fbpx
European Western Balkans
Društvo

Kakva nas Evropa čeka posle Bregzita?

Norbert Bekman-Dirkes, Srđan Majstorović, Feliks Dane, Stefan Surlić, Ognjen Pribićević i Dragan Đukanović; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BEOGRAD – Forum pod nazivom “Bregzit – Izazovi za Evropsku Uniju i Zapadni Balkan” u organizaciji Centra za spoljnu politiku i Fondacije Konrad Adenauer održan je danas u Beogradu.

Forum je otvorio Norbert Bekman-Dirkes, direktor predstavništva Fondacije Konrad Adenauer, Srbija i Crna Gora.

Na forumu se pored izazova pred kojima stoji Evropska unija, i Evropa, nakon Bregzita razgovaralo i o budućnost Evropske unije, novoj epohi za EU, ali i za SR Nemačku i druge države članice. Posebna pažnja posvetila se i refleksiji promena unutar Evropske unije na Zapadni Balkan, sa naročitim fokusom na Srbiju.

U uvodnoj reči obratio se Feliks Dane direktor predstavništva Fondacije Konrad Adenauer, Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska koji je rekao da je potrebno Britanija sama mora da definiše sebe i način na koji želi da napusti EU.

Nj.E. Ognjen Pribićević nekadašnji ambasador Republike Srbije u Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj u Londonu i nekadašnjiambasador Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj u Berlinu rekao je da će sve politike Britanije biti upitne osim spoljno bezbednosne. U tom domenu ona će i dalje sarađivati sa EU.

Srđan Majstorović predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike rekao je da ovog proleća “zima dolazi” za stanovnike Velike Britanije tako i za građane Zapadnog Balkana pa i Srbije, aludirajući na čuvenu rečenicu iz popularne serije “Igre prestola” – Winter is coming. Kako je dalje objasnio Bregzit se dešava paralelno sa tektonskim političkim promenama unutar same Evropske Unije.

Majstorović je istakao i pozitivne procese Bregzita kojim je mobilisan intelektualni prostor, što je dalje pokrenulo sveobuhvatnu diskusiju na temu – U kakvoj Evropi želimo da živimo. On je dodao da Bregzit pak nije pokrenuo izlazak drugih članica Evropske Unije. Prema njegovim rečima proces je izneo na videlo sve kompleksnosti koju ta avantura poznatija kao – izlazak iz EU- nosi sa sobom.

“Velika Britanija se suočila sa posledicama globalizacije. Došlo je do raslojavanja i deinstustrijalizacije velikog broja industrijskih grana. Ljudi su se našli u stanju krize identiteta. Ta podela koja se pojavila u društvu dovela je do podele i u samom Parlamentu. Uloga parlamenta se promenila”, rekao je Majstorović.

Osvrćući se na Zapadni Balkan i odnos Velike Britanije i Srbije, on je podsetio da su odnosi regulisani Ugovorom u okviru Sporazuma o priključivanju i stabilizaciji sa Evropskom Uniju. Kada Britanija napusti EU i taj ugovor će prestati da važi.

Iako je trgovinska razmena između država skromna pojaviće se potreba za novim ugovorom. “Siguran sam da će bez obzira kako taj ugovor izgleda Velika Britanija biti i dalje posvećena i da će zadržati svoj interes u regionu. Što se tiče uticaja Bregzita na generalnu politiku proširenja EU, mi smo u Srbiji skloni da pojednostavimo naše viđenje toga. Međutim, Velika Britanija nikada nije bila podržavalac proširenja zato što je imala drugačiju političku agendu unutar same EU. Težila je više razvodnjavanju nego što je bila bila za proširenje”, rekao je Majstorović.

Dodao je da će uticaj biti višestruk i odvijaće se paralelno sa formiranjem novih institucija EU i nove Komisije. Pored toga doći će do pada interesovanja o procesu proširenja i samim tim pada resursa.

Kako je rekao dolazi nam period zahlađenja i pada interesovanja u odnosu prema Zapadnom Balkanu pod uticajm Bregzita i izbora za Evropski parlament.

Dragan Đukanović predsednik Centra za spoljnu politiku rekao je da će svaka aktivnost unutar Velike Britanije uticati i na Zapadni Balkan. Kako je istakao Zapadni Balkan je nedovršen bezbednosni projekat i zbog nedovršenih unutrašnjih problema.

Ipak, istao je pozitivan primer Prespanskog sporazuma kojim je rešen višegodišnji problem između Grčke i Makedonije. Sa druge strane tu je nerešeno pitanje Kosova i Srbije, nedostatak šire političke volje u regionu, duboka kriza koja je u BiH.

“Balkan bi trebalo da ima proaktivan stav u daljem procesu EU integracija”, rekao je Đukanović i dodao je da će biti teško dezintegrisati Veliku Britaniju, a integrisati Zapadni Balkan. Taj proces će biti veliki izazov.

“Britanija je tradicionalno prisutna na Balkanu i neće Bregzit uticati na njenu spoljnopolitičku inicijativu”, dodao je Đukanović.

Moderator foruma bio je Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka Beogradskog univerziteta.

Povezani članci

Izmena Ustava – Sudije i tužioce neće birati poslanici

EWB

KAS: Građani Srbije ne veruju medijima

EWB

OCD: Referendum nije izjašnjavanje o evropskim integracijama, proces se nastavlja bez obzira na ishod

EWB