BEOGRAD – Po svemu sudeći, vlast će formalno usvojiti mere na koje se obavezala u dijalogu pod posredstvom Evropskog parlamenta, vezanih za unapređivanje izbornih uslova, ali nema puno naznaka da će one dovesti do suštinskog poboljšanja izborne utakmice.
Danas u Beograd dolaze posrednici Evropskog parlamenta, Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, kao i komesar za proširenje Oliver Varhelji, a jedan od glavnih ciljeva njihove posete jeste “podvlačenje crte” na proces reformi u poslednjih nekoliko meseci. Kako trenutno stvari stoje, zaključak će verovatno biti da postoji forma, ali ne i sadržaj.
Gotovo sve reforme navedene u “implementacionoj tabeli” koja je dogovorena tokom tri runde dijaloga, tek su formalna osnova za poboljšanje uslova, dok će za stvarnu promenu biti potrebno sprovođenje usvojenih mera u praksi. Ono za sada izostaje.
Da je razlika između onoga što piše u tabeli i onoga što se dešava u stvarnosti značajna za European Western Balkans navodi Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo i organizator dijaloga o izbornim uslovima na Fakultetu političkih nauka prošlog leta.
“Primena je značajna – ako imate tri izmene zakona, ako oni nisu proizveli „efekat na terenu“, ako nije zaista utvrđena odgovornost (javih funkcionera), onda je ovo samo jedna pripremna radnja koja nije imala efekta. Tek kada vidimo na terenu i primenu i ovih zakona, kada vidimo kako izgleda rad RIK, kada vidimo kako REM reaguje, to su trenuci kada kažemo da se poštuju preporuke objavljene u tabeli”, naglašava Antonijević.
Zakoni se ne primenjuju
Pomenuti zakoni odnose se na zloupotrebu javnih resursa u toku kampanje – korišćenja opštinskih zgrada, vozila, internet sajtova i drugih resursa za promovisanje jedne stranke. “Unapređene verzije” ovih zakona, u kojima se dodatno preciziraju neki termini i zabrane, Skupština je usvojila 13. decembra 2019. godine.
Još je u novembru, međutim, programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio za naš portal da su predložene izmene zakona “toliko minorne, da se sa sigurnošću može reći da su preduzete prevashodno kako bi se stvorio utisak da postoji spremnost da se nešto uradi, a ne kako bi se zaista sprečile zloupotrebe”.
Nenadić je objasnio da ni oko jedne od pomenutih vrsta zloupotreba resursa ni do sada nisu postojale dileme da je zabranjena.
“S druge strane, oni vidovi korišćenja javne funkcije za partijsku promociju, koje ni sada nisu zabranjeni, ne bi bili zabranjeni ni ubuduće. Naravno, mislim na „fukcionersku kampanju“, izmišljanje događaja sa promotivnim potencijalom u doba kampanje”, rekao je on.
I početkom februara 2020. nema posebnih naznaka da će vlast ozbiljno da shvati problem nepravedne prednosti koje njeni funkcioneri imaju nad konkurentima, što primećuje i Milan Antonijević.
“Podsetiću vas da je CRTA pokrenula dva prekršajna postupka protiv državnih organa koji su, po njihovoj oceni, prekršili svoje zakonske nadležnosti, i na to do sada nemamo nikakav odgovor. Tako da bi trebalo videti na koji se način primenjuju zakoni. Jedno je da promenimo zakone pa da se definiše prekršajna odgovornost za određene „izlete“ političara, a drugo je da vidimo kako se to primenjuje”, jasan je on.
Funkcionerska kampanja i zloupotreba javnih resursa, međutim, bila je samo jedan od aspekata izborne utakmice o kojoj su razgovarali učesnici dijaloga. Druga oblast odnosila se na medijsko izveštavanje.
REM i Nadzorni odbor: Možemo li da im verujemo?
“Implementaciona tabela” predvidela je četiri mere koje bi trebalo da poboljšaju medijske uslove: usvajanje novog Pravilnika Regulatornog tela za elektronske medije (REM), izbor novih članova ovog tela, njegov stalni nadzor tokom izborne kampanje i osnivanje Nadzornog odbora Narodne skupštine.
Već sam naziv Pravilnika REM-a o izvršavanju obaveza javnih medijskih servisa u tokom predizborne kampanje upućuje na njegove potencijalne nedostatke. Prethodni Pravilnik važio je od 2015. do 2019. i odnosio se “na pružaoce medijskih usluga”, odnosno i na javne i na privatne emitere televizijskog i radio programa. Sada to nije slučaj, a za privatne televizije biće izrađene samo “preporuke”.
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojan Klačar kaže za EWB da ova organizacija civilnog društva, koja posmatra izbore u Srbiji preko dvadeset godina, nije zadovoljna što nije usvojena preporuka da se taj pravilnik odnosi i na komercijalne medije, a ne samo na javne servise, kako je to sada predviđeno.
“Takođe, propuštena je prilika da se na snažniji i precizniji način definiše obaveza javnog servisa u pogledu praćenja javnih funkcionera. Pohvalno je što REM predviđa monitoring medija u izbornoj kampanji i objavljivanje izveštaja s tim što bi još korisnije bilo da taj monitoring obuhvati i ponašanje javnih funkcionera van izbornih blokova”, naglašava Klačar.
Upitno je koliko će novi Pravilnik, koji ne sadrži drastične razlike u odnosu na stari, zapravo doprineti poboljšanju medijskog izveštavanja o izborima i političkim akterima. Nazadovanje u ovoj oblasti, koje su zabeležile organizacije poput Fridom Hausa i Reportera bez granica, upravo se dogodilo za vreme primene starog Pravilnika, koji se odnosio i na javne i na privatne medije.
Ono što bi moglo da doprinese do značajnije razlike, a to primećuje i Milan Antonijević, jeste najavljeno izveštavanje koje će REM sprovoditi na nedeljnom nivou.
“REM se obavezao na nedeljne izveštaje tokom kapmanje, na osnovu kojih će se videti kako izgleda naš medijski prostor, koliko mesta u medijima zauzima koji političar, na koji način se pravi taj balans koji je neophodan. Praćenje medija je egzaktna stvar – vi tačno u sekund znate koliko je ko od političara imao prostora, na koji način je bilo izveštavanje, pozitivno ili negativno, i to su podaci koje sam REM mora da objavljuje”, kaže Antonijević za EWB.
Da li će REM, čije se jedine mere izrečene u 2019. za televiziju sa nacionalnom frekvencijom odnose na na Happy, i to zbog prikazivanja scena seksa i nasilja u neprimerenom terminu i aludiranje na nacionalno poreklo profesora Danijela Sinanija, zaista povećati svoj nadzor, ostaje da se vidi nakon izbora svih novih članova, koje i dalje nije dovršeno iako je rok u implementacionoj tabeli bio 31. decembar.
Još jedno telo koje bi trebalo da poboljša situaciju jeste Nadzorni odbor, čiji je zadatak “opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja”. Međutim, uticaj ovog tela, koji je krajem decembra osnovala Narodna skupština, na unapređivanje izbornog procesa, vrlo je upitan.
Osim toga što su njegova ovlašćenja savetodavna, pažnju javnosti privukla je i povezanost barem polovine njenih članova sa vladajućom partijom. Među njima su i glumac Svetislav Goncić, kandidat za SNS-a za odbornika na poslednjim izborima u Beogradu i narator nekoliko predizbornih spotova ove stranke, kao i operski pevač i potpisnik “Apela 1000+” Srpske napredne stranke Aleksandar Stamatović.
Od kada je osnovan, Nadzorni odbor nije davao “znake života”, a opozicija je već iznela zamerke na njegov sastav. Zabrinutost povodom ovog tela izneo je i Centar za slobodne izbore i demokratiju u svojoj analizi izbornih uslova.
“Iako je Nadzorni odbor zvanično formiran, mora se reći da u ovom trenutku postoji niz problema u vezi sa njegovim funkcionisanjem, za koje postoji dobra vera da će u predstojećem periodu biti adresirani. Tu se prvenstveno misli na činjenicu da se za sada ne zna kako će odbor funkcionisati, po kojoj metodologiji će raditi, koliko često će se sastajati, koliko će biti vidljiv u javnosti i koliko će kvalitetno raditi”, stoji u nedavno objavljenom dokumentu.
Otpočinjanje izborne kampanje i definitivno će pokazati da li je njegovo osnivanje služilo samo da se “štiklira” još jedno polje u tabeli izbornih reformi.
Šta još stoji u tabeli?
Pored pitanja funkcionerske kampanje i medijskog izveštavanja, tabela sadrži i mere koje bi trebalo da stišaju sumnje oko izbornih nepravilnosti na sam izborni dan. Kako je navedeno, održan je vanredni nadzor nad Jedinstvenim biračkim spiskom, službenici se obučavaju za njegovo održavanje, a Ministarstvo je izdalo priručnik u tu svrhu.
Takođe, Republička izborna komisija organizovala je obuke članova biračkih odbora, a formalno je regulisan i status domaćih i stranih posmatrača, koji će moći da posmatraju ceo proces od početka do kraja. Sve ove aktivnosti označene su kao ispunjene, ili su još uvek u toku, a za ocenu njihovog uspeha moraće da se sačeka izborni dan. Sve one, takođe, ne odnose se na najteže probleme izbornih uslova na koje su primedbe iznosili članovi opozicije i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), a koji se uglavnom dešavaju tokom kampanje, ali ne i na sam dan izbora.
I pored relativnog uspeha u usvajanju mera iz tabele, makar u formalnom smislu, i dalje se gotovo redovno javljaju navodi o pritiscima na birače da glasaju za vladajuću stranku na predstojećim izborima. Pojavljivanje opozicionih političara na televizijama sa nacionalnom frekvencijom nešto je učestalije nego u prethodnom periodu. Međutim, i dalje se nijedan lider stranaka i pokreta koje su proglasile bojkot sem Vuka Jeremića nije pojavio na ovim televizijama od kada je počeo dijalog, pa čak ni nakon što je zvanično potpisana “Deklaracija o bojkotu” na skupu opozicije 1. februara.
Povodom dolaska posrednika Evropskog parlamenta Tanje Fajon i Vladimira Bilčika, kao i komesara Varheljija u Beograd, Milan Antonijević još jednom podvlači značaj usvajanja i primene ovih reformi.
“Ove mere nisu vezane za odluke pojedinih stranaka da učestvuju ili ne učestvuju na izborima, ove mere su vezane za jednu atmosferu u kojoj izbori u Srbiji, kao zemlji koja želi da uđe EU, moraju da se održavaju. Ovako bi trebalo da izgledaju uslovi za izbore u zemlji koja želi u EU – a to će biti stav i evropskih posrednika kada dođu u Beograd”, zaključuje on.
Poruka je jasna, a o ozbiljnosti vlasti po ovom pitanju govori i činjenica da će, kao i prethodnih nedelja, tema prilikom posete posrednika iz EU verovatno biti nešto što niko nije tražio tokom prošlogodišnjih dijaloga – spuštanje izbornog cenzusa.