LUKSEMBURG – Šefica hrvatske diplomatije Marija Pejčinović Burić kaže da su evropski ministri na sastanku u Luksemburgu razgovarali o političkim i bezbednostim aspektima situacije na Zapadnom Balkanu.
”Ono što zabrinjava jesu stanje i odnosi kao i nedostatak dijaloga između Srbije i Kosova”, izjavila je Pejčinović Burić.
Ona je na kraju sastanka Saveta ministra EU održanog u Luksemburgu izjavila da su evropski šefovi diplomatija razmotrili bezbednosne i političke aspekte situacije na jugoistoku Evrope.
Pejčinović Burić je navela da su, pored odnosa Beograda i Prištine, evropski šefovi diplomatija razgovarali i o pregovorima Skoplja i Atine oko imena, zatim, pozvali na hitno usvajanje izbornog zakona u BiH i skrenuli pažnju na stanje u oblasti vladavine prave i korupiciju u Albaniji.
“Razgovarali smo o tome kako dati dovoljno podsticaja svim zemljama da idu dalje u procesu proširenja, a ne ugroziti ono što je za mnoge države članice važno, a to je da svaki napredak na evropskom putu mora da bude vezan za napredak u reformama i kriterijume koji se ispunjavaju”, kaže Pejčinović Burić.
Šefica hrvatske diplomatije je naglasila da se puno očekuje od predstojećeg samita EU-Zapadni Balkan u Sofiji. Ona je podsetila da se prethodni takav samit održao pre 15 godina u Solunu i da je to isuviše dug period bez samita o tako važnoj temi kao što je proširenje.
“Za očekivati je da ovi samiti budu organizovani svake dve godine ako ne i svake godine”, najavila je Pejčinović Burić.
Ona je naglasila da su se svi u EU složili da je Jugositočnoj Evropi važno potvrditi evropsku perspektivu i doddala da se još radi na dokumentima i formatu organizacije samita u Sofiji.
“Sigurno je da da ovaj samit neće na jednak način biti snažan kao što je bio onaj u Solunu, ali biće dovoljno inspirativan i pokazaće da postoji volja i podrška EU za proširenjam baziranim na zajedničkim interesima i kriterijumima”, kaže šefica hrvatske diplomatije.
Ona je dodala da sama činjenica da sve zemlje jugoistočne Evrope nisu u istom statusu u procesu proširenja kao i da postoji pet članica EU koje nisu priznale Kosovo jasno ukazuje na to da se ne može na isti način govoriti o jednakoj perspektivi za sve na Zapadnom Balkanu.
“Ali postoji namera da se za sve zemlje pokaže volja i put kako da dođu do EU članstva”, zaključuje Marija Pejčinović Burić.