Među više od 70 inicijativa za regionalnu saradnju, takozvani „mali Šengen“ istakao se nakon objavljivanja ideje u drugoj polovini 2019. Iako je tema “malog Šengena” bila u žiži javnosti od oktobra, u poslednja dva meseca se retko spominje. Zašto srpska, severnomakedonska i albanska strategija zajedničkog ekonomskog razvoja, sa konceptom daljeg uklanjanja različitih prepreka pri poslovanju u date tri zemlje, više nije u fokusu?
Nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Albanije Edija Rame i tadašnjeg premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva u Novom Sadu u oktobru, i Ohridu u novembru, sledeći sastanak ove inicijative trebalo je da se održi u Beogradu krajem januara ili početkom februara 2020, međutim do sastanka nije došlo.
European Western Balkans razgovarao je sa direktorom za istraživanja Instituta za saradnju i razvoj u Tirani Ardijanom Hačkajem i predsednicom Evropskog pokreta u Srbiji Jelicom Minić. Oni su se složili da spoljni faktori i drugi aktuelni događaji staju na put „malog Šengena“.
„Prvo, pažnja javnosti se preusmerila na praktične i konkretne mere povezivanja, poput sporazuma o železničkoj i vazdušnoj vezi koji su potpisani između Srbije i Kosova. Drugo, kako nijedan tehnički dokument o tome kako „mali Šengen“ može da izgleda još nije proizveden ili distribuiran, svi argumenti na raspolaganju zagovornicima „malog Šengena“ osim da je to ‘lepa inicijativa za Balkan’ su iscrpljeni“, objasnio je Hačkaj i dodao da je ono što je dospelo u naslove sa samita Evropske banke za obnovu i razvoj u Londonu pre dve nedelje bila stilska figura o tome kako „mali Šengen“ nije odgovarajući termin za visoki narod na Balkanu. „To vam nešto govori“, kaže Hačkaj.
Minić se slaže i dodaje da u regionu postoji mnogo otvorenih kriza.
“Imamo situaciju u Crnoj Gori u kojoj se desila velika polarizacija. Imamo situaciju u Bosni i Hercegovini gde su odnosi između dva entiteta napeti. Kao i predizbornu atmosferu u Srbiji i Severnoj Makedoniji, stoga deluje kao da nije dobro vreme da se dalje forsira priča o „malom Šengenu“, naglašava Minić.
„Mali Šengen“ i Regionalni ekonomski prostor
Međutim, iako su inicijatori ideju „malog Šengena“ predstavili kao svoju, nije prošlo nezapaženo da ova inicijativa podseća na Regionalni ekonomski prostor (REA) koji je već u primeni uz pomoć Saveta za regionalnu saradnju (RCC), osnovanom na Samitu u Trstu 2017. godine u okviru Berlinskog procesa. Postavlja se pitanje šta razlikuje „mali Šengen“ od REA.
Minić objašnjava da je REA zapravo dobila podršku svih šest partnera Zapadnog Balkana, što nije slučaj sa „malim Šengenom“. Kosovo odbija da se pridruži inicijativi, a Crna Gora i BiH su još uvek u procesu donošenja odluka.
RCC koordiniše i monitoruje primenu Višegodišnjeg akcionog plana, dok se sve mere CEFTA-e odražavaju na ekonomskoj dimenziji, ali više od toga, REA ima socijalnu dimenziju i digitalnu agendu što Regionalnom ekonomskom prostoru daje prioritet u poređenju sa CEFTA-om, koja je izričito ekonomski sporazum.
RCC je objasnio da je regionalna saradnja za njih priča koja se razvija. „Regionalna saradnja postaje značajna kada je krajnji kraj integracija u EU. Kako se proširenje odnosi na povezivanje tržišta i ljudi, verujemo da svaka inicijativa za odlučno uklanjanje barijera u našem regionu mora biti uzeta u obzir. Stoga, držimo otvorene oči i uši za svaki pojedinačni predlog svake privrede u regionu i nastavićemo da to radimo“, naveli su iz RCC-a.
CEFTA i “mali Šengen”
Međutim, otkad je Kosovo uvelo stopostotne takse na robu iz Srbije i BiH, regionalna saradnja je u zatišju, imajući u vidu da iako su sve zemlje Zapadnog Balkana uključujući Kosovo deo CEFTA sporazuma, CEFTA nema mogućnost da sankcioniše takse – stoga se pojavio „mali Šengen“, naglasila je Minić.
“Mali Šengen” je usledio nakon što je regionalna saradnja utihnula, jer je uvođenje stopostotnih taksi na robu iz Srbije i BiH u velikoj meri blokiralo regionalnu saradnju ne samo u oblasti trgovine, već sveukupno. Sankcije su nemoguće, jer UNMIK predstavlja Kosovo u CEFTA-i, a taj mehanizam jednostavno ne funkcioniše kada je u pitanju Kosovo i trgovinske mere koje podrazumeva“, kaže Minić, ali naglašava da se ovo može tumačiti i kao pokušaj da se u datim okolnostima da novi život svim inicijativama koje su pokrenute ranije.
Ipak, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da bi se “mali Šengen” trebao razvijati u okviru Berlinskog procesa. Minić to vidi kao poziciju u kojoj bi Berlinski proces dao veći autoritet “malom Šengenu” kada bi podrška došla od njih.
„Međutim, postoje i neke rezerve da je došlo do hiperprodukcije, proliferacije različitih regionalnih inicijativa koje se preklapaju, što je tačno u ovom slučaju. Ali postavlja se pitanje zašto je do toga došlo, da li je postojao neki razlog? Da li je ovo pokušaj revitalizacije Regionalnog ekonomskog prostora, u tom pogledu ova inicijativa ima smisla, jer smo imali demonstracije lidera tri člana zapadnobalkanske šestorke da su spremni ponovo da intenziviraju proces“, objasnila je Minić.
Hačkaj naglašava da Kurti nije jedini koji kaže da bi „mali Šengen“ trebalo da bude u okviru Berlinskog procesa.
„Postoji inflacija inicijativa za regionalnu saradnju u kojima su članice zemlje SEE6 – trenutno smo prebrojali 71. Da bi ideja postala stvarnost, potrebna joj je strategija, akcioni plan, detaljni ciljevi, mere, pokazatelji, merila, raspoloživa finansijska sredstva i kvalifikovano osoblje. Sve to imamo u CEFTA-i i RCC-u. Berlinski proces od 2014. godine pruža političku podršku, dok Evropska komisija nudi finansijsku podršku“, kaže Hačkaj i dodaje da se slaže da i Berlinski proces i proširenje moraju biti preispitani kako bi se prilagodili kontekstu na terenu, ali su barem resursi koji oni pružaju dostupni sada.
Kako se Kosovo uklapa u “mali Šengen”?
Ipak, Kurti nije jedini protivnik ideje da se Kosovo pridruži „malom Šengenu“. Predsednik Kosova Hašim Tači napisao je na Facebooku da je inicijativa besmislena sve dok Srbija i BiH ne priznaju Kosovo i dodao da Kosovo ne želi da zameni svoju evroatlantsku perspektivu za regionalnu.
„Srbija je namerno previdela Kosovo na prvom samitu ove nove regionalne inicijative. Drugo, jedina vizija Kosova ostaje članstvo u EU i NATO. Stoga ne želimo ni u kom slučaju zameniti našu evroatlantsku perspektivu bilo kojom regionalnom inicijativom“, izjavio je Hašim Tači na Facebooku.
Naprotiv, albanski premijer Edi Rama rekao je da je inicijativa inkluzivna, da nikoga ne isključuje i da će bilo kakvo uslovljavanje biti neprihvatljivo. “Ako je Kosovu potrebno poštovanje, integracija, ekonomski razvoj, to je put”, rekao je Rama.
Hačkaj objašnjava da je bez bilo kakve političke pozadine iza svoje odluke, pozivajući se na premijera Albanije, Kurti izjavio da želi da razume šta nije funkcionisalo na bilateralnom nivou pre nego što se “skoči” na novi multilateralni sporazum.
„Takođe, treba dodati da zbog načina na koji je ova inicijativa započeta u Nišu, nepozvane zemlje Zapadnog Balkana inicijativu shvatile kao „tri + tri“, čak iako je bilo kristalno jasno da su dobrodošle da se pridruže bilo kad“, kaže Hačkaj.
Minić smatra da Kurtiju jednostavno treba dati malo vremena, i da se polako menjaju neki teški stavovi prema Srbiji, kao što je stav o stoprocentnim taksama na robu iz Srbije i BiH.
„Jasno je da postoji pomak. Moguće je da bi se, ukoliko bi se klima u regionu poboljšala i odnos prema „malom Šengenu“ promenio, jer su neke od prvih reakcija bile da je ova inicijativa ‘ponovno obnavljanje Jugoslavije’, takođe i da ‘Srbija ponovo ima pretenzije’ kroz “mali Šengen”, za šta mislim da nije slučaj, jer ovo samo daje novi život regionalnom ekonomskom prostoru”, naglašava Minić.
Neki kažu da je „mali Šengen“ način da se zaobiđe pitanje Srbije i Kosova kada je reč o ekonomskoj saradnji. Minić kaže da je sasvim suprotno:
„Ne mislim da ovo zaobilaženje pitanja Kosova, već davanje prilike da se kroz „mali Šengen“ reše neka otvorena pitanja sa Kosovom, ne samo Srbije, već i BiH. Jer, ako bi se Kosovo i BiH pridružile inicijativi, vizni problem između Kosova i BiH automatski bi bio rešen. Osim toga, u okviru multilateralnog aranžmana, Kosovo bi takođe moglo da prevaziđe ukidanje viza i bilo kakve političke posledice tog poteza. Tada bi se osigurao toliko traženi reciprocitet, jer bi sve zemlje „malog Šengena“ imale iste međusobne obaveze“, objašnjava Minić i dodaje da bi mnoge stvari mogle da se reše bezbolnije nego u situaciji u kojoj nema “malog Šengena”.
Da li možemo da očekujemo da vidimo ceo Zapadni Balkan u “malom Šengenu”?
Iako bi „mali Šengen“ trebalo da se sastoji od niza mera koje će doprineti rastu i razvoju zemalja regiona uvođenjem slobodnijeg protoka robe, ljudi i usluga, dok najistaknutije mere uključuju sistem koji bi omogućio putovanje između zemalja koristeći samo ličnu kartu, kao i radne dozvole za mogućnost rada u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, ostale tri zemlje Zapadnog Balkana se nisu pridružile. Stoga se postavlja pitanje koliko je verovatno da će se preostale zemlje pridružiti inicijativi.
Hačkaj naglašava da će preostale zemlje biti potrebno ubeđivati, s obzirom na njihovu početnu reakciju na ideju.
„Treba im objasniti korist koju imaju od „malog Šengena“. Pretpostavljam da će izračunati troškove nakon što bude dostupno više detalja o njegovom funkcionisanju. Na kraju dana, odluka o pridruživanju ili ne, biće analiza troškova i koristi“, ističe Hačkaj.
Iako je predsednik Crne Gore Milo Đukanović u decembru rekao da je Crna Gora posvećena regionalnim inicijativama i da će u narednom periodu učestvovati u razgovorima o „malom Šengenu“, od tada je došlo do spora između Crne Gore i Srbije zbog uvođenja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori.
„Dolazili su signali iz BiH i Crne Gore da postoji spremnost za razmatranje učešća u „malom Šengenu“, ali nažalost, okolnosti su u jednom vrlo kratkom periodu u poslednja 2-3 meseca navele da se priča odgodi, ako ne i odbaci“, zaključuje Minić.