BEOGRAD- Napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom i reforme u oblasti vladavine prava su dva ključna elementa koja definišu brzinu napretka Srbije na putu ka Evropskoj uniji, kaže šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.
U intervjuu za magazin Kord Fabrici podseća da dijalog treba da dovede do obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine u pogledu sveobuhvatne normalizacije odnosa, ali ističe da EU ne donosi stav o konačnom statusu, uključujući aspekt priznavanja.
“Države članice donose odluku. Šta će ta normalizacija naposletku iziskivati i obuhvatati zavisi od onoga što čelnici u Beogradu i Prištini definišu i dogovore”, kaže Fabrici, dodajući da će EU, pod vođstvom visoke predstavnice i potpredsednice Federike Mogerini, nastaviti da pospešuje taj proces.
Imajući u vidu ambiciju Srbije da postane deo EU i složenost reformi, šef Delegacije EU ukazuje da bi tempo mogao da se ubrza, “kada biste prešli iz adagio u veloce”.
“U pregovorima, mi kažemo da ”ne postoji ograničenje brzine” ako govorimo o broju novih poglavlja koja bi mogla da se otvore, ali istovremeno EU integracije su stvar kvaliteta i dubine reformi, pre nego brzine njihovog sprovođenja”, kaže i u tom kontekstu naglašava značaj napretka u normalizaciji odnosa s Prištinom i reforme u oblasti vladavine prava.
Ocenjujući dosadašnji tempo Srbije u procesu pridruživanja EU, kaže da je, a imajući u vidu da su neka od najsloženijih poglavlja već otvorena, naša zemlja već na putu evropskih integracija i da u pregovorima postoji pozitivna dinamičnost.
Međutim, napominje, otvaranje poglavlja ne treba posmatrati kao cilj sam po sebi, već ga treba dovesti u vezu s napretkom reformi koje za cilj imaju zadovoljavanje standarda EU dok reforme, kaže, treba da imaju politički prioritet tokom cele godine, a ne samo kada se približava datum međuvladinih saveta.
“Politička poruka je da su vrata EU otvorena, ali da region treba da uradi svoj deo posla da ispuni ta očekivanja. Uspeh će se utvrditi na osnovu dobrih reformi i njihovih rezultata, a ne na osnovu definisanja datuma”, pojašnjava Fabrici.
Pomenuvši potrebu da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku ka Rusiji sa politikom EU, on podseća da države članice EU i zemlje koje žele da postanu članice moraju da održavaju svoje međunarodne odnose u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
“Jedna zemlja može da razvije odnose sa državom koja nije članica EU, uključujući Rusiju ili bilo koju drugu zemlju u svetu, pod uslovom da je ovaj zajednički okvir u potpunosti ispoštovan”, kaže Fabrici, naglašavajući da će Srbija morati u potpunosti da uskladi svoju spoljnu politiku do trenutka pristupanja EU.
Proces evropskih integracija Fabrici opisuje kao “faktor stabilizacije za ceo Zapadni Balkan” i ključni faktor “pogona” koji radi na dva nivoa: vuče zemlje regiona ka EU i istovremeno čini da jača regionalna saradnja bude moguća.
Primećuje da je region Zapadnog Balkana prošao kroz težak i buran istorijski period u nedavnoj prošlosti, te ukazuje da EU predstavlja najbolju priliku za pomirenje i zajedničku izgradnju demokratske, napredne i bezbedne budućnosti.
“Sama suština uspeha EU je trajno pomirenje tradicionalnih neprijatelja koji su odabrali saradnju nakon Drugog svetskog rata, što je potvrđeno 60-godišnjim periodom neprekidnog mira u EU”, objašnjava Fabrici.
Govoreći o svojim prioritetima u Srbiji, kaže da pre svega želi da pruži podršku neophodnim reformama i približi EU Srbiji i njenim građanima, na čelu jedne od najvećih delegacija Unija u svetu kojoj je takođe dodeljen zadatak da dostavi pomoć od 200 miliona evra koju EU odobrava Srbiji svake godine.
“Normalizacija odnosa sa Prištinom, izgradnja društva sa uporištem u vladavini prava, stvaranje savremene ekonomije orijentisane na rast, koja je rezilijentna, efikasna državna uprava, podsticanje prava pojedinaca i kolektivnih prava i stvaranje zdrave sredine: to su osnovni elementi evropske perspektive Srbije”, zaključuje šef Delegacije EU u Beogradu.