BEOGRAD – Naredna godina će predstavljati izazov za region Zapadnog Balkana, a Evropska unija će nastaviti da insistira na vladavini prava kao osnovnom kriterijumu za napredak pregovora, zaključeno je na predstavljanju „Dvanaest predloga za proširenje EU sa Zapadnog Balkana“.
Skup koji je organizovao Evropski pokret u Srbiji je otvorio ambasador Nemačke u Beogradu Aksel Ditman, koji je rekao da je vladavina prava najvažnija stavka koja će odrediti vremenske okvire procesa pristupanja regiona EU i da je regionalna ekonomska saradnja uvećana, ali da još uvek ima mesta za njeno poboljšanje.
Pet godina je prošlo od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a sada je pravi trenutak da govorimo o efektima pridruživanja, kazao je savetnik ministarke za Evropske integracije i član Pregovaračkog tima Vladimir Ateljević.
„Jedna od najvećih dobiti koje su građani imali je vizna liberalizacija, a 75 odsto novootvorenih radnih mesta u Srbiji je direktan rezultat stranih investicija država članica EU. Kada smo počinjali proces pristupanja, bilo je mnogo kontroverzi, od toga da će pregovori značiti priznavanje Kosova do toga da će to imati negativne efekte po ekonomiju. Sada možemo da kažemo da je Sporazum imao pozitivne efekte“, kazao je Ateljeić.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja je podsetio da je Evropska unija kreirana kako bi sprečila sukobe njene dve najvažnije članice (Nemačke i Francuske) njihovim ekonomskim povezivanjem i da iste efekte možemo očekivati na Zapadnom Balkanu.
„Naših 12 preporuka je upućeno EU, ali ne smemo zaboraviti da sami moramo mnogo više raditi na implementaciji reformi na putu ka EU. Bregzit, migrantska i dužnička kriza su problemi koji trenutno opterećuju Uniju, evroskepticizam je u porastu, zbog čega svi moramo uložiti dodatni napor, smatra Crnobrnja.
Najviše koristi od naših preporuka imaće zemlje koje nisu još kandidati, a njihova suština da se što pre uđe u pregovore i da se u njima započnu reformski procesi, rekao je Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji. „Proces pregovaranja traje 19 godina, u međuvremenu su uvedeni dodatni koraci i prelazna merila. Bojim se da se da je proces pristupanja postao “proces radi procesa”. Ako Crna Gora uđe u EU 2025. godine to znači da je u procesu 17 godina, što je pet mandata vlada“, rekao je Međak.
Duško Lopandić, zamenik predsednika Evropskog pokreata u Srbiji naveo je da je je u Strategiji Evropske komisije „lopta prebačena“ na Zapadni Balkan i da proces pridruživanja jeste napor koji region treba da podnese, ali ne sam i bez podrške EU, kako očekuju pojedini političari iz država članica.
Naredna godina će biti veliki izazov za region, pošto se sledeće godine očekuju izbori za Evropski parlament, a tema proširenja Unije je previše „zapaljiva“ za Evropske političare, ocenio je Srđan Majstorović, predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike. „Iako se u Izveštaju Evropske komisije za Srbiju nigde nijespomenuo izraz „zarobljena država“, ako pažljivo čitate, tu su svi elementi: Parlament koji je onemogućen da obavlja svoju ulogu, korupcija, sudstvo koje ne funkcioniše, mediji pod pritiskom, jednom rečju odsustvo vladavine prava“, kazao je Majstorović. On je ocenio i da je način na koji su Grčka i Makedonija rešile svoje nesuglasice za primer, ali i da je nacionalizam podelio Zapadni Balkan na zajednice „koje na duže staze nisu održive“.
Preostali paneli na skupu su bili posvećeni ekonomskim rezultatima CEFTA i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Eksperti iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Makedonije i Srbije su diskutovali o podacima iz „12 preporuka“, i složili su se da sve regionalne inicijative ostavljaju više prostora za angažovanje, da tehničke i netarifne barijere predstavljuju i dalje najveću prepreku trgovini u regionu i da su vladavina prava, harmonizacija sa evropskim zakonodavstvom i bolja konkurentnost neophodni preduslov su za dalji napredak ekonomije Zapadnog Balkana.