NOVI SAD – „Najuticajniji igrač na Zapadnom Balkanu je Evropska unija, koja ima značajnu ekonomsku ulogu, ali pored toga, na Zapadnom Balkanu su bitna dugoročna politička obećanja. Svi ostali igrači su slabiji – SAD nisu zainteresovane, Rusija nema mnogo toga šta da ponudi, dok Kina ima ekonomski interes, ali nema političku strategiju za Zapadni Balkan“ istakao je Florijan Biber, profesor Centra za studije Jugoistočne Evrope i koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) u emisiji „Pravi ugao“ na Radio-televiziji Vojvodine.
S druge strane, profesor Peloponeskog univerziteta i član BiEPAG-a Nikolaos Cikafis naglasio je da se „trudimo da precenimo uticaj drugih zemalja na Balkan, kao na primer u Srbiji, gde se misli da je Rusija najveći donator, ali se slabo pominje u statistikama. Naime, EU predstavlja 70% investicija u regionu i to u pogledu trgovine, stranih direktnih investicija, ali se to zanemaruje od strane ljudi sa Balkana“.
Uprkos tome, Cifakis je naveo da je Balkan od vitalnog interesa za Rusiju, jer na prostoru Zapadnog Balkana Rusija kontroliše veoma značajnu infrastrukturu vezanu za gas, ali da generalno nije puno investirala u ovaj region, a kao primer ograničenosti ruskog uticaja istakao je nemogućnost Rusije da spreči pristupanje Crne Gore i Severne Makedonije u NATO.
Upitan da li Srbija predstavlja šahovsku tablu zbog prisustva brojnih aktera na Balkanu, Biber se složio s tom ocenom i podsetio da zbog nedostatka jasne perspektive za proširenje EU, drugi akteri poput SAD, Rusije, UAE slede svoje ekonomske interese, koje realizuju na destruktivni i opasan način, jer detalji dogovora nisu poznati.
Pored toga, dodao je, u slučaju kineskih investicija, pitanje je da li su ugovori transparentni, da li građani mogu da saznaju koji su uslovi tih ugovora, da li su ispoštovani standardi životne sredine, standardi za zaštitu radnika, da li će država bankrotirati kao rezultat tih ugovora. Naglasio je da to nije krivica Kine, već lokalnih aktera koji koriste Kinu da naprave loše dogovore.
U pogledu proširenja EU, Biber je naveo da je predsednik Francuske Makron jasan jer želi reformu EU pre proširenja, ali nije naveo da ne želi proširenje EU, već da se prvo izgradi struktura u okviru EU, jer su to dva paralelna procesa. Takođe, Cifakis ne bi potcenio prigovore Francuske upućene EU, jer se Francuska, prema njegovom mišljenju, više bavi institucijama EU, nego sama Unija.
„EU nikad ne govori jedinstvenim jezikom, tako da se ne može reći da se neće proširiti, jer dobar deo aktera – parlamenata, vlada i stranaka želi proširenje. Građani Evrope ne žele proširenje, jer su skeptični, ali moramo ih uveriti da će proširenje biti dobro rešenje. S druge strrane, vlade Zapadnog Balkana nisu napravile dovoljno napretka da ubede svoja građane da dovoljno žele da pristupe EU i onda postavlja se pitanje da li one zaista žele da pristupe EU“ istakao je Biber.
Povodom dijaloga Beograda i Prištine, Cifakis je istakao značaj aprilskog sastanka u Nemačkoj, gde su učestvovali Makron i Merkel, kao i Federika Mogerini i Johanes Han, koji su, kako je ocenio, izašli van svojih nadležnosti i pokušali da pronađu rešenje, odnosno ušli su u domen spoljne politike, gde države vode glavnu reč.
„Dakle, institucije EU su davale utisak da bi mogle da pristanu na dogovor za korekciju granica između Srbije i Kosova, iako je to van njihove nadležnosti“ kazao je Cifakis.
Biber je ocenio da dijalog između Beograda i Prištine nije uspeo, te da će se nastaviti kada bude formirana nova Evropska komisija. Po njegovom mišljenju, u proces treba uključiti i druge članice EU.
„Moramo se postarati da i druge države priznaju Kosovo, kako bi moglo da postane članica EU. U proces dijaloga moramo da uključimo i Kinu, Rusiju, SAD i moramo se postarati da Kosovo može da pristupi i u Ujedinjene Nacije. Inače, ništa neće biti postugnuto“ naglasio je Biber.
Srbiji niko spolja ne može da diktira da li treba ili ne treba da prizna Kosovo, kao i da političari treba da služe interesima naroda i zajednice Srba na Kosovu, rekao je Cifakis i istakao da je „iza nas stanovište da je Kosovo deo Srbije i da je potrebno da govorimo o pravima i ljudima, a ne o zemljama i granicama, odnosno treba razgovarati o tome da li Srbija treba da uđe u EU, da li Srbija želi da napreduje u okviru EU i da li Srbija želi stabilnost u EU“.
Obzirom da su pregovori Beograda i Prištine blokirani, Biber je zaključio da je u interesu Srbije da pronađe novi format pregovora, gde će pitanje Kosova biti rešeno jednom zauvek. Pored toga, Cifakis je dodao da u tom slučaju vrata EU neće biti zatvorena za Srbiju i Kosovo.
Biber i Cifakis su u ponedeljak učestvovali na konferenciji „Globalni akteri na Zapadnom Balkanu“ u organizaciji BiEPAG-a i portala European Western Balkans, a tom prilikom su predstavlili studiju i predstojeću knjigu na ovu temu.