EP: Rešiti slučaj Savamale i prekinuti negativnu kampanju protiv istraživačkih medija

Evropski parlament; Foto: Evropska unija

STRAZBUR – Rezolucija o izveštaju o Srbiji 2016. godinu usvojena je danas većinom glasova u Evropskom parlamentu. Za tekst Rezolucije o Srbiji izvestioca Dejvida Mekalistera od 673 prisutna poslanika, 524 poslanika je glasalo za dok je protiv bilo njih 70. Od glasanja se uzdržalo 79 poslanika u Evropskom parlamentu.

Nakon dva odlaganja rasprave, prvo zbog predsedničkih izbora u Srbiji, a onda i parlamentarnih na Kosovu, Rezolucija o Srbiji našla se pred poslnaicima Evropskog parlamenta. Tekst je konačno usvojen sa dodatnih osam amandmana, koji će u manjoj meri izmeniti tekst nacrta rezolucije.

Među usvojenim amandmanima našli su se između ostalog i amandmani kojima se zahteva rešavanje slučaja rušenja u Savamali, osuđuje negativna kampanja i nedovoljna zastupljenost opozicionih kandidata na nedavno održanim predsedničkim izborima, kao i zahteva obustavljanje negativne kampanje protiv istraživačkih medija.

Regionalna saradnja

U amandamnu koji je usvojen na predlog poslanika Saveza liberala i demokrata za Evropu (ALDE) Ive Vajgla iz Slovenije i Jasenka Selimovića iz Švedske od Srbije zemlja regiona se zahteva da se fokusriraju na pomirenje, pre svega kroz kulturne projekte koji se bave skorijom istorijom i koji promovišu zajedničko razumevanje istorije, kao i na poboljšanje javne i političke kulture tolerancije, inkluzije i pomirenja.

Predsednički izbori – osuda retorike protiv opozicije

Sam Dejvid Mekalister je podneo amandman kojim se traži upisivanje novog člana kojim se konstatuje da je Aleksandar Vučić sa 55,08% glasova izabran za predsednika Srbije na izborima koje je nadgledala misija OEBS-a.

Takođe, Slovenačka poslanica Tanja Fajon i njen kolega rumunski poslanik Viktor Boštinaru iz Naprednog saveza socijalista i demokrata (S&D), otišli su korak dalje i u njihovom amandmanu se oštro osuđuje retorika koja je korišćena tokom predsedničke kampanje od strane vladinih zvaničnika i provladinih medija, a koja je bila usmerena protiv drugih predsedničkih kandidata. Dodaje se i to da je medijska zastupljenost tokom predizborne kampanje bila nejednaka, i da su političari opozicije bili uskraćeni za javne debate. Od vlasti se traži da na odgovarajući način istraže tvrdnje koje se tiču raznih vrsta nepravilnosti, nasilja i zastrašivanja tokom izbora. Ističe se i značaj dijaloga vlasti sa demonstratima koji su nakon predsedničkih izbora i pobede Aleksandra Vučića protestovali u gradovim širom Srbije.

Zanimljivo je istaći da su poslanici Evropske narodne partije, čiji je od nedavno SNS član, bili skeptični prema ovom amandmanu. Zahtevali su čak i da se pojedini delovi amandamana izmene i ublaže. Na kraju se glasalo podizanjem ruku, pa je teško utvrditi ko je sve sem Dejvida Mekalistera i nekolicine psolanika EPP-ja bio protiv.

Savamala – zabrinutost zbog zastoja u istrazi

Na već čuveni član 12, koji je prvi put u nekom dokumentu EU spomenuo slučaj rušenja u Savamali, usvojen je i amandman Tanje Fajon i Viktora Boštinarua, kojim se izražava zabrinutost jer u toku godinu dana nije bilo nikakvog napretka u istrazi i poziva se na brzo rešenje događaja i na punu saradnju sa pravosudnim organima kako bi se počinioci priveli pravdi. Pozivaju se Ministarstvo unutrašnjih poslova i vlasti grada Beograda na punu saradnju sa javnim tužiocem na ovom slučaju. Takođe se pozivaju vlasti da se uzdrže od optužbi, pritisaka i napada usmerenih na članove pokreta “Ne davimo Beograd”.

Obustaviti negativnu kampanju protiv novinara

Takođe, usvojena su i dva amandamana koja nisu ranije podneta u pisanoj formi. Jedan je usvojen na predlog Tanje Fajon i Viktora Boštinarua i u njemu se izražava zabrinutost zbog negativne kampanje koja se vodi protiv istraživačkih novinara, pre svega onih koji izveštavaju o korupciji. Od vlasti se zahteva da promene odnos.

Ruski avioni brinu

Drugi je usvojen na predlog poslanika Ive Vajgla i Jasenka Selimovića i u njemu se kaže da prisutnost ruskih aviona u Nišu zabrinjava.

Još jedan usvojeni amandman odnosi se na Rusiju i njega su predložile specijalni izvestilac za Kosovo Ulrike Lunaček i Rebeka Harms. U njemu se izražava žaljenje jer je Srbija bila jedna od 26 država koja nije podržala Rezoluciju o Krimu u Ujedinjenim nacijama, a kojom se zahtevalo prisustvo međunarodne posmatračke misije na poluostrvu.

Podsetimo, u glavnom tekstu Rezolucije o Srbiji, o čemu je European Western Balkans već pisao, pozdravlja se napredak Srbije na putu ka EU i posvećenost regionalnoj saradnji, ali se i konstatuje da građani Srbije nisu dovoljno informisani o Evropskoj uniji i da vlasti moraju aktivnije “da promovišu EU strategiju”. Evropski parlament pozdravlja otvaranje osam poglavlja u pristupnim pregovorima sa Srbijom i naglašava da očekuje otvaranje novih. Pohvaljene su i ekonomske reforme, ali i ukupan reformski proces društva. Međutim, od Srbije se traži dalje zalaganje na zaštiti pripadnika ranjivih grupa kao što su Romi, osobe sa invaliditetom, LGBT populacija, migranti i zatvorenici.

Takođe, kritikuje se što nezavisnost pravosuđa nije osigurana u praksi, kao i što nema vidljivog napretka u borbi protiv korupcije. Vlast se poziva i na jačanje nezavisnih institucija i demokratije, a posebno je naglašeno da je jedina oblast u kojoj nema nikakvog napretka sloboda medija i izražavanja.

I ove godine Srbija je od strane Evropskog parlamenta pozvana da “postepeno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, uključujući i politiku prema Rusiji”.