BEOGRAD – Izvestaj Evropske komisije o napretku Srbije nije kritika, već poziv na dijalog, ocenio je danas predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović.
On je rekao Tanjugu da “najkritičnije” delove izveštaja EK o Srbiji ne treba posmatrati isključivo kao kritiku već kao početnu poziciju za otvaranje šireg društvenog dijaloga na teme poput rada parlamenta, nezavisnih istitucija, uslova na izborima i slično.
Kada je reč o KiM, Majstorović je rekao da mi nemamo drugu alternativu po pitanju dijaloga sa Prištinom nego da u saradnji sa EU i drugim partnerima pokušamo da otkočimo dijalog i dođemo do obostrano prihvatljivog rešenja, jer dokle god ne dođe do normalizacije odnosa s Kosovom neće biti moguće za Srbiju da pristupi EU.
Za izjavu evropskog komesara za pregovore o proširenju Johanesa Hana da će u junu pokušati da odblokira dijalog Beograda i Prištine, Majstorović je rekao da je svaka inicijativa za ponovno pokretanje dijaloga dobrodošla i da je očigledno da se zbog sastanka u Parizu, koji je zakazan za početak jula, očekuje nekakav pomak i da se trenutni zastoj prevaziđe.
“Ne znam koliko ova komisija ima kapacitet da se bavi dijalogom. Vrlo brzo će početi dogovori među državama članicama oko novog predsednika EK, novog predsednika za spoljnu i bezbednosnu politiku, to jest funkciju koju trenutno obavlja posrednica u pregovorima i sve to će uticati i na dalju dinamiku dijaloga Beograda i Prištine”.
Majstorović je istakao da bilo bi veoma pogrešno da Beograd i Priština iščekujući “novo lice Brisela”, ne učine iskreni napor da bilateralno na neki način otkoče pregovore i započnu sa direktnim dijalogom.
Komentarišući ovogodišnji izvestaj EK, Majstorović navodi da se on nažalost ne razlikuje mnogo od prošlogodišnjeg, ali da ipak predstavlja objektivnu sliku.
“Ako pogledate, po raznim parametrima predstavlja jednu objektivnu sliku države koja, nažalost, nije dovoljno ambiciozna u reformama usmerenim ka boljem životu naših građana”.
Vladavina prava je, kako je on rekao, ponovo u centru pažnje kao oblast koja definiše spremnost Srbije da se brže reformiše.
“Nažalost, ocene nisu zadovoljavajuće ne samo s aspekta nekog ko prati evropske integracije već prevashodno iz perspektive građana ove zemlje. Mislim da građani zaslužuju mnogo odlučniju borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i da se obezbedi za sudstvo, između ostalog i izmenama Ustava, obezbedi da bude nezavisno od političkog uticaja, a koji je prema izveštaju u ovom trenutku evidentan”, naglasio je Majstorović.
Na pitanje da li bi raspoloženje kod građana Srbije moglo da opadne sve dok se diže lestvica i dok je Kosovo uslov, ističe da je Kosovo sastavni deo procesa pristupanja Srbije EU, ali kao specifičnost, a ne kao nešto što je pravilo.
“Suština procesa evrposkih integracija je promena Srbje u uređeno društvo. Specifičnost ovog procesa za Srbju jeste normalizacija sa Kosovom i dokle god se ovi uslovi na adekvatan način ne regulišu, nažalost, neće biti moguće za Srbiju da pristupi EU. To nije nikakva novost, sadržano je u pregovaračkom okviru EU i to je Srbja primila k znanju u trenutku počinjanja pregovora”.
Kako je rekao, na raspoloženje javnosti u Srbiji prema EU utiče ono što određuje trenutnu klimu u odnosima Beograda i Brisela, a to je sada zastoj u dijalogu Beograda i Prištine.
“Međutim ove godine u izveštaju je EK navela da je potrebno da politički lideri obe strane učine mnogo više kako bi vlastitim primerom, kroz razne javne istupe i komunikacijske aktivnosti, uticali na raspoloženje javnost prema EU”, rekao je on.
Očigledno je, prema njegovim rečima, da je “primećeno u Briselu da je retorika prisutna u Srbiji i na Kosovu da se na neki način EU predstavlja kao krivac za nesposobnost nas ovde na Balkanu da iznađemo adekvatno rešenje za svoje probleme”, dodao je on.