ALBAH – Predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, zajedno sa predstavnicima EU, političarima i stručnjacima, učestvovali su sinoć na panel diskusiji pod naslovom “Nove perspektive proširenja EU”, u organizaciji Evropskog foruma u Albahu. Diskusija se koncentrisala na njihov skori predlog o korekciji granice, koji vide kao trajno rešenje za odnose dve strane.
“Kosovo je odlučno u nameri da se dosegne obavezujući pravni sporazum. Sada je pravo vreme za to. To je veoma težak proces i zbog toga nam je potrebna podrška svih. Odlučili smo da ispitamo svaku moguću opciju”, rekao je Tači, podsećajući da će treći sastanak onoga što je nazvao “poslednjom fazom” dijaloga Beograda i Prištine pod posredstvom EU biti održan 7. septembra.
“Države regiona ne treba da se boje mogućeg sporazuma između Kosova i Srbije, čak i ako bi on sadržao promenu granice. To neće biti korekcija po etničkom principu – Kosovo će i dalje biti multietnička država i nastaviće da podržava prava manjina”, naglasio je Tači.
Predsednik Vučić iskoristio je priliku da ukaže na nesaglasnost međunarodne zajednice oko toga gde se nalaze granice Srbije i Kosova: “Polovina sveta kaže da je Kosovo nezavisna država, druga polovina priznaje samo Srbiju”.
“Niko nije pitao Srbe i Albance za granice. Radim sve što mogu da bih osigurao budućnost Srba”, rekao je Vučić, dodajući da Tači i on žele da izbegnu sukobe i ratove.
Upitan od strane moderatora Florijana Edera, izvršnog direktora magazina Politiko (POLITICO) u Briselu, da li će njegova država priznati Kosovo nakon potencijalne razmene teritorija, Vučić nije dao precizan odgovor, vrativši se na temu nesaglasnosti oko granica.
Predsednik Tači takođe je propustio priliku da pojasni svoju poziciju, izjavivši da se zalaže za korekciju granice zato što sadašnja situacija, koju je nazvao “zamrznutim konfliktom”, nije poželjna.
Takođe prisutan na panelu bio je Johanes Han, evropski komesar za pregovore o proširenju. On je podvukao da, koje god rešenje bude izabrano za buduće odnose Kosova i Srbije, njegov glavni cilj treba da bude regionalna stabilnost.
“Ne bi trebalo da pokrene bilo kakve dodatne ideje u regionu. Međunarodna zajednica mora da bude ubeđena da je rešenje skrojeno tako da garantuje stabilnost”, rekao je Han.
Još jednom je izrazio svoje mišljenje da “EU treba da izvozi stabilnost, a ne da uvozi nestabilnost”. Ovo je ključan uslov, objasnio je, za uspešno ubeđivanje stanovnika EU da Unija treba da primi još članica.
Takođe je ponovio svoju izjavu povodom stava predsednika Francuske Emanuela Makrona da EU treba prvo da se reformiše, pa tek onda da se proširuje, istakavši da ova dva procesa mogu da se odvijaju paralelno.
Dvojica predsednika država članica EU, Aleksander van der Belen iz Austrije i Borut Pahor iz Slovenije, takođe su učestvovali u diskusiji.
Predsednik Van der Belen pozdravio je povećan angažman EU na Zapadnom Balkanu, ističući najvažnija postignuća od početka godine: Komisijinu novu Strategiju proširenja, Samit u Sofiji, dogovor o imenu između Makedonije i Grčke i dalju normalizaciju odnosa Bugarske i Makedonije. Podsetio je i da je otvaranje pregovaračkih poglavlja sa Makedonijom i Albanijom moguće već sledeće godine.
“Vredi očuvati ovaj zamajac; šanse su trenutno u korist proširenja. EU nije potpuna bez Zapadnog Balkana”, naglasio je Van der Belen.
Predsednik Pahor, aludirajući na pitanje razgraničenja između Slovenije i Hrvatske, kritikovao je EU zbog odsustva insistiranja na primeni onoga što je uz velike teškoće dogovoreno. Istakao je da takva praksa ne bi trebalo da se nastavi u budućnosti.
Panel su otvorili dvoje mladih stručnjaka, Tena Prelec, istraživačica saradnica na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka, i Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost iz Sarajeva.
Predviđajući glavnu temu razgovora, Prelec se osvrnula na pitanja koja zahtevaju više fokusa – rastuću ekonomsku nejednakost u regionu, posebno u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kao i emigraciju.
Mladi gube veru u meritokratiju, objasnila je. Suočeni su sa dve opcije – postati deo korumpiranog sistema ili otići, i mnogi biraju ovu drugu. Članstvo u EU ne rešava ovaj problem. Zapravo, broj emigranata iz Hrvatske bio je višestruko veći 2016. nego 2011.
Ćerimagić je pozvao prisutne lidere iz regiona da se suprotstave narativu o etničkim podelama. Opisao je tragične posledice koje je po Jugoslaviju imala ideja da smo bezbedni jedino tamo gde je naša etnička grupa na vlasti.
U regionu više ne sme da bude promena granica po etničkom principu, zaključio je Ćerimagić.