BEOGRAD – Otvaranje Poglavlja 4: Sloboda kretanja kapitala u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom (EU) znak je dobre volje prema Zapadnom Balkanu pre nego dokaz napretka. Da Srbija ima još dosta da radi, pogotovo na Poglavlju 23, koje se tiče pravosuđa i osnovnih prava, a obuhvata i medijske slobode, pokazuje i to što samo manji mediji omogućavaju novinarima da profesionalno izveštavaju o dnevno-političkim temama. Za to vreme, mediji sa nacionalnom frekvencijom vrlo često izbegavaju da izveštavaju o problemima sa kojima se Srbija suočava u procesu evropskih reformi.
Ovo su neki od zaključaka konferencije o Poglavljima 23 i 24, koju su u Beogradu 12. decembra organizovali praški Institut za evropske politike EUROPEUM i portal European Western Balkans.
Tokom dva panela, razgovaralo se o stanju napretka Srbije u Poglavljima 23 i 24, kao i o medijskim slobodama i izveštavanju o Evropskoj uniji.
Mali napredak u 2019. godini
Komentarišući napredak Srbije u reformama u okviru Poglavlja 23, direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević ocenio da je da je “protekla godina manje-više izgubljena. On je rekao da je jedini rezultat reformi sprovedenih ove godine Akcioni plan za Poglavlje 23, u čemu će građani, koji nisu eksperti, moći da vide tek mali napredak.
Programska koordinatorka Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović ocenila je da sa stanovišta organizacije reforme nisu vidljive. “Nema prostora za one koji se bave politikama usmerenim na diskriminaciju, svuda su kočnice korupcija i sudstvo”, ocenila je Ignjatović, ilustrujući dubinu ova dva problema.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak ocenio je da trenutna metodologija ne funkcioniše, naglasivši da su inicijative za reformu metodologije znak političke volje za proširenje EU. “Postoji problem prevoda”, rekao je Međak, “kada vladini zvaničnici i mediji izveštavaju o Poglavljima 23 i 24, ona se prevode kao Kosovo i Rusija”.
Istraživačica-saradnica Instituta EUROPEUM Jana Juzova istakla je da je u Češkoj entuzijazam za pristupanje bio veći u godinama koje su prethodile njenom ulasku u EU. Ona je dodala da pregovori koji se paralelno vode u različitim oblastima u okviru novog non-pejpera koji je predložilo devet zemalja članica predstvljaju ohrabrenje.
EU integracije nisu tema mejnstrim medija
Na drugom panelu, posvećenom stanju u medijima i pregovorima u Poglavlju 23, novinari su ocenili da tema iz oblasti korupcije i vladavine prava u Srbiji ne manjka.
Govoreći o brojnim kršenjima ljudskih prava, novinarka Danica Vučenić rekla je da živimo u “ogledalu Poglavlja 23″, ali mnogi građani, koji se informišu putem medija sa nacionalnom frekvencijom gde je pritisak državnog vrha veliki, ne dobijaju te informacije.
“U medijima sa nacionalnom frekvencijom rade novinari koji razumeju povezanost ljudskih prava i evropskih integracija, ali oni ne rade svoj posao”, istakla je Vučenić.
Sa ovom ocenom složila se nekadašnja autorka i voditeljka RTS-ove emisije Evronet Maja Divac. “Moj utisak je mediji koje prati šira publika nikada nisu manje izveštavali o reformama i evropskim integracijama”, rekla je Divac.
Da put do medija sa nacionalnom frekvencijom ne pronalaze ni istraživačke priče istakla je urednica Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Milica Šarić. Ona je dodala da ovi mediji, iako ne prenose priče, često objavljuju odgovore vladinih zvaničnika na optužbe iz ovih priča.
Urednik rubrike Vladavina prava u dnevnom listu “Danas” Aleksandar Roknić istakao je da su tekstovi o vladavini prava dosta čitani na portalu “Danasa”. On je ocenio da postoji manjak konkretnih poruka o tome šta su benefiti pristupanja Evropskoj uniji i vladavine prava kao međunarodnog koncepta.
“Ova vlada je anti-evropska”, zaključio je Roknić. “Oni ne dele evropske vrednosti, već samo evropske fondove”.