Emanuel Markon; Foto: Ministarstvo spoljnih poslova Francuske Republike

Posle rampe za otpočinjanje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i glasnih kritika koje su zbog toga došle iz Brisela i Berlina, Francuska je pred evropsku javnost iznela predlog za reformu pregovaračkog procesa. Sedam faza, postepeno uključivanje uz otvaranje fondova EU za zemlje kandidate, ali i strože uslove i mogućnost da, ukoliko ne pokaže dovoljan napredak, zemlja bude vraćena u prethodnu fazu, glavne su stavke za koje se Francuska zalaže. I dok neki ovo vide kao pokušaj Francuske da umanji ljutnju Berlina i pokaže da proširenje ipak nije mrtvo, drugi smatraju da je ovo samo francuski trik da pregovore sa Zapadnim Balkanom maksimalno uspori i oteža.

Prema predlogu iz Pariza, pregovori više ne bi bili podeljeni u 35 pregovaračkih poglavlja, već u sedam faza, zasnovanih na određenim oblastima. Nakon uspešnog sprovođenje reformi iz date faze, država kandidat bi postajala član EU u toj oblasti i na raspolaganju bi imala fondove koje koriste i sve ostale države članice. Bez uspešnog zatvaranja jedne faze, nije moguće ostvarivati napredak u drugim oblastima. Takođe, ukoliko država ne ispunjava preuzete obaveze iz neke faze, postojala bi mogućnost da se vrati u neku od ranijih faza, čime se članstvo uvek držalo “na tankom ledu”.

Ono na šta posebno treba obratiti pažnju jeste činjenica da se vladavina prava nalazi u prvoj fazi. Što znali da bez ostvarenja pravne države, slobode medija i izgradnje stabilnih institucija, neće biti moguće napraviti nikakav pomak u bilo kojoj drugoj oblasti. Ovakav pristup je potpuno suprotan od postojećeg, s obzirom na to da se poglavlja 23 i 24, koja se bave vladavinom prava, otvaraju na početku pristupnih pregovora i zatvaraju na kraju, upravo zbog toga što su najkompleksnija i najteža, pogotovo kada su u pitanju zemlje regiona koje nemaju jaku demokratsku tradiciju. Ovo budi sumnju da se iza velikodušnosti Francuske da otvori fondove za zemlje koje pregovaraju krije zapravo namera da zemlje regiona, imajući u vidu njihove dosadašnje slabe rezultate u oblasti vladavine prava, ostanu dugo godina blokirane u ovoj početnoj fazi. Na takav scenario upozorava i Srđan Cvijić.

“Kaže se da se po jutru dan poznaje. Ako je suditi prema francuskoj odluci da blokira otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom, mislim da nova metodologija, ako se ikad sprovede u delo, može da ima ovakav rezultat”, objašnjava viši politički analitičar Instituta Otvorenog društva za evropsku politiku u Briselu i član BiEPAG-a za EWB. Dodaje i da problem nije u samoj metodologiji, već u sistemu odlučivanja u okviru Evropske unije, koji, zbog potrebe da se odluke o proširenju donose jednoglasno, ostavlja mogućnost da članice blokiraju proširenje, bez obzira na to da li zemlja kandidat realno demokratski napreduje ili nazaduje.

Cvijić veruje i da Francuska ovim pokušajem da promeni proces pregovora želi da sebe, nakon oštrih kritika iz Berlina, Rima i Beča, predstavi kao konstruktivnog, a ne nepredvidivog partnera koji opstruira proces proširenja.

“Bez rešenja problema sistema odlučivanja, bilo kakva metodologija neće pomoći. Ako je Francuska zaista iskrena u želji da reformiše sistem pristupnih pregovora založiće se za uvođenje sistema glasanja kvalifikovanom većinom i u oblasti pristupnih pregovora”, kaže Cvijić.

Inače, princip kvalifikovane većine znači da se odluke o proširenju ne donose jednoglasno, već po posebnom sistemu glasanja koji postoji u EU uniji, a koji kaže da je odluka izglasana ukoliko za nju glasa 55 odsto članica, koje predstavljaju najmanje 65 odsto populacije EU.

“Zemlje članice bi zadržale pravo da ne ratifikuju Sporazum o pridruživanju sa određenom zemljom, ako bi se takva odluka kosila sa njihovim ključnim nacionalnim interesima, s tim da bi pritisak na njih u tom trenutku, kada je zemlja kandidat učinila sve potrebne korake ka članstvu, bio mnogo veći nego u nekim prelaznim fazama. Takođe, nejasno je kako će prema ovoj novoj metodologiji zemlja kandidat da nazaduje u pregovorima, jer bi i za takvu odluku bila potrebna jednoglasnost”, naglašava Cvijić.

Iako će se o francuskom predlogu tek razgovarati u Briselu, prema pisanju DW-a, Nemci su vrlo oprezni povodom ovog dokumenta, pre svega zbog bojazni da bi uvođenje nove metodologije zapravo dodatno odložilo početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, što Berlin smatra neprihvatljivim. Cvijić objašnjava da nije nezadovoljstvo metodologijom pregovora razlog tvrdog stava Francuske, već unutrašnje političke prilike i određeni interesi u spoljnoj politici.

“Francuskoj predstoje lokalni izbori u martu sledeće godine, kao i predsednički izbori u aprilu 2022. godine. Vladajuća stranka predsednika Makrona želi da na svaki način minimizuje rizik da ove izbore izgubi od stranke Marin Le Pen. Protivljenje proširenju moglo bi da spreči da Makron izgubi nekoliko važnih procentnih poena u ove dve utakmice. Zapadni Balkan, takođe, nije regija od prioritetnog značaja za Francusku. Kada gledamo ekonomsku saradnju i strane direktne investicije, naš region je u velikoj meri pod nemačkim, italijanskim, i delom austrijskim uticajem. Francuska vrlo malo gubi kada se protivi proširenju EU na Zapadni Balkan”, objašnjava Cvijić.

Međutim, bez obzira na razloge i motive Francuske, predlog reforme će se naći na raspravi u Briselu već danas. Iz Evropske komisije za naš portal kažu da će zemlje članice razgovarati o samom predlogu i da će tek nakon toga imati više informacija.

“Proširenje je važan deo politike EU, jer predstavlja ulaganje u mir, demokratiju, napredak, sigurnost i stabilnost u Ervopi. Konstantno radimo na tome da proces proširenja bude efikasan i transparentan”, kratko i šturo komentarišu iz Evropske komisije.

I dok se čekaju zaključci sa sastanka zemalja članica, deluje kao da Srbija vesti i nije primila tako mirno. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović tvrdi da nova metodologija ne može biti primenjena na Srbiju i Crnu Goru, jer su već otpočele pregovore.

“Za mene kao ministra za EU od početka pregovora, glavno pitanje je – ako bi se novi izmenjeni pristup, pod pretpostavkom da ga prihvate druge države članice, primenio na Srbiju, kako bi se dosadašnji pregovarački proces koji je vodila Srbija valorizovao prema tim novim pravilima, odnosno ko bi nam rekao i kako bi izmerio u kojoj se fazi trenutno nalazimo. Ostaje da se vidi kako će druge države članice reagovati na ovaj predlog, kao i Evropska komisija. Jedna je stvar primeniti novu metodologiju na države koje tek treba da otpočnu pregovore sa EU, a potpuno druga da se menjaju pravila sa kandidatima koji su već duboko zašli u proces pristupanja EU”, navodi ministarka Joksimović i dodaje da ne vidi kako uslovi za pristupanje mogu biti stroži od trenutnih.

Iako tvrdi da je Srbija zainteresovana za sve što može da ubrza proces pregovora i da sprovodi reforme, broj poglavlja koje Srbija otvara u poslednje vreme zabrinjava. Ministarka tvrdi da je moguće da Srbija do kraja godine otvori samo jedno poglavlje, iako je spremna za četiri. To šalje jasnu poruku o tome da, uprkos tome što vlast uporno ističe svoju posvećenost reformama i članstvu u EU, napretka u ključnim oblastima vladavine prava i slobode medija nema. Naprotiv, brutalne kampanje protiv novinara i svih koji iznesu kritiku na račun vlasti prolaze kroz najbrutalniju kampanju tabloida. Poslednji u nizu je primer novinara N1 Miodraga Sovilja, koji je nakon postavljanja pitanja o aferi trgovine oružjem predsedniku Aleksandru Vučiću, u porežimskim medijima danima diskreditovan i napadan. Vrhunac je bilo jučerašnje objavljivanje privatne fotografije Miodrgaa Sovilja, na sajtu televizije Pink.

Ovakvi primeri, pokazuju da stav i skeptičnost Francuske oko proširenja na Zapadni Balkan i ubrzanje proces nisu neopravdani. Međutim, Cvijić ukazuje da sličnih problema ima i u samoj Uniji, te da loše stanje u Mađarskoj i Poljskoj služi kao upozorenje da ne treba naivno očekivati da će ulaskom u EU zemlje Zapadnog Balkana, čak i da sprovedu sve neophodne reforme, ostati na tom nivou. Zbog toga, kao opravdan vidi predlog Francuske da se uvede mogućnost nazadovanja.

“Sama ideja da se postupak pristupnih pregovora koristi kako bi se neke zemlje reformisale za vjek i vekova je pogrešan. Potrebno je promeniti sistem glasanja unutar EU, kako se omogućilo da se demokratsko nazadovanje u zemljama, poput Orbanove Mađarske, na pravilan način sankcioniše. Istovremeno, potrebno je nastaviti postupak pristupnih pregovora uporedo sa unutrašnjom reformom jer ne treba nikada izgubiti iz vida da kada govorimo o Zapadnom Balkanu, ne govorimo o još jednom u nizu beskonačnih proširenja EU, već o zaokruživanju procesa koji je počeo pre tačno 30 godina rušenjem Berlinskog zida, o ujedinjenju Evrope. Posao započet u Berlinu nije gotov”, ukazuje Cvijić.

I dok se od nekih analitičara može čuti da je predlog Francuske dobar jer u centar pregovora stavlja vladavinu prava, drugi smatraju da je upravo to “grm u kom leži zec” i ukazuju da nova metodologija, koja ograničava napredak u drugim pitanjima dok vladavina prava ne bude na zadovoljavajućem nivou, samo dodatno može usporiti ekonomski razvoj Zapadnog Balkana. Francuska predlaže da nova Evropska komisija novu metodologiju predloži do januara 2020. godine, a da je onda države članice usvoje i implementiraju do maja, kada se u Zagrebu održava samit EU i Zapadni Balkan.