BEOGRAD – Najveći deo sredstava od 30 miliona evra, koliko je nedavno Evropska komisija iz MADAD fonda izdvojila za Srbiju i Makedoniju kao pomoć u migrantskoj krizi, biće upotrebljen za prihvat migranata i njihov dobrovoljni povratak u zemlju porekla, rečeno je u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Državni sekretar Nenad Ivanišević kaže da će za te namene biti izdvojeno oko 20 miliona evra, dok će 9,5 miliona evra biti potrošeno na upravljanje granicom.
“S obzirom da u Makedoniji nema više od 16 migranata, a u Srbiji ih ima oko sedam hiljada logično je da većina novca ide za Srbiju”, rekao je Tanjugu Ivanišević.
Od početka migrantske krize, Srbija je od EU dobila oko 50 miliona evra pomoći, i to 2015. godine sedam miliona evra, 2016. godine 7,3 miliona evra, kao i dodatnih šst miliona evra za hranu i četiri miliona evra za pomoć lokalnim samoupravama.
“EU jeste glavna podrška u celoj migrantskoj krizi, to je najveći bilateralni donator, ne samo u migrantskoj krizi, nego inače”, rekao je on.
Kaže da Srbija ne angažuje sredstva iz bužeta da se pokriju troškovi migrantske krize.
On je ponovio da je Vlada Srbije opredelila sredstva za izbeglice i raseljene iz bivših jugoslovenskih republika i sa Kosova, a ne za migrante, kako su to protumačili pojedini mediji.
“Uredba vlade je redovna uredba koja se donosi na inicijativu Komesarijata za izbeglice, ona se odnosi isključivo na izbeglice sa prostora BIH i interno raseljena lica sa Kosova i nijedan migrant koji je došao od 2015. na ovamo nema pravo po toj uredbi da dobije nijedan dinar”, rekao je Ivanišević.
Govoreći o tome za šta su sada sredstva najpotrebnija, Ivanišević navodi da je neophodno pojačati jednu komponentu zbog dugotrajnijeg boravka migranata u Srbiji.
“To je sekundarni nivo zdravstvene zaštite, jer se migranti sada javljaju na bolnička lečenja, porođaje, operacije i iz novih sredstava planiramo da to pokrijemo, da ne trošimo novac iz budžeta”, naveo je on.
On kaže da se sve više migranata, kada vide da će njihov put u Evropu biti “nedosanjani san”, opredeljuje za dobrovoljni povratak preko Međunarodne organizacije za migracije, navodeći da je njih preko 70 iz Avganistana izrazilo želju da se vrati.
Na pitanje da li očekuje veći priliv migranata, budući da Turska napominje mogućnost da odustane od sporazuma sa EU, Ivanišević kaže da je Srbija spremna za tu situaciju, ali da ne veruje da će do tog odustajanja, jer bi onda Turska izgubila jedan važan element u pregovorima sa EU.
Međutim, sve prognoze su, kaže, nezahvalne.
“Ukoliko se odustane od tog sporazuma, onda je logično da jedan veći broj migranata krene putem Evrope. Mi smo od 2015. spremni na tu situaciju, podsetiću da je skoro milion ljudi prošlo kroz Srbiju”, rekao je Ivanišević, dodajući da su “udarna” mesta u Preševu, Bujanovcu, Dimitrovgradu spremna.
S druge strane, kaže, da su i vojska i policija po pitanju nekontrolisanog i ilegalnog ulaska na teritoriju Srbije spremne i do sada je, kaže, sprečeno oko 20.000 takvih ulazaka.
Ukoliko dođe do masovnog priliva, imajući u vidu mere koje su donele Mađarska i Slovenija, predviđanja su da bi i ruta mogla biti promenjena, a već postoji tendencija da određeni migranti pokušavaju preko teritorije BiH da dođu do zemalja EU, dodao je Ivanišević.
On je ponovio da u Srbiji trenutno ima oko 7.000 migranata, te da smo jedina zemlja koja je pomagala ljudima van sistema (prihvatnih centara), podsetivši da su ih u zimsko doba, kada je veliki broj njih bio u barakama, posetili ministri Nebojša Stefanović i Zoran Ðorđević.
Tada se, navodi, došlo do ideje da se otvori centar u Obrenovcu i sada je taj broj migranata koji se nalaze van sistema daleko manji.