“Brace yourselves. Winter is coming.” Kad Ned Stark na samom početku serije Igra prestola izgovori ovu čuvenu rečenicu – on najavljuje dolazeću opasnost, neizvesnost, i sve ono što u Vinterfelu dolazi sa zimom i plaši Severnjake.
Mi, ipak, složićete se, nismo u Vinterfelu, i ne moramo da strahujemo od predstojeće zime. Svi, sasvim sigurno, imamo lepše asocijacije kad pomislimo na zimu – bele pahulje, vunene rukavice, pucketanje vatre, topli čajevi i još topliji zagrljaji, praznici i zimske radosti.
Ipak, da li je zima bezbedno godišnje doba za nas, stanovnike Zapadnog Balkana? Na Zapadnom Balkanu, zima znači: ugalj, mazut, cepanice, neočišćeni dimnjaci i zastareli kotlovi, miris gareži u vazduhu, disajni problemi i težak, dugotrajan smog koji pritiska misli i pluća, ponekad i danima. O vazduhu najčešće mislimo tada, tokom zimskih meseci. Tokom tog perioda Srbija i ostale zemlje Zapadnog Balkana postaju šampioni evropskog kontinenta. Probijaju granice i postavljaju rekorde. U zagađenju vazduha, doduše, ali ipak.
Prema poslednjem izveštaju Ujedinjenih nacija, objavljenom u leto 2019. godine, zagađenje vazduha u zemljama Zapadnog Balkana prevazilazi zakonom dopuštene i zdravstveno bezbedne norme i do 5 puta. PET puta. Šampionski. Građani Zapadnog Balkana žive zbog toga u proseku 1,3 godina kraće. To i ne zvuči tako mnogo, sve dok je to samo brojka. Zamislite sada da je u pitanju Vaša baka, majka ili čak Vi sami. Da li Vam 1,3 oduzete godine života i dalje zvuče malo?
Zbog zagađenja vazduha na Balkanu se umire ne samo ranije, nego i češće. Kažu – svaka peta prevremena smrt posledica je zagađenja vazduha. Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je u 2016. godini, usled zagađenja ambijentalnog i unutrašnjeg vazduha, u Srbiji je došlo do preko 11 400 prevremenih smrti. Dakle, ceo jedan manji grad – nestao. Osim prevremenih smrti, posledice ovako visokih nivoa zagađenja vazduha su i različite vrste hroničnih oboljenja, smanjena produktivnost, i generalno – smanjen kvalitet života građana.
Sve ovo košta građane Srbije i ima uticaj na ekonomiju cele zemlje. Svetska zdravstvena organizacija, OEBS i Evropska unija su procenili da su 2010. godine troškovi prevremenih smrti usled zagađenja vazduha iznosili čak 33% bruto društvenog proizvoda Srbije. TREĆINU. U 2016. godini troškovi zdravstvenog sistema vezani za tretiranje posledica zagađenja vazduha dostigli su 4 milijarde evra. MILIJARDE.
Evropska komisija i Evropski parlament su takođe upozorili na alarmantno visoke nivoe zagađenja vazduha kojima su izloženi građani Srbije, ali i ostalih zemalja Zapadnog Balkana, i traže od naših vlasti da poboljšaju sistem praćenja kvaliteta vazduha, unaprede dostupnost, kvalitet i pristupačnost informacija o kvalitetu vazduha kako bi ih građani razumeli, da uspostave instrumente za unapređenje kvaliteta vazduha poput lokalnih planova i nacionalne strategije.
Šta su nadležni od svega toga uradili? Ponešto jesu. Ali ne baš mnogo, sudeći po poslednjem izveštaju Evropske komisije koji kaže da je Srbija u oblasti zaštite životne sredine postigla ograničen napredak. Strategije za zaštitu vazduha i dalje nema, a samo nekoliko gradova je donelo zakonom obavezne planove kvaliteta vazduha. O primeni planova – nema podataka. Energetska zajednica, čija je Srbija članica, takođe donosi standarde u vezi kvaliteta vazduha koje smo se obavezali da ćemo ispuniti. Ali ni tu ne stojimo baš najsjajnije.
Osim što su izloženi zagađenju vazduha, građani Srbije nisu izloženi i adekvatnom informisanju o tome. Nadležni nas o tome obaveštavaju jednom godišnje kad se objavi izveštaj o kvalitetu vazduha i to da nam kažu kakav je vazduh bio – prošle godine. A i tada nismo sigurni kako da tumačimo informacije koje nam nadležni daju. Primera radi, prema poslednjem Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji u 2018. godini od svih instaliranih analizatora SO2, NO2, CO, PM10 i O3, na 48% analizatora je postignuta raspoloživost validnih satnih vrednosti veća od 90%. Razumljivo? Ili ne?
Kad zima stigne, a sa njom i vazduh težak za disanje, od nadležnih tada informisanja, upozorenja i preporuka šta nam je činiti – nema. Tokom dana sa najvišim nivoima zagađenja vazduha protekle godine, neke od izjava nadležnih su bile: Vazduh u Beogradu je dobar, do umereno zagađen. Nemamo zvaničan dopis da je vazduh zagađen u Valjevu. Tih dana je koncentracija PM10 čestica u pojedinim gradovima bila i do 12 puta veća od dozvoljenih dnevnih graničnih vrednosti. DVANAEST PUTA. Ali – nije bilo zvaničnog dopisa. Pa nije bilo ni reakcije. A ni akcije kojom bi se stanje popravilo.
Odakle nam dolazi zagađenje vazduha i možemo li da se zaštitimo? Zagađenje dolazi iz procesa proizvodnje toplotne i električne energije spaljivanjem fosilnih i drugih goriva u dotrajalim i neefikasnim uređajima i postrojenjima. Dolazi iz saobraćaja, poljoprivrede i industrijskih procesa. Možemo li da se zaštitimo? Naravno da možemo. Možemo, na primer, i da primenjujemo propise koje smo već usvojili, i da donesemo odluku da nam je zdravlje važno. Umesto dominantnog oslanjanja na fosilna goriva, možemo da se okrenemo suncu. Ili vetru. Ili šumama. Ili da energiju pametnije i efikasnije koristimo. Da gradimo pametne zgrade. IT tehnologije i četvrta industrijska revolucija su isto saveznici u tom poslu.
Put EU integracija zemalja Zapadnog Balkana je još jedan od načina da se zaštitimo od zagađenja vazduha. Na tom putu možemo da usvojimo i primenimo adekvatne norme ponašanja, primenimo EU standarde kvaliteta vazduha, koristimo najbolje dostupne tehnologije u načinu na koji proizvodimo i trošimo energiju ako zajedno postavimo cilj da živimo zdravo i bezbedno, čak i tokom zime.
No, čini se da je realnost takva da su ovo još uvek preteški zadaci za nas na Zapadnom Balkanu. I da do zdravog i bezbednog vazduha nećemo baš brzo stići. Predstoji nam još jedna zima.
Dakle, da poslušamo Neda Starka: Pripremite se. Zima dolazi.
Mirjana Jovanović je moderatorka na petoj Move.Link.engage konferencije koju organizuje Beogradska otvorena škola uz podršku ambasade Švedske u Srbiji.