TRST – Evropski komesar za proširenje Johanes Han najavio je da će čelnici država Zapadnog Balkana na samitu u Trstu potvrditi osnivanje regionalne ekonomske zone i istakao da to nije suprotno ideji njihove integracije u EU.
Predstavnici sedam zemalja EU, uključujući Hrvatsku, i šest zemalja Zapadnog Balkana u sredu posle podne će na 4. samitu Berlinskog procesa u Trstu razgovarati o jačanju saradnje i veza u regionu kako bi ona brže napredovala prema članstvu u EU.
Uoči sastanka na vrhu održan je poslovni forum na kojem je Han rekao da će regionalni čelnici potvrditi uspostavljane zajedničkog ekonomskog prostora.
“To znači stvaranje prostora od oko dvadeset miliona ljudi gde će konačno postojati slobodan protok roba i usluga”, rekao je evropski komesar.
To bi, kako je rekao, trebalo da podstakne trgovinsku razmenu na Zapadnom Balkanu koja je za razliku od one s EU, trenutno u stagnaciji, dodao je Han.
Greše oni koji, kako je rekao, smatraju da će regionalno ekonomsko tržište ometati ideju budućeg članstva Zapadnog Balkana u EU.
“Upravo suprotno. Ovde je reč o pripremi podneblja za jedinstveno tržište EU-a, onda kada će te zemlje postati članice”, istakao je Han.
Samitu Berlinskog procesa prethodiće sastanak čelnika Francuske i Nemačke, kao i Italije, koja, prema pisanju italijanskih medija, želi u središte rasprava staviti pitanje migranata kojih ona snosi najveći teret.
“To je vrlo važan samit”, rekao je na konferenciji za novinare italijanski ministar spoljnih poslova Anđelino Alfano koji je uveren da “zemlje Zapadnog Balkana mogu doprineti izgradnji sigurnije Evrope”.
“Naš je glavni cilj preneti jasnu poruku našim partnerima u regionu i njihovim građanima: dragi građani Zapadnog Balkana, vaše je mesto u Evropi, nema boljeg mesta od Evrope”, rekao je Alfano.
Međutim, zemlje jugoistočne Evrope smatraju da proces napredovanja prema članstvu teče presporo i da je sastanak Berlinske inicijative tek skup koji bi ih trebao umiriti, prenela je Fena pozivajući se nemačke medije.
Zemlje regiona su, kako se navodi, zabrinuto što je prevelik fokus stavljen na Srbiju, kada je reč o projektima.
Han je nedavno spomenuo izjavu predsednika Komisije Žan Klod Junker, koji je na početku svoga mandata rekao da proširenja za vreme aktualne Evropske komisije neće biti.
Pojasnio je da je to zbog tehničke strane pristupnih pregovora jer nije realno da ijedna zemlja završi pregovore do 2019. do kada traje mandat ove komisije, ali da nije isključeno da se neka priključi EU-u u mandatu sledeće, od 2019. do 2024.
Inače, na tršćanskom skupu će biti reči o infrastrukturnim projektima u energetici i saobraćaju a neki od njih su brži autoput između Beograda i Prištine te Beograda i Sarajeva, kao i plinovod između Bugarske i južne Srbije.
Treba da budu potpisani projekti u ukupnom iznosu od 200 miliona evra.
Šefovi država i vlada zemalja Zapadnog Balkana i visoka predstavnica EU-a za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federika Mogerini potpisaće ugovor o transportnoj zajednici.