BEOGRAD/PRIŠTINA – Nedavno je postalo jasno da se predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, zalažu za neku vrstu promene granica kao trajno rešenje međusobnih odnosa. Šta tačno znači Vučićevo “razgraničenje”, odnosno Tačijeva “korekcija” i dalje nije poznato. Bez obzira na to, takva ideja susreće se sa znatim otporom kako u domaćoj, tako i u međunarodnoj javnosti, a mogla bi da dovede do brojnih štetnih posledica, složni su komentatori.
Iljir Deda, poslanik opozicione Alternative u Skupštini Kosova, smatra da Tačijeve odluke nemaju veliki značaj.
“Za razliku od Vučića, Tači ovde nema uticaja. On nema političku kontrolu na Kosovu i neće je imati, tako da zapadne zemlje treba da ozbiljno razmisle o tome ko treba da predstavlja Kosovo u pregovaračkom procesu. Podsetio bih da je kosovska skupština dva puta, 2011. i 2012. godine, dala mandat vladi Kosova da vodi pregovore o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Nije ga dala predsedniku, niti mu ga može dati po našem ustavu, jer je Kosovo parlamentarna republika i kompletna moć je skoncentrisana u vladi”, izjavio je Deda za Radio Slobodnu Evropu (RSE).
On je dodao kako opozicija namerva da pred Ustavnim sudom Kosova pokrene pitanje Tačijevih ovlašćenja u vođenju pregovora i podsetio da je kosovoski premijer, Ramuš Haradinaj, nedavno izjavio da svaka podela Kosova znači novi rat.
Da Tačijeve izjave o potencijalnom pripajanju Preševske doline Kosovu nemaju posbnu težinu istakao je i Škeljzan Malići, kosovski pisac, filozof i analitičar, u svom intervjuu za list Danas.
“Ja sam sklon uverenju da Tači ne veruje da će sporazum voditi ka razmeni teritorija, i da pominje Preševsku dolinu kao kontrazahtev koji neutrališe srpsku aspiraciju da uzme 10 odsto kosovske teritorije. Ipak, možda postoji projekt simboličke razmene teritorija, u smislu koji je nedavno izložio bivši austrijski ambasador i izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič”, rekao je Malići.
Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose iz Beograda, takođe govoreći za RSE, smatra da ni predsedniku Vučiću, pored dominantnosti njegove Srpske napredne stranke u političkoj sferi Srbije, manevarski prostor nije neograničen.
On je rekao da je Vučić ovom strategijom uspeo protiv sebe da okrene Srpsku pravoslavnu crkvu, kao i oba krila opozicije – i prorusko i proevropsko. “Niko ne želi rat, niko ne želi nasilne seobe”, naglasio je Janjić.
Podrške za ideju podele teritorija nema ni od strane zemlje EU sa najvećim uticajem na region – Nemačke. To je istakao Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina.
“Nemačka pozicija je čvrsta i zaista nema smisla priča o podeli, podele neće biti. Nemačka celi dijalog Beograda sa Prištinom zasniva na perspektivi članstva Srbije u EU, kojeg nema bez Nemačke. Prema tome, cela ta ideja je već od početka bila suluda i ostaje suluda”, tvrdi Veber.
Upitan o, kako se čini, ublažavanju stava SAD po ovom pitanju i njenom razilaženju sa Nemačkom, Veber je rekao da treba biti oprezan sa tumačenjem pozivom na “kreativna i fleksibilna” rešenja jer se ne zna šta to tačno znači i sa koje pozicije ta poruka dolazi. Međutim, zbog tvrde pozicije Nemačke, Veber ocenjuje da i promena stava Vašingtona ne bi izmenila situaciju.
Da Nemačka ne podržava menjanje granica na Balkanu ponovila je i kancelarka Angela Merkel prilikom današnjeg susreta sa predsedavajućim Veća ministara BiH Denisom Zvizdićem.
Zalaganje za podelu po etničkom principu pojedinih zapadnih zvaničnika Škeljzen Malići vidi kao njihovo uverenje da je takvo rešenje “brže, pragmatičnije i trajnije”. Međutim, po njemu, to rešenje povlači brojne negativne posledice, između ostalog nemogućnost mirnog preseljenja lica koja ostanu sa “pogrešne strane granice”, kao što su ratovi 1990-ih godina pokazali.
Posledice razgraničavanja ilustrovao je i spoljnopolitički komentator lista Politika Boško Jakšić. “To bi bila ta razmena teritorija na neki način i onda samo fali još zid koji deli Izraelce i Palestince. Ne vidim u tome neko dugoročno rešenje”, rekao je on za RSE, dodajući da bi po tom scenariju Srbi južno od Ibra biti prepušteni sami sebi.
Ni Iljir Deda nije propustio da istakne štetnost takvog rešavanja međusobnih odnosa, rekavši da bi promena granice između Kosova i Srbije destabilizovala čitav Balkan i otvorilo pitanja granice Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kao i zemalja u Istočnoj Evropi.
Da li će Vučić i Tači nastaviti da se zalažu za promenu granica, i da li je to samo deo taktike ili iskrenog ubeđenja u kvalitet takvog rešenja, ostaje da se vidi.