BRISEL – Nakon francuskog „non-pejpera“ o reformi metodologije proširenja EU koji je objavljen prošlog meseca, devet država članica Evropske unije izradilo je sopstveni predlog kao doprinos debati o tome kako da proces postane efikasniji.
Austrija, Češka, Estonija, Italija, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska i Slovenija izradile su predlog pod nazivom „Elementi za poboljšani proces proširenja i održivu i ubrzanu integraciju zapadnog Balkana“.
Reforma procesa proširenja ne dovodi u pitanje odluku o otvaranju pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom, koja bi trebalo da bude doneta do marta 2020. godine, navedeno je u uvodu.
Prema dokumentu, pregovaračka poglavlja trebalo bi da budu grupisana po glavnim oblastima, tako da se mogu zajednički otvoriti i zatvoriti.
„Međuvladine konferencije postale bi politički relevantnije“, stoji u dokumentu koji je potpisalo 9 država članica EU.
Glavna razlika u odnosu na francuski predlog, koji je predviđao sedam faza pregovaračkog procesa, jeste u tome što bi grupe poglavlja trebalo mogle da se otvaraju parlalelno, a ne jedna za drugom.
Novi politički podsticaji, prema dokumentu, uključivali bi godišnje sastanke Evropskog saveta sa liderima sa Zapadnog Balkana, povećano učešće predstavnika ZB u pojedinim sastancima Saveta, kao i odbora Saveta i radnih grupa Evropske komisije.
Proširenje na Zapadni Balkan trebalo bi da bude tema i na Konferenciji o budućnosti Evrope, koja je planirana za 2020-2022.
U dokumentu se takođe predlažu „evropske konferencije“ u celom regionu, u cilju promocije dijaloga i konsultacija. Evropski parlament, nacionalni parlamenti i civilno društvo bili bi uključeni u ovu inicijativu.
Ostali predlozi uključuju bolju strukturu za poglavlja 23 i 24 o vladavini prava. U dokumentu se predlaže da treba imati više prioriteta i jasnih preporuka, uključujući i rokove, kao i da EU treba da pruži veću podršku u sprovođenju pravnih tekovina.
„Sve već dostupne instrumente pristupnog procesa, uključujući i „klauzulu o neravnoteži“, trebalo bi dalje primenjivati kako bi se ojačao uticaj EU“, navodi se u “non-pejperu”.
Predstavljanje nivoa primene pravnih tekovina EU trebalo bi da se vrši na merljiviji, uporedljivi i komunikativniji način, a trebalo bi razmotriti i poboljšanja poput tabela sa rezultatima.
Što se tiče finansijskih podsticaja, „non-pejper“ naglašava da one treba da budu efikasne i ciljane. Treba razmotriti postepeno učešće na jedinstvenom tržištu EU i otvaranje više programa Evropske unije za Zapadni Balkan.
„Početak novog zakonodavnog ciklusa EU pruža priliku za novi podsticaj integraciji Zapadnog Balkana u EU. Stoga se radujemo predlozima Komisije za poboljšanje procesa proširenja“, navode države članice u uvodu.
Potpuno članstvo regiona u EU ostaje krajnji cilj procesa, a vrata Evropske unije ostaju otvorena, naglašava „non-pejper“.