BEOGRAD – Berlinski proces je veoma koristan, jer sa najvišeg političkog nivoa promoviše regionalnu saradnju, ali region treba da uzme stvari u svoje ruke i pokaže proaktivan pristup, ocenjuje izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai.
To će biti i njena glavna poruka na Beogradskom bezbednosnom forumu, koji sutra počinje, uz učešće više stotina zvaničnika i eksperata.
Prema njenim rečima, region će imati priliku da uzme stvar u svoje ruke 2018. godine, za kada je predviđen poslednji samit u okviru Procesa u sadašnjem obliku.
“Region treba da pokaže zainteresovanost da što više sam ”dizajnira” Proces i ”kroji” ga po sopstvenim potrebama. Mislim da je važno da ključne evropske zemlje ostanu deo toga zato što to dobro funkcioniše. Svima znači njihova podrška”, istakla je Morvai u intervjuu za Tanjug.
Kako kaže, region treba da pokaže proaktivnan pristup, kako bi se postigli pravi efekti i tako doprinelo održivoj regionalnoj saradnji, a time i stabilnosti.
Sve što sada gledamo je, kaže, nekako ad hok, a takođe vidimo da je vrlo lako pokvariti ono što se već postiglo i to sukobima koji se isceniraju iz unutarpolitičkih i populističkih pobuda.
“Ono što bih ja volela da vidim kao neki konkretan rezulatat Procesa jeste da se saradnja postavi tako da ne može lako da se kvari i da se mnogo više poštuje postignuto, nego da iko pomisli da vredi žrtvovati sav uložen trud zarad nekih vrlo problematičnih stvari”, kaže Morvai.
Ona ukazuje da u okviru Procesa nisu postavljeni mehanizmi koji bi pomogli da ključni
dogovori i budu ostvareni.
“Godina 2018. je bila postavljena kao okvir za održavanje petog samita. Međutim, ono što polako počinjem da shvatam jeste da nema jasne ideje šta je to u stvari trebalo da bude i nisu postavljeni mehanizmi koji bi pomogli da se ključni dogovori zaista i ostvare. Nekako je to ostavljeno dobroj volji i angažovanosti ključnih aktera, koji treba da ”povuku”, a to se nije desilo”, kaže Morvai.
Takođe, ne postoji ozbiljan monitoring.
Morvai ističe da Berlinski proces nije zamena za evropske integracije regiona.
Ona je podsetila da je Proces pokrenut 2014. kada je proces proširenja Evropske unije izgledao prilično “mrtvo”.
Kako kaže, 2014. je bio potreban neki novi znak i dobro je, dodaje, što je on došao od ključnih zemalja EU.
“Ali, ne verujem da iko zaista misli da ta inicijativa može da bude zamena, niti vidim da iko ima takvu nameru. Mislim da je Berlinski proces jedan dobar i važan dodatak, a suština je da je to dijalog na najvišem političkom nivou. To je ono što nedostaje u procesu evropskih integracija, gde se dosta toga svodi na tehnički nivo”, rekla je ona.
U Berlinskom procesu vidimo koliko su ključne evropske zemlje stale iza toga da podržavaju evropski put regiona i da žele da daju dodatnu motivaciju političarima, dodala je ona.
Govoreći o budućnosti inicijative, Morvai kaže da postoje ozbiljna promišljanja o njenom nastavku, možda ne u istom formatu, te kako da se akcenat stavi na ključne inicijative koje su se iskristalisale i mehanizam da se ti projekti ostvare.
Na pitanje kako vidi ulogu Srbije u tom procesu, ona kaže da Srbija od početka igra konstruktivnu ulogu i vrlo je aktivna u razlicitim inicijativama.
Regionalan saradnja postoji godinama, puno je novca potrošeno na nju, ali je danas razlika u tome što se ona promoviše sa najvišeg političkog nivoa kroz Berlinski proces.
“Još uvek je, na žalost, potrebno da ljudi čuju da su se političari sreli, sporazumeli, da su voljni da razgovaraju o temama od zajedničkog interesa. Kad vide da to na najvišem političkom nivou funkcioniše, onda su valjda spremniji i da sarađuju”, smatra Morvai.