BEOGRAD – Bilo je potrebno četiri dana od kada je postalo jasno da Evropski savet nije doneo odluku o otvaranju pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom da u javnost dospe neka reakcija vlasti u Srbiji, i to u vidu intervjua predsednika Vučića austrijskom dnevnom listu Štandard. Dok je prošli petak protekao u, uglavnom, negativnim reakcijama i izrazima solidarnosti sa Skopljem i Tiranom iz Brisela, Evrope i regiona, komentar zvaničnog Beograda je izostao.
Samo nekoliko sati nakon što su se evropski lideri razišli bez dogovora u noći između četvrtka i petka, stigle su kritike predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, premijera Hrvatske Andreja Plenkovića i donedavnog grčkog premijera Aleksisa Ciprasa. Svi oni izrazili su razočarenje što odluka o narednom koraku u procesu evropskih integracija njihovih suseda još nije doneta.
“Nemogućnost postizanja dogovora na Evropskom savetu o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom veliko je razočarenje za sve nas u regionu. To može imati veoma negativne posledice i za Zapadni Balkan, i za EU”, napisao je Đukanović na tviteru.
Šefovi vlada zemalja centralne i istočne Evrope, poput premijera Češke Andreja Babiša, takođe su izneli svoj stav da je ova odluka kojoj je prvenstveno “kumovala” Francuska bila pogrešna, dok su čak i lideri nekih od najvećih zemalja članica, Angela Merkel i Đuzepe Konte, rekli da su Severna Makedonija i Albanija zaslužili otvaranje pregovora.
Najviši zvaničnici EU bili su još oštriji – predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker nazvao je nemogućnost evropskih lidera da se dogovore “istorijskom greškom”, predsednik Evropskog saveta apelovao na Skoplje i Tiranu da ne odustanu, a predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta napisao je u saopštenju da je EU izneverila svoje partnere sa Balkana.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić na ovo pitanje osvrnuo se tek nakon što mu je pitanje postavio bečki list Štandard u intervjuu koji je u Srbiji prenet u utorak. Vučić je ocenio da će takva odluka doneti do rasta nepoverenja prema EU u Srbiji, da region ne može da se potpuno osloni na Uniju, kao i da je potrebno dalje razvijati veze sa drugim partnerima, kao što su Turska, Kina i Rusija.
Sličnu poruku predsednik Srbije poslao je dan kasnije, u londonskom Fajnenšal Tajmsu, iznoseći još direktniji stav o potrebi produbljivanja saradnje sa Rusojom i Kinom koja je, prema njegovom mišljenju, opravdana podlednjom odlukom EU. Srbija sutra potpisuje ugovor o slbodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom.
Komentar premijerke Srbije Ane Brnabić je u potpunosti izostao, dok je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović podršku evropskom putu Albanije i Severne Makedonije iznela u jednoj rečenici u današnjem intervjuu Novostima.
Čitava situacija podseća na period sklapanja Prespanskog sporazuma između Makedonije i Grčke kada Srbija takođe nije odreagovala, da bi nakon male izlaznosti na referendumu o promeni ustava zemlje mnogi provladini tabloidi čak i proslavili ovaj neuspeh, o čemu je naš portal pisao prošle godine.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov za European Western Balkans ocenjuje da srpskim vlastima, zapravo, uopšte nije krivo što pozitivna odluka nije doneta.
“Ova vlast će i dalje tvrditi da ostaje na evropskom putu, kako zbog javnosti, tako i zbog predpristupnih fondova, ali zapravo oseća olakšanje zbog ove situacije jer joj, narodski rečeno, EU više ne duva za vrat oko unutrašnjih reformi, oko Kosova, kao i bliskih odnosa sa Rusijom”, kaže Popov.
Neotvaranje pregovora, posebno sa Severnom Makedonijom, većina komentatora protumačila je kao nesposobnost EU da nagradi teške reforme koje su Skoplje i Tirana sproveli u poslednjih nekoliko godina kako bi napredovali na evropskom putu.
Popov ocenjuje da ovoj vlasti odgovara da sistem “štapa i šargarepe” ne funkcioniše kako treba, jer ona samo fingira da je na evropskom putu.
“O tome svedoči reakcija premijerke na negativan izveštaj o napretku Srbije, nedostatak nervoze zbog neotvaranja novih pregovaračkih poglavlja, kao i činjenica da je poslednjih godinu i po šefica pregovaračkog tima bila potpuno skarajnuta i iz ovog procesa i iz javosti, da bi na kraju bila sklonjena na novu dužnost, što je valjda jedinstven slučaj kada je reč o zemljama koje su do sada pristupile EU”, objašnjava on.
Ćutanje Beograda posebno je u neskladu sa nedavno promovisanom inicijativom o stvaranju “malog Šengena” u regionu, i to upravo sa Skopljem i Tiranom, ocenjuje za EWB predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike i član savetodvne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) Srđan Majstorović.
“Najava čvršće integracije zemalja Zapadnog Balkana podrazumeva i pruzanje nedvosmislene podrske svojim susedima”, naglašava on.
Majstorović podseća da je čvršća saradnja i uspostavljanje četiri slobode kretanja, ljudi, robe, usluga i kapitala, koja je dogovorena nedavno u Novom Sadu a očekuje se da uključi i preostale države regiona, pozitivan način da se odgovori na neodlučnost EU.
“Upravo zato, Srbija bi u sličnim situacijama poput ove sa izostankom odluke EU, morala da reaguje sa mnogo više osećaja za trenutak, i da time nedvosmisleno ukaže da je spremna da neguje odnose zasnovane na solidarnosti sa svojim partnerima u regionu”, zaključuje Majstorović.
Sudeći po prikazanom nivou solidarnosti u jednom od najizazovnijih trenutaka za reformski proces Albanije i Severne Makedonije, i “mali Šengen” se trenutno čini kao teško dostižan cilj.