatske bila je rekordno niska – 49 odsto“, objašnjava Grubješić.
Sa ovim je saglasan i Vladimir Pavlović, koji smatra da je običnom građaninu neophodno da shvati na ličnom primeru na koji su način evropske integracije unapredile njegov život.
„Na ovaj način, prepoznajući konkretne koristi i shvatajući čemu ovaj proces vodi, građani će lakše prihvatiti i podneti deo odgovornosti i za gore pomenuti nepopularni deo procesa o kome se, na žalost, skoro uopšte i ne komunicira“, zaključuje Pavlović.
Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.